Beli luk vam proklija ili se ubuđa preko zime? Nemojte ga držati u frižideru - važne su 3 stvari

Kupovina veće količine domaćeg belog luka krajem leta deluje kao odlična ideja sve dok nekoliko meseci kasnije ne otkrijete da su neke glavice omekšale, druge pustile zelene izdanke, a na pojedinim se pojavila buđ. Problem često nije u samom luku, već u mestu i načinu na koji smo ga čuvali.

Beli luk može dugo da traje, ali traži prilično specifične uslove. Najvažnije je da bude dobro osušen i da ga čuvate na tamnom, suvom i provetrenom mestu. Vlaga pogoduje razvoju plesni, dok određene temperature mogu da ubrzaju klijanje.

Preporučujemo

Zato zatvorena plastična kesa, vlažna ostava ili nasumično odlaganje u frižider nisu najbolji izbor ako želite da sačuvate veću količinu preko zime.

Prvo pravilo - beli luk mora da bude potpuno suv

Ako ste beli luk sami izvadili iz zemlje ili ste kupili sveže glavice na pijaci, nemojte ih odmah spakovati za zimu.

Luk prvo treba dobro osušiti.

Ostavite ga na suvom i provetrenom mestu, zaštićenom od direktnog sunca i vlage. Spoljne opne treba da postanu potpuno suve i papirnate, a vrat glavice suv.

Ovaj korak je mnogo važniji nego što izgleda.

Ako između opni ostane vlaga, stvaraju se mnogo bolji uslovi za razvoj plesni i propadanje tokom skladištenja.

Pre odlaganja pregledajte svaku glavicu. Mekane, oštećene ili one koje već pokazuju znake kvarenja odvojite i nemojte ih stavljati zajedno sa zdravim lukom.

Gde je najbolje čuvati beli luk?

Za kućne uslove najjednostavnije pravilo glasi - hladnije, tamno, suvo i sa dobrom cirkulacijom vazduha.

To može biti odgovarajuća ostava, hladniji kuhinjski ormarić udaljen od šporeta i drugih izvora toplote ili druga prostorija u kojoj nema velike vlage i naglih promena temperature.

Direktno sunce nije dobro jer svetlost i toplota mogu da podstaknu promene u glavicama.

Važna je i ventilacija. Beli luk ne treba hermetički zatvoriti u posudu u kojoj će se zadržavati vlaga.

Trik sa staklenom teglom i gazom

Jedan od praktičnih načina koji se preporučuje za kućno čuvanje jeste obična staklena tegla, ali sa važnom razlikom - ne stavlja se klasičan poklopac.

Potpuno suve i zdrave glavice stavite u čistu i sasvim suvu teglu.

Umesto metalnog ili plastičnog poklopca, preko otvora stavite komad čiste gaze ili tanke pamučne tkanine i pričvrstite gumicom.

Ideja je jednostavna - luk nije potpuno izložen prašini, ali posuda nije hermetički zatvorena i vazduh može da cirkuliše.

Teglu zatim stavite na tamno, suvo i hladnije mesto, dalje od šporeta, radijatora i direktnog sunca.

Ipak, sama tegla nije nikakav čudesni konzervans. Ako je prostorija topla ili vlažna, ni gaza neće sprečiti propadanje, pa su uslovi u kojima je držite važniji od same posude.

Još jednostavnije rešenje je mrežasta vrećica

Ako imate odgovarajuću ostavu, glavice uopšte ne moraju da budu u tegli.

Mrežaste vrećice, korpe koje omogućavaju strujanje vazduha ili pletenice od belog luka tradicionalno funkcionišu upravo zato što vazduh može da prolazi oko glavica.

Ono što treba izbegavati jesu zatvorene plastične kese i posude bez ventilacije, naročito ako u njima postoji makar malo vlage.

Zanimljivo je da se nekada popularno čuvanje u najlonskim čarapama zasniva na sličnoj ideji - vazduh prolazi oko glavica. Problem nije toliko u samoj čarapi koliko u tome što ona ne može da nadoknadi loše uslove u prostoriji. Ako je ostava vlažna i topla, luk i dalje može da propadne.

A šta je sa frižiderom?

Ovde stvari nisu sasvim crno-bele.

Za dugotrajno kućno čuvanje celih glavica običan frižider često nije idealno mesto. Temperatura i vlaga u njemu nisu iste kao u profesionalnim uslovima za dugoročno skladištenje, a nakon vađenja može doći i do kondenzacije.

Posebno je zanimljivo da beli luk najbrže izlazi iz stanja mirovanja i razvija klicu upravo na određenim srednjim temperaturama, zbog čega frižider u nekim okolnostima može da podstakne klijanje.

S druge strane, profesionalno skladištenje belog luka na temperaturama oko nule, uz precizno kontrolisanu relativnu vlažnost i dobru ventilaciju, može mu značajno produžiti vek. Dakle, savet "beli luk ne voli hladnoću" nije potpuno tačan - problem su kombinacija temperature, vlage i uslova čuvanja.

Za običnu kuhinju mnogo je jednostavnije pronaći suvo, tamno i dobro provetreno mesto.

Ne razdvajajte čenove dok vam ne zatrebaju

Cela glavica ima prirodnu zaštitu.

Suve spoljne opne štite čenove od gubitka vlage i spoljašnjih uticaja, pa nemojte unapred rastavljati velike količine belog luka na pojedinačne čenove.

Kada jednom razdvojite glavicu, čenovi obično gube kvalitet mnogo brže.

Ako ste beli luk već oljuštili, pravila se menjaju - tada ga treba čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru i iskoristiti znatno brže.

Jednom nedeljno pregledajte zalihe

Čak i ako ste sve uradili kako treba, beli luk ne treba ostaviti u ostavi i zaboraviti na njega do januara.

Povremeno pregledajte glavice.

Ako neka postane mekana, vlažna, dobije vidljivu buđ ili počne da propada, odmah je odvojite od ostalih.

Ako je luk samo proklijao, to ne znači automatski da je pokvaren. Zeleni izdanak može imati gorak ukus, pa ga možete odstraniti pre pripreme ako je ostatak čena čvrst i bez znakova kvarenja.

A ako želite da beli luk koji ste kupili sada zaista dočeka zimu u dobrom stanju, zapamtite tri najvažnije stvari - potpuno suve glavice, što manje vlage i dovoljno vazduha.

Mnogo je važnije gde ćete staviti teglu nego sama tegla.

(Ona.rs)