Patrijarh Pavle je 30 godina nosio iste, iznova krpljene cipele: One kriju tajnu i simbol su duhovne vrednosti
Kasnije su ljudi bliski poglavaru srpske crkve otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože
Lična zaostavština patrijarha Pavla sačinjena je od predmeta izlizanih od upotrebe, krpljenih, sastavljanih od različitih delova - njegova zaostavština je pre svega duhovna, a jedan predmet priča o vrednostima koje je propagirao i kojih se pridržavao.
Poglavar SPC koji je istrošeni đon cipela sam postavljao ostacima stare automobilske gume, imao je potpuno drugačije ciljeve, želje i fokus.
Naime, iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele - lake, udobne i besprekorno čiste. Njima je "tabanao uzduž i popreko" po Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a prestoničani će vam reći da je znao i da potrči, naročito kada je trebalo da sustigne tramvaj. Nosio ih je 30 godina, piše Istorijski zabavnik.
Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.
- Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim - rekao je.
- Gde ste ih kupili?
- Eh, kupio! - odmahnuo je rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.
Kasnije su ljudi bliski poglavaru srpske crkve otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože. Reč je zapravo bila o ženskim čizmama - patrijarh ih je pronašao bačene blizu kuće svoje sestre i, videvši da su stare, ali očuvane, pokupio. Nakon toga je, u svojoj maloj radionici, od njih napravio cipele za sebe.
Malo ko ovo zna, ali patrijarh Pavle je bio već obućar i često je popravljao, ali i pravio cipele za sebe. Priča kaže da ga je zanatu naučio neki obućar u blizini Patrijaršije, ali ima i onih koji tvrde da je veštinu stekao u manastiru.
Kako bilo, znao je da popravlja i pravi obuću, a nakon toga, štedljiv kakav je bio, smatrao je da nema potrebe da više kupuje cipele i tako crkvi "pravi štetu".
Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i nakon njegove smrti.
(Ona.rs)