Do koje starosti je bezbedno voziti automobil: Evo kada stručnjaci kažu da je vreme za pauzu

Starenje sa sobom neminovno donosi promene, i fizičke i kognitivne, ali pitanje vožnje u poznim godinama i dalje ostaje jedna od najosetljivijih tema. Automobil za mnoge nije samo prevozno sredstvo, već simbol nezavisnosti, rutine i kontrole nad sopstvenim životom. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da ne postoji univerzalna starosna granica kada bi neko morao da prestane da vozi.

Prema preporukama zdravstvenih institucija poput Kaiser Permanente, odluka o prestanku vožnje treba da bude individualna i zasnovana na realnom zdravstvenom stanju.

Preporučujemo

Vid, refleksi, koncentracija, prisustvo hroničnih bolesti i terapije koje utiču na pažnju imaju daleko veću težinu od same brojke u ličnoj karti. Drugim rečima, godine same po sebi nisu presuda.

Šta kažu statistike, a šta praksa

Podaci ipak pokazuju da se rizik menja s godinama. Vozači stariji od 70 godina statistički češće učestvuju u saobraćajnim nezgodama, dok se kod onih starijih od 80 taj rizik dodatno povećava i približava se najugroženijim starosnim grupama u saobraćaju. Razlog nije samo sporija reakcija, već i slabiji vid, teže procenjivanje udaljenosti i manja fleksibilnost u nepredvidivim situacijama.

U praksi, mnogi stariji ljudi i dalje voze sigurno i odgovorno, posebno ako su zdravstveno stabilni i redovno proveravaju svoje sposobnosti. Problem nastaje kada realne promene više niko ne želi da vidi, ni vozač, ni porodica.

Zakoni, sistemi i realnost svakodnevice

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji jedinstveno pravilo. Neke savezne države ne uvode nikakva posebna ograničenja, dok druge zahtevaju češće obnavljanje vozačke dozvole, obavezne testove vida ili lekarske preglede nakon određene dobi. Slična dilema postoji i u drugim razvijenim zemljama.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da populacija ubrzano stari. Do 2030. godine svi pripadnici takozvane bebi bum generacije imaće 65 ili više godina. U sredinama sa slabim javnim prevozom, automobil ostaje jedina realna opcija za odlazak kod lekara, u prodavnicu ili održavanje društvenog života.

Bezbednost kao zajednička odgovornost

Stručnjaci podsećaju da bezbednost u saobraćaju nije pitanje diskriminacije po godinama, već realne procene sposobnosti. Uz redovne zdravstvene kontrole, jednako su važni dostupni alternativni vidovi prevoza, ali i podrška porodice i zajednice. Prestati da vozite ne mora da znači gubitak dostojanstva, već prilagođavanje novoj životnoj fazi.

Ključno je da se o ovoj temi govori otvoreno, bez dramatizacije i bez guranja problema pod tepih. Jer u saobraćaju, posledice pogrešne procene ne pogađaju samo jednu osobu, već sve koji se nađu na putu.

(Ona.rs)