Zbog istorijske spletke muškarci i žene imaju dugmad na suprotnim stranama: Razmažene grofice zagorčale živote

Verovatno vam se bar jednom u životu desilo da u žurbi ogrnete nešto muževljevo kako biste skoknuli do dvorišta ili prodavnice, i onda stojite na vratima, prsti vam prosto zapinju, a mozak odbija da posluša to što vi pokušavate da prevučete rajsferšlus ili zakopčate dugmad. Prva pomisao koja vam prođe kroz glavu jeste da vam ruke odjednom više ne slušaju ili da ste prosto zaboravile kako se odeća uopšte zakopčava.

Nemojte brinuti, sa vašom spretnošću je sve u savršenom redu. Zadesile ste se usred jedne od najstarijih i najprihvaćenijih modnih zavrzlama na svetu.

Preporučujemo

Odeća namenjena muškarcima kopča se sa desne strane, a kod žena je sve prebačeno na levu. To nam je danas toliko prirodno da se retko uopšte zapitamo zašto je to tako, pa čim zagrebete ispod površine ove svakodnevne sitnice, upada se u neobičnu priču punu starih ratnika, razmaženih grofica i vladarskih hirova.

Ratnicima trebala brzina, a bogatašicama služavke

Možda deluje kao prastaro pravilo, ali dugmad su se vekovima koristila samo kao ukras. Sve se promenilo krajem 19. veka, kada je krojenje iz malih radnji prešlo u velike fabrike. Tada su se pravila konačno ustalila, mada su ih se krojači u Londonu i Parizu pridržavali još tokom 17. i 18. veka. Što se rajsferšlusa tiče, on se pojavio tek početkom 20. veka, a u masovnu upotrebu ušao je tokom 1930-ih godina. Pošto je pravilo za dugmiće već uveliko važilo, rajsferšlus je samo preuzeo isti sistem.

Kod muškaraca je računica od samog početka bila potpuno praktična. Kako je oko 90% ljudi desnoruko, muškarcu je bilo daleko lakše da desnom rukom obuhvati dugme i provuče ga kroz rupicu. Ovo je bilo od presudnog značaja za vojnike i naoružane ljude. U trenucima opasnosti, morali su brzo da gurnu ruku pod kaput i izvuku oružje. Ista logika se kasnije primenila i na pantalone.

S druge strane, kod žena je priča potpuno drugačija i po malo nepravedna.

Opšte je poznato da imućne dame u 17. i 18. veku nisu same oblačile svoje raskošne haljine. Za to su imale služavke. Kada bi služavka stala preko puta svoje gospodarice, njoj je desna ruka bila sa leve strane dame. Da bi služavkama bilo lakše da brzo i uredno zakopčaju dugmad, krojači su ih jednostavno prebacili na drugu stranu. Bilo je to pitanje staleža i olakšavanja posla onima koji vas oblače. Pored toga, ženska odeća tog vremena bila je prepuna tesnih korseta, šniranja i teških suknji, pa je pomoć sa strane bila neophodna.

Koje još priče kruže u narodu

Postoji i verovanje da je ova razlika nastala zbog dojenja. Prema toj priči, majke češće drže bebu na levoj ruci kako bi im desna ostala slobodna, pa im je bilo lakše da desnom rukom raskopčaju bluzu sa leve strane. Međutim, mnoge majke će vam reći da se bebe moraju dojiti naizmenično sa obe strane, pa ova teorija i nema baš čvrsto uporište u stvarnom životu.

Druga, daleko zanimljivija priča vezana je za jahanje konja.

Nekada su žene jahale konje tako što su obe noge držale sa leve strane sedla. Dok bi konj išao napred, vetar bi lako mogao da im duva u košulju i da je raskopča ako se otvara sa desne strane. Zbog toga su krojači okrenuli preklop sa dugmićima na suprotnu stranu kako vetar ne bi mogao da otkriva ono što ne treba.

Tako stižemo i do čuvenog francuskog imperatora.

Legenda kaže da je Napoleon Bonaparta bio izuzetno ljut jer su ga žene u društvu ismevale i oponašale njegovu poznatu pozu sa desnom rukom uvučenom u prsluk. Da bi im stao na put, naređeno je da se ženska odeća ubuduće kopča na suprotnu stranu, kako više ne bi mogle da ga imitiraju. Iako istoričari nisu potpuno sigurni u tačnost ove anegdote, priča je svakako ostala zabeležena.

Industrija presekla - Nema više menjanja

Kada je u 19. veku počela masovna fabrička proizvodnja, mašine su postavljene po tačno utvrđenim šablonima. Kako su se pravile uniformisane vojne odeće za cele armije, modna industrija je samo preslikala taj sistem i na civilnu odeću. Jednom kada su fabričke trake podešene, povratka više nije bilo.

Danas se ovog pravilo drže najviše iz čiste navike.

Preprepravljanje mašina u fabrikama košta mnogo. Dokle god se kupci ne bune, modne kuće nemaju nikakav finansijski razlog da bilo šta menjaju. Pored toga, na mnogim poznatim komadima odeće, poput kožnih bajkerskih jakni, karakterističan položaj rajsferšlusa je postao zaštitni znak robne marke. Takođe, sve škole za modni dizajn i dalje uče buduće krojače da slede ova stara pravila.

Čak i modni stručnjaci priznaju da uvek naprave grešku kada obuku košulju koja je slučajno sašivena naopako. Ruke jednostavno same idu tamo gde su s godinama navikle.

Da li će se išta promeniti u budućnosti?

Ruku na srce, ženska populacija je ovde izvukla deblji kraj. Desnoruke žene praktično čitavog života moraju da se muče i radom leve ruke kopčaju svoju odeću. Sa druge strane, levorukim osobama ženska odeća zapravo više odgovara jer im je prirodnija za rukovanje.

Moda se, srećom, menja.

Sve je više garderobe koja se pravi kao unisex, odnosno jednaka za sve, gde se kopčanje prilagođava većinskoj, desnorukoj populaciji. Poznati svetski brendovi sve češće izbacuju kolekcije koje nemaju strogu podelu na mušku i žensku stranu kopčanja.

Doduše, nemojte očekivati da će se sve promeniti preko noći. Stare mašine i dalje rade, a navika je čudo.

Sledeći put kada se budete mučili sa muževljevom jaknom ili svojom novom košuljom, bar ćete znati koga da krivite - sluge, stare vojnike i moćnog Napoleona.

(Ona.rs / Reader's Digest)