Nije ni bukva ni hrast: Ovo drvo dugo gori, odlično čuva žar i daje mnogo toplote

Kada se bira drvo za ogrev, većina ljudi prvo pomisli na bukvu, hrast ili grab. To su vrste koje se tradicionalno koriste za grejanje i dobro su poznate po tome što dugo gore i daju dosta toplote. Ipak, jedno drvo koje se nešto ređe pominje može da bude odličan izbor za hladne zimske dane - bagrem.

Bagrem je tvrdo i gusto drvo, sporo sagoreva i dugo održava žar. Kada je pravilno osušen, ima visoku ogrevnu vrednost, zbog čega može da parira najpopularnijim vrstama drveta koje koristimo za grejanje.

Preporučujemo

Posebno je zanimljivo poređenje količine energije koja može da se dobije od različitih vrsta drveta. Prema podacima koje prenosi Direktno, pri vlažnosti od 15 odsto bagrem ima ogrevnu vrednost od oko 2.040 kilovat-sati po prostornom metru, dok je kod hrasta oko 1.890, a kod bukve približno 1.850 kilovat-sati.

To, međutim, ne znači da će bagrem u svakoj kući automatski grejati bolje od bukve ili hrasta. Mnogo zavisi od toga koliko je drvo suvo, kakva je peć, kako se loži i koliko je objekat dobro izolovan.

Zašto bagrem tako dugo drži žar?

Jedna od njegovih najvećih prednosti jeste gustina. Lakše vrste drveta mogu brzo da se zapale i naprave jak plamen, ali isto tako brzo sagore. Bagrem sagoreva sporije, oslobađa veliku količinu toplote i može dugo da održava žar.

Zbog toga sitnije cepanice mogu da se koriste kada se vatra potpaljuje, dok se krupniji komadi dodaju kada se ložište već dobro zagrejalo. Oni tada postepeno sagorevaju i omogućavaju da se toplota duže zadrži.

Bagrem ima još jednu korisnu osobinu - prirodno je veoma otporan na vlagu, gljivice i propadanje. Zbog te izdržljivosti koristi se i za stubove, ograde i druge konstrukcije koje su izložene spoljnim uslovima.

Ipak, njegova otpornost ne znači da ogrev može jednostavno da se ostavi na kiši. Ako želite da iz drveta dobijete što više toplote, način skladištenja je veoma važan.

Važnije od vrste drveta je koliko je ono suvo

Čak ni najbolje ogrevno drvo neće dati očekivani rezultat ako je puno vlage. Kod vlažnih cepanica deo energije troši se na isparavanje vode umesto na zagrevanje prostorije. Takvo drvo teže se pali, slabije sagoreva i može da proizvodi više dima.

Za efikasno sagorevanje preporučuje se da udeo vlage u drvetu bude oko 20 odsto ili niži. Najprecizniji način da to proverite jeste merač vlage za drvo, mada se dobro osušene cepanice mogu prepoznati i po manjoj težini i pukotinama na krajevima.

Zato je važno i kada pripremate ogrev. Isečeno i iscepano drvo suši se znatno brže od velikih komada jer vazduh može lakše da dopre do njegove unutrašnjosti.

Jedna greška prilikom slaganja drva može da pokvari sav trud

Ogrev ne bi trebalo slagati direktno na zemlju, jer će odatle povlačiti vlagu. Bolje je postaviti ga na palete ili drugu podlogu koja će ga odvojiti od tla.

Gornji deo gomile treba zaštititi od kiše i snega, ali bočne strane ne bi trebalo potpuno zatvarati. Vazduh mora slobodno da cirkuliše između cepanica kako bi se drvo pravilno sušilo i ostalo suvo tokom zime.

Bukva, grab i hrast zato ne gube svoje mesto među najboljim vrstama za ogrev. Grab dugo održava žar, bukva ravnomerno sagoreva, a hrast može veoma dugo da održava vatru. Bagrem je zanimljiva alternativa jer kombinuje visoku ogrevnu vrednost, sporo sagorevanje, dugotrajan žar i veliku otpornost na propadanje.

Ali ako birate između savršeno suvog komada bukve i vlažnog bagrema, izbor je jednostavan - suvo drvo će gotovo uvek biti bolji ogrev. Na kraju, upravo količina vlage može da napravi veću razliku od imena drveta koje ubacujete u peć.

(Ona.rs)