"SVE ĆE TO CRVI POJESTI": Plašite li decu popovima? Majka ga je istetoviranog dovela u crkvu da mu dušu sviju

Koliko ste samo puta u životu čuli roditelje kako u prolazu zaplaše sopstveno dete rečima: "Budi dobar ili će doći pop da ti odseče jezik"? Godinama se među našim narodom provlači taj pogrešan obrazac, pa mališani umesto ljubavi i topline prema svetinji, u srcu odmalena razviju strah od crkvenog odela i sveštenika.

Preporučujemo

Upravo o tome, ali i o jednoj još dubljoj, savremenoj pojavi, nedavno je otvoreno govorio arhimandrit Vasilije Kostić, podelivši dirljivo i poučno iskustvo koje je doživeo u svom duhovnom radu.

Išarao telo ko božićnu česnicu, a ne zna ni kako se krsti

Jednog dana, u crkvu je stigla majka dovodeći svog već odraslog sina. Obuzeta brigom i narodnim običajem da sveštenik "dovede u red" dete, obratila se igumanu očekujući prekor. Međutim, ono što je usledilo iznenadilo je i nju i njenog naslednika.

Momak je bio potpuno prekriven tetovažama po telu.

Mnogi su očekivali oštru osudu, ali otac Vasilije je iznenadio: "Bravo!"

Zatečen ovakvom reakcijom, mladić je pokazao čitav ikonostas koji je utisnuo na sopstvenu kožu. Tu su se nalazili lik Majke Božje, krst, Isus Hristos, Plač Hristov - nema svetinje koju nije iscrtao po sebi. Iza te spoljašnje slike skrivala se duboka nedoumica. Mladić je sam priznao da u crkvu ne ide, a arhimandrit da ne zna šta sada sa svim tim crtežima uopšte treba da radi, da se prekrsti ili da ih ljubi, uz ono što je mladić kratko izgovorio: "Eto, ja to volim."

Kao kad hladnom vodom poliješ užareno gvožđe

Gledajući teške, mastilom urezane likove svetaca na mladom telu, arhimandrit Vasilije mu je uputio reči koje su pogodile pravo u metu.

- Dobro, nema veze, sve će to crvi pojesti - izgovorio je mirno otac Vasilije.

Mladić je ostao bez teksta, zatečen i zapanjen. Nikada u životu, kako svedoči arhimandrit, on nije pomislio na tu jednostavnu, a strašnu istinu da je sve fizičko na ovom svetu prolazno i da nikakva mastila ni crteži ne mogu spasiti telo od onoga što ga na kraju čeka.

Nije čovek tetovaža, niti je slika isto što i vera

U današnje vreme sve češće viđamo mlade ljude koji na svojoj koži nose velike krstove, manastire i likove svetaca. Moda se menja, vremena nose svoje navike i prolazne trendove. Međutim, crkveni oci vas podsećaju da spoljašnje obeležje nikada ne može zameniti unutrašnju vrlinu.

Niti je čovek samo svoja tetovaža, niti ga mastilo čini većim vernikom u Božijim očima. Tetoviranje svetaca ne garantuje mesto u carstvu nebeskom, niti zamenjuje iskrenu molitvu, post i odlazak na liturgiju.

Sve dođe i prođe, samo jedna stvar ne podleže zubu vremena

Svi ti mudri saveti i duhovni razgovori na kraju se uvek vrate na jedno te isto mesto. Možete nositi najlepša odela, možete iscrtati celo telo najlepšim ikonama, ali kada prođu godine i izblede svi trendovi, pred Boga izlazite ogoljeni.

Kako je na kraju ove priče podvukao arhimandrit Vasilije, sve ove pojave su samo prolazni talasi koji dođu i odu. Ono što na kraju uvek ostaje jeste sam čovek i njegova iskonska, neprolazna potreba da voli i da bude voljen. Ukoliko u svom srcu nemate te prave, delotvorne ljubavi prema bližnjima i prema Bogu, sve slike ovog sveta ostaju samo prazno mastilo na koži.

(Ona.rs)