Noću ste stalno na mrežama? 5 digitalnih signala da vam psiha nije u balansu

Svi znamo onaj osećaj: ponoć, ekran svetli, tišina u stanu, a mozak odbija da se smiri.
Nekada samo „proverimo šta ima na mrežama“, ali istraživači sada upozoravaju da naši noćni digitalni rituali mogubiti znak da se unutra dešava nešto mnogo ozbiljnije.

Nova studija Univerziteta u Bristolu, sprovedena na 310 ispitanika iz poznatog projekta Children of the 90s, otkrila je da ljudi koji objavljuju sadržaj na društvenim mrežama između 23h i 5h ujutru pokazuju značajno lošije mentalno blagostanje od onih koji to rade tokom dana.

Preporučujemo

Ispitanici koji su bili aktivni „noću“ imali su češće simptome anksioznosti, depresije, nesanice i niskog samopouzdanja.
Jednostavno rečeno – kasno noćno tvitovanje može biti poziv u pomoć.

Zašto noćni postovi otkrivaju više nego što mislimo

Istraživači su analizirali više od 18.000 tvitova, uključujući i retvitove, objavljenih u periodu od 2008. do 2023. godine – dakle i pre nego što je Tviter postao „X“.
Otkrili su da se skoro 2% varijacija u mentalnom zdravlju moglo objasniti isključivo vremenom objave.

Doktorand Danijel Džojnson sa Univerziteta u Bristolu, autor studije, objašnjava:

„Način na koji koristimo društvene mreže nije jednoznačan. Sve zavisi od toga kako se ponašamo i šta doživljavamo na tim platformama. Naše istraživanje pokazuje da noćno objavljivanje može biti potencijalno štetno i da bi o njemu trebalo razmišljati kao o signalu, a ne samo navici.“

Prema njegovim rečima, plavo svetlo telefona noću usporava proizvodnju hormona melatonina, što dovodi do poremećaja sna – a manjak sna direktno utiče na raspoloženje i otpornost na stres.

Drugim rečima: što kasnije skrolujete, to se više udaljavate od sopstvenog mira.

“Lurkeri” – tihe senke društvenih mreža

Zanimljivo, noćne objave nisu jedini digitalni indikator stresa.
Ranija studija psihologa iz Velike Britanije pokazala je da su takozvani „lurkeri“ – ljudi koji samo gledaju objave drugih bez aktivnog učešća – takođe podložniji anksioznosti i depresiji.

U istraživanju iz 2023. godine, sprovedenom na 288 odraslih osoba uzrasta od 18 do 34 godine, naučnici su identifikovali tri tipa korisnika:

Pasivni korisnici – stalno gledaju, ali retko objavljuju.

Umereno aktivni – objavljuju slike i statuse, ali ne razgovaraju s drugima.

Interaktivni korisnici – dele sadržaj i komuniciraju sa ljudima.

Rezultat?
Pasivni korisnici, koji ne komuniciraju, imaju najviši nivo stresa i teskobe.
Zanimljivo, oni koji redovno objavljuju – čak i bez komentarisanja – pokazali su niži nivo stresa, jer su makar na neki način izražavali sebe.

Drugim rečima: ćutanje na mrežama ne znači mir, već ponekad – preopterećenost.

Algoritam koji zna kad vam je teško

Istraživači upozoravaju da su moderni algoritmi, posebno na mrežama poput X-a, postali osjetljivi na emocionalne obrasce korisnika.
Ako često boravite na mreži kasno u noć, algoritam vas može nesvesno „hraniti“ sadržajem koji je negativan, agresivan ili emotivno toksičan – što dodatno pogoršava raspoloženje.

Zato naučnici iz Bristola upozoravaju:

„Kasno noćno postovanje nije samo navika – to je dvosmerna ulica između našeg uma i algoritma. Kada ste ranjivi, on vam nudi sadržaj koji to pojačava.“

To objašnjava zašto mnogi nakon dugih noćnih sati na mrežama kažu da se osećaju iscrpljeno, prazno ili uznemireno, čak i ako su samo „gledali“.

Kada virtuelna tišina postane digitalni krik

U digitalnom svetu koji se ne gasi, granica između „onlajn“ i „unutra“ sve više nestaje.
Psiholozi upozoravaju da je važno prepoznati male promene – u sebi i kod drugih.
Ako prijatelj koji je ranije bio aktivan iznenada ćuti, ili ako neko počne da objavljuje kasno noću – to može biti način da kaže: „Nisam dobro.“

Kao što ljudi ranije prepoznaju promenu u glasu, sada moramo naučiti da čitamo signale u digitalnom ponašanju.

Jer, kako kaže Džojnson:

„Ne treba demonizovati društvene mreže, ali moramo ih naučiti čitati kao što čitamo emocije. Tada one mogu postati alat za razumevanje, a ne zamka za tugu.“

Komentari čitateljki: noć, telefon i osećaj koji ne prolazi

Maja, 29: „Uhvatim sebe da u 2 ujutru osvežavam Instagram i ne znam ni šta tražim. Sad kad vidim ovaj tekst, shvatam da možda bežim od sopstvenih misli.“

Ivana, 34: „Ne tvitujem, ali čitam tuđe objave satima. Kad isključim telefon, osećam se prazno. Kao da sam provela noć sa gomilom ljudi – ali bez ikoga.“

Sanja, 42: „Zvuči glupo, ali kad sam bila u depresiji, najviše sam bila aktivna noću. Nisam mogla da spavam, a mreže su bile jedino mesto gde nisam morala da glumim da sam dobro.“

Njihove reči potvrđuju ono što istraživanja pokazuju: ono što radimo noću na telefonu često govori više o našem duševnom stanju nego što bismo voleli da priznamo.

Zaključak: digitalni nemir kao novo ogledalo duše

Studija Univerziteta u Bristolu ne osuđuje društvene mreže – ona nas uči da prepoznamo sopstveni ritam bola i umora.
Ako ste stalno budni noću, ako bez cilja osvežavate ekran, ako osećate nelagodu nakon skrolovanja – možda vam vaše telo i um govore da im treba pauza.

Kao i u stvarnom životu, nije stvar u mreži – već u tome šta tamo tražimo.

(Ona.rs / Mirror)