Francuskinja još pre 300 godina došla do recepta za srećan život: Nahranite tuđu dušu, pa će i vaša biti sita

Sigurno vam se bar jednom u životu desilo da ustane ujutru, pogledate kroz prozor i osetite kako vam je neka teška siva mrena legla na grudi. Imate krov nad glavom, imate šta da pojedete, vaši bližnji su tu, ali u duši ni trunke prave radosti. Svi samo gledaju u telefone, brige pritišću sa svih strana, cene skaču, a u vestima čitate samo o nesrećama i teškim temama. Čovek u takvim trenucima prosto ne zna gde pre da potraži malo mira i utehe.

Preporučujemo

Mnogi od vas probaju sa raznim savetima modernih lekara ili kupuju skupe knjige, ali odgovor je nekada ležao daleko dublje u prošlosti. Jedna mlađa žena, pritisnuta upravo takvim osećajem beznađa i teške čamotinje, sasvim slučajno je došla do spisa iz 1748. godine. Napisala ih je čuvena francuska naučnica Emili di Šatle, žena koja je bila genije za matematiku, ali je na izmaku života rešila da na papir stavi nešto mnogo važnije - svoj rođeni recept za sreću.

I ispostavilo se da se ljudska duša nije nimalo promenila za ova tri veka. Ono što je lečilo ljude tada, leči nas i sada. Ova mudra žena izložila je pet jasnih stubova na kojima mora počiva dobar i miran život.

Nije greda kad zapne, nego kad čovek digne ruke

Prva stvar koju je francuska naučnica istakla jesu vaše strasti i hobi. To je ono što vam greje srce, bilo da je to pletenje, rad u bašti, spremanje kolača ili čitanje dobre knjige. Međutim, ovde leži jedna velika zamka u koju svi lako upadnete.

Čim vam nešto ne ide od ruke iz prve, vi dignete ruke. Svi biste hteli da sve bude savršeno bez i malo muke. Mnogo vam je lakše da legnete i satima listate po ekranu telefona, ali ta brza zabava prođe za tren i ostavi čoveka još praznijim. Pravi osećaj ispunjenosti dolazi tek onda kada prođete kroz nešto muke. Kad se malo pomučite oko nekog posla, pa na kraju vidite plod svojih ruku, ta radost traje danima.

Ko ne plati na mostu, platiće svojom dušom i kostima

Druga izuzetno važna stvar jeste vaše fizičko zdravlje. Mudra Emili di Šatle je još u ono vreme uvidela prostu istinu da je zdravlje temelj bez kog se ne može radovati. Ako ne čuvate sebe, nikakvo dobro ovog sveta vam neće prijati.

Koliko puta ste rekli sebi da morate da zapnete i završite još samo ovo ili ono, iako vam oči ispadaju od umora? Svi vi znate da gurate preko svojih mogućnosti, pa se posle čudite što vas sve boli i što ste nervozni. Ponekad je najpametnije što možete da uradite za svoju sreću to da se zaustavite, kažete "ne" drugima i pružite sebi malo odmora. Ako osetite da vam je umor polegao na kosti, ostavite telefon po strani i pođite ranije na spavanje.

Lepom rečju se i komšijski pas pripitomi

Treći stub mudrosti iz 18. veka posvetila je ona poštenju i vrlini. To znači da živite tako da vas okolina ne mrzi, ali i da sami sa sobom možete mirno da zaspite.

Ne morate praviti velika dela da biste osetili ovu lepotu. U ovim današnjim vremenima, kada su se ljudi otuđili i postali grubi jedni prema drugima, male stvari prave čuda. Osmehnite se prolazniku na ulici, pridržite vrata komšinici koja nosi teške kese, uputite nekome lepu reč iz čista mira. Naučnici su čak i dokazali da te sitne, tople ljudske komunikacije stvaraju osećaj sigurnosti i komšijske povezanosti. Kad učinite malo dobro delo bez traženja išta zauzvrat, u srcu vam se odmah razlije neka blagost.

Nemoj uvek tražiti dlaku u jajetu

Četvrta tačka ovog starinskog recepta unela je najviše zabune među naučnike, a zapravo je vrlo prosta. Radije bi je ona nazvala umećem da pređete preko nekih stvari i pogledate na svet kroz ružičaste naočare.

Ako uvek tražite dlaku u jajetu i u svemu vidite samo loše, život će vam proći u gorčini. Naravno da ne treba lagati sebe kada su problemi veliki, ali ne morate uvek biti džangrizavi. Kad neko u društvu krene vam da dosađuje sa svojom pričom, umesto da kolutate očima i kvarite sebi dan, pokušajte da okrenete sve na šalu i drugu priču. Unesite vedrine tamo gde je sve tmurno, pa ćete videti kako se i vaše raspoloženje menja iz korena.

Neka selo šta hoće, vaša leđa nose vašu muku

Peti i poslednji stub jeste oslobađanje od tuđih zabluda i pritisaka. Ova mudra žena iz 1748. godine poručuje vam da uvek dobro razmislite svojom glavom.

Često u životu radite stvari samo zato što se "tako valja" ili zato što brinet šta će reći rodbina, komšiluk ili selo, a to umara čoveka i vuče ga nadole. Sreća se krije u tome da sednete sami sa sobom, promislite o svom životu i izbacite iz njega sve ono što vas opterećuje. Ne možete promeniti ceo svet, niti možete ukinuti sve brige koje nas snalaze, ali možete promeniti svoj odnos prema njima. Krenite od ovih malih koraka i videćete kako vam se osmeh sam vraća na lice.

(Ona.rs / Oprah Daily)