Ako se radujete jeseni i jedva čekate zimu, psihologija ima zanimljivo objašnjenje

Dok se većina ljudi početkom septembra hvata za poslednje dane leta, postoje oni koji jedva čekaju da temperature padnu. Prijaju im hladna jutra, slojevito oblačenje, raniji zalasci sunca, duge večeri kod kuće i osećaj da se život pomalo usporava.

Ako ste među njima, verovatno već razmišljate o prvim kaputima, čizmama, toplim napicima, praznicima i decembru. I nije nužno reč samo o tome da vam je lepša estetika jeseni i zime.

Preporučujemo

Psihološka istraživanja pokazuju da godišnja doba mogu da utiču na naše raspoloženje, ponašanje, pažnju i način na koji doživljavamo svakodnevicu. Na čoveka ne utiču samo temperatura i količina dnevne svetlosti, već i promene u društvenim ritualima, navikama i asocijacijama koje povezujemo sa određenim delom godine.

Zato ljubav prema jeseni i zimi može da govori nešto zanimljivo o tome šta nam prija u načinu na koji je život organizovan tokom hladnijih meseci.

Možda vam više prija osećaj strukture

Jedna od zanimljivijih stvari kod jeseni jeste to što ona predstavlja vrlo jasan prelaz.

Leto je često povezano sa spontanošću, putovanjima, promenama rasporeda, kasnim izlascima i osećajem da se stalno nešto dešava. Jesen, nasuprot tome, vraća rutinu.

Počinju škola i posao u ustaljenom ritmu, ljudi se vraćaju svojim obavezama, dan dobija jasniju strukturu, a aktivnosti se sve više sele u zatvoreni prostor.

Ako vam taj prelaz prija, moguće je da vam jednostavno odgovara predvidljiviji ritam svakodnevice.

To ne znači da ste dosadni ili da ne volite spontanost. Naprotiv, istraživanja o sezonskim promenama pokazuju da godišnja doba mogu da menjaju čitav niz naših ponašanja i kognitivnih procesa, pa nije neobično da ista osoba različite delove godine doživljava potpuno drugačije.

Hladnoća vam možda ne smeta koliko drugima

Postoje i sasvim konkretne individualne razlike u tome kako doživljavamo temperaturu.

Nisu svi ljudi jednako osetljivi na hladnoću, toplotu i promene vremena. Nekome je deset stepeni razlog da obuče sve što ima u ormaru, dok drugome predstavlja idealnu temperaturu za šetnju.

Zato ono što je jednoj osobi prehladno za život, drugoj može biti savršeno.

Možda ste jednostavno među ljudima kojima više odgovara hladnija sredina. U tom slučaju vaš entuzijazam zbog jeseni nema mnogo veze sa karakterom, već sa tim kako vaše telo doživljava temperaturu i promenu okruženja.

Možda ste naučili da volite ono što jesen i zima predstavljaju

Ovo je možda i najzanimljiviji deo priče.

Naše reakcije na godišnja doba ne nastaju samo zbog temperature. One su povezane i sa asocijacijama koje smo godinama gradili.

Ako su vam jesen i zima povezane sa porodičnim okupljanjima, praznicima, raspustima, rođendanima, filmovima, muzikom, određenom hranom ili nekim lepim periodom života, hladnije vreme može automatski da aktivira pozitivna očekivanja.

Zato nekome prvi miris hladnog vazduha može da probudi uspomene gotovo jednako snažno kao određena pesma.

Naučnici sve više ukazuju na to da sezonski uticaj na našu psihologiju ne dolazi samo iz meteoroloških promena. Važnu ulogu imaju i kulturni rituali i društvene navike koje povezujemo sa određenim delom godine.

Drugim rečima, možda ne volite samo jesen. Možda volite sve ono što ste tokom života naučili da povezujete sa njom.

Kraći dan vam možda predstavlja signal da usporite

Dok neke ljude kraći dani nerviraju, drugi ih doživljavaju kao prirodan poziv da promene tempo.

Kada ranije padne mrak, aktivnosti se prirodno sele u zatvoreni prostor. Veče počinje ranije, više vremena provodimo kod kuće, a svakodnevica postaje manje usmerena na ono što se dešava napolju.

Za osobu kojoj prija mirniji ritam to može biti veoma prijatno.

Važno je, međutim, napraviti razliku između toga da volite jesen i zimu i toga da tokom hladnijih meseci imate ozbiljan pad raspoloženja.

Sezonske promene raspoloženja postoje kod mnogih ljudi, dok je sezonski afektivni poremećaj ozbiljnije stanje koje karakterišu izraženiji i ponavljajući simptomi.

Dakle, ako volite da ranije padne mrak i uživate u zimskim večerima, to samo po sebi nema nikakve veze sa depresijom.

Ako obožavate jesen, možda vam prija promena

Ljubav prema jeseni ne mora da znači da volite monotoniju. Može biti upravo suprotno.

Jesen je period velike promene. Menja se temperatura, priroda dobija nove boje, menja se garderoba, dnevna svetlost, raspored i način na koji provodimo vreme.

Nekim ljudima upravo taj osećaj prelaska iz jedne faze u drugu prija.

Zanimljivo je i to da se naše estetske preferencije mogu menjati sa godišnjim dobima. Istraživanja su pokazala da se tokom jeseni menjaju i određene preferencije prema bojama, što se može povezati sa vizuelnim iskustvima i asocijacijama koje imamo na jesenje okruženje.

Dakle, čak ni ono što nam je lepo nije nužno potpuno odvojeno od sezone u kojoj se nalazimo.

A šta ako jedva čekate baš zimu?

Ako vas posebno raduju decembar, sneg, hladnoća i kratki dani, moguće je da vam ne prija samo vreme već čitav paket koji dolazi sa njim.

Zima ima mnogo snažnih rituala. Tu su praznici, ukrašavanje doma, okupljanja, pokloni, određena hrana, muzika, filmovi i porodične tradicije.

Zato možda ne volite hladnoću samu po sebi. Možda volite značenje koje ste joj pridružili.

I upravo zbog toga dvoje ljudi može stajati na istoj ulici, na istoj temperaturi od pet stepeni, i imati potpuno različitu reakciju.

Jednom je užasno hladno.

Drugom je konačno počelo njegovo vreme.

Sezona može da utiče i na koncentraciju

Sezonske promene nisu povezane samo sa raspoloženjem.

Istraživanja ukazuju da se tokom različitih delova godine mogu menjati i određeni aspekti kognitivnog funkcionisanja.

U jednoj studiji na zdravim mladim odraslim osobama održavanje pažnje bilo je najbolje tokom zime, dok je radna memorija u istoj grupi bila najbolja tokom jeseni.

To, naravno, ne znači da su ljudi koji vole zimu pametniji.

Ali pokazuje da je naš mozak deo organizma koji reaguje na promene okruženja i da godišnje doba nije samo kulisa u kojoj živimo.

Ne postoji jedan tip osobe koja voli zimu

Ovo je možda najvažnije.

Ne postoji naučno utemeljen zaključak da su ljudi koji vole zimu introvertniji, inteligentniji, kreativniji ili emocionalno stabilniji.

Takve tvrdnje često kruže društvenim mrežama, ali uglavnom predstavljaju zabavne psihološke interpretacije, a ne ozbiljne naučne zaključke.

Mnogo je zanimljivije ono što istraživanja zaista mogu da pokažu.

Naš odnos prema godišnjim dobima nastaje iz kombinacije biologije, navika, okruženja, iskustava i emocija. Neko bolje funkcioniše kada su dani dugi i topli, dok drugome više odgovaraju hladniji dani i sporiji ritam.

Zato, ako jedva čekate da leto prođe, možda ne govori ništa spektakularno o vašem karakteru.

Možda vam jednostavno prija struktura koju jesen donosi. Možda volite osećaj promene. Možda vam hladnoća više odgovara. Možda imate lepe uspomene povezane sa tim periodom godine. A možda vam samo prija da se svet malo uspori.

I možda je upravo to najbolji odgovor.

Ako se na prvi hladan dan osećate bolje nego na 35 stepeni, nema potrebe da tražite opravdanje.

Možda je vaše telo jednostavno pronašlo sezonu u kojoj se oseća najviše kao kod kuće.

(Ona.rs)