Sir vam se brzo ubuđa ili osuši u frižideru? Većina pravi istu grešku jer ne čuva svaku vrstu drugačije

Kupili ste dobar komad sira, pojeli polovinu, ostatak umotali u prvu foliju koja vam je bila pri ruci i vratili u frižider. Nekoliko dana kasnije sir je ili suv i tvrd po ivicama ili se na njemu pojavila buđ.

Problem možda nije u njegovom kvalitetu, već u načinu čuvanja.

Ne postoji jedno pravilo koje važi za sve sireve. Rikota puna vlage, feta u salamuri i komad parmezana imaju potpuno različitu strukturu, pa im ne odgovaraju isti uslovi. Dok pojedine vrste moraju da ostanu u tečnosti, druge je potrebno zaštititi od vlage, ali istovremeno sprečiti da se isuše.

Zato način na koji spakujete ostatak sira može značajno da utiče na njegov ukus, teksturu i trajnost.

Rikota, krem sir i maskarpone ostaju u svojoj ambalaži

Sveži sirevi imaju visok sadržaj vlage i zbog toga su osetljiviji od tvrdih, dugo zrelih sireva.

Rikotu, krem sir i maskarpone najbolje je čuvati u originalnom pakovanju, dobro zatvorene i u frižideru.

Za njih posebno važi pravilo da se ne oslanjate samo na izgled i miris kada procenjujete bezbednost. Frižider usporava rast mikroorganizama, ali ga ne zaustavlja potpuno.

Zato pratite rok i uputstvo proizvođača, koristite čist pribor kada uzimate sir iz pakovanja i nemojte ga dugo držati van frižidera.

Feta ne voli da ostane "na suvom"

Kod fete je priča drugačija.

Ako ste kupili fetu u salamuri, ostatak sira treba da ostane potpuno potopljen u tečnosti. Salamura pomaže da se očuvaju karakteristična tekstura, ukus i vlažnost sira.

Slično pravilo važi za mocarelu i druge sireve koji se prodaju u tečnosti - čuvajte ih onako kako je predviđeno na originalnom pakovanju i pridržavajte se roka nakon otvaranja.

Ako sir ostavite bez tečnosti, vrlo brzo može da počne da se suši i menja teksturu.

Bri i kamamber traže drugačiji pristup

Meki zreli sirevi poput brija i kamambera takođe ne vole da budu ostavljeni nezaštićeni u frižideru.

Ako je ceo sir kupljen u originalnom omotu, može da ostane u njemu. Kada je komad već isečen, može se umotati u papir namenjen za sir ili papir za pečenje, a zatim staviti u odgovarajuću posudu.

Važno je i da ove sireve ne mešamo sa svežim sirevima samo zato što su svi "meki". Njihova bela površinska plesniva kora deo je procesa proizvodnje i sasvim je normalna.

Ali ako se na mekom siru pojavi buđ koja ne pripada njegovoj uobičajenoj kori, nemojte samo odseći taj deo i pojesti ostatak.

Čedar i slični sirevi ne smeju da se isuše

Polutvrdi i tvrđi sirevi podnose duže čuvanje mnogo bolje jer imaju manje vlage.

Čedar i slični sirevi mogu se dobro umotati kako bi se sprečilo isušivanje. Papir za sir ili papir za pečenje, uz dodatnu posudu ili zaštitni omot, može pomoći da komad ostane u dobrom stanju.

Poenta je pronaći ravnotežu - sir treba zaštititi od suvog vazduha frižidera, ali i od suvišne vlage koja se zadržava oko njega.

Ako primetite da je papir postao izrazito vlažan ili prljav, zamenite ga.

Parmezan i pekorino mogu da traju znatno duže

Što sir sadrži manje vlage, to je generalno otporniji na kvarenje.

Zato tvrdi sirevi poput parmezana i pekorina mogu da izdrže mnogo duže od rikote ili krem sira ako su pravilno upakovani i čuvani na odgovarajućoj temperaturi.

USDA, na primer, navodi da se tvrdi sirevi poput čedara, švajcarskog sira i parmezana nakon otvaranja mogu čuvati u frižideru približno tri do četiri nedelje, mada uvek treba proveriti deklaraciju konkretnog proizvoda.

Rendani sir može i da se zamrzne, ali zamrzavanje može promeniti njegovu teksturu. Zbog toga će nakon odmrzavanja često biti bolji za sosove, testeninu, zapečena jela i kuvanje nego za posluživanje na dasci sa sirevima.

A šta ako se pojavi buđ?

Ovde postoji velika razlika između tvrdih i mekih sireva.

Ako se neželjena buđ pojavi na rikoti, krem siru ili drugom mekom siru, ceo proizvod treba baciti. Isto važi za izmrvljene, narendane i isečene sireve jer se kontaminacija može proširiti ispod površine koju vidimo.

Kod velikog komada tvrdog sira pravilo je drugačije.

USDA navodi da se deo sa buđi može odseći najmanje oko 2,5 centimetra oko i ispod zahvaćenog mesta, vodeći računa da nož ne prolazi kroz samu buđ i tako je prenese na ostatak sira. Posle toga sir treba ponovo upakovati u čist omot.

Dakle, čuveno pravilo "samo odseci buđ" ne važi za svaki sir.

Ni najbolje upakovan sir ne voli vrata frižidera

Sir treba držati na stabilnoj temperaturi u frižideru, koji bi zbog bezbednosti hrane trebalo da bude podešen na oko 4 stepena ili niže.

Zbog čestog otvaranja vrata, temperatura na njima više oscilira, pa je pogodnije odabrati stabilniji deo frižidera ili posebnu fioku namenjenu mlečnim proizvodima, ako je imate.

Različite sireve takođe je praktično čuvati odvojeno, naročito one veoma intenzivnog mirisa.

Izvadite ga malo ranije pre jela

Pravilno čuvanje ne završava se trenutkom kada sir izvadite iz frižidera.

Mnogi sirevi imaju izraženiji miris, ukus i prijatniju teksturu kada nisu ledeno hladni. Zato ih možete izvaditi neposredno pre posluživanja i ostaviti kratko da se temperiraju.

Manjem komadu često će biti dovoljno oko pola sata, dok će većem trebati nešto više vremena.

Naravno, to nije poziv da sir satima stoji na kuhinjskom stolu. Kvarljive namirnice ne bi trebalo ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

Zato sledeći put kada otvorite frižider i sve sireve automatski spakujete na isti način, setite se jednostavnog pravila - feta voli salamuru, sveži sirevi svoju dobro zatvorenu ambalažu, a tvrdi sirevi zaštitu od isušivanja.

Tih nekoliko sekundi može da napravi veliku razliku između komada koji ćete sa zadovoljstvom pojesti i sira koji ćete nekoliko dana kasnije baciti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.