Narod hteo bludnice da potuče kamenjem, a Spasitelj ih primao za sto: Zašto je Hristos branio žene lošeg glasa

Sveta Jevanđelja čuvaju spomen na događaje koji su u vreme zemaljskog života Gospoda našeg Isusa Hrista izazivali veliku nevericu i sablazan među onima koji su se dičili svojom pobožnošću.

Sin Božji, Prečisti i Bezgrešni, nije se ustručavao da sedne za istu trpezu sa carinicima, javnim grešnicima i ženama lošeg glasa. Mnogi starešine i narodni glasnogovornici onoga doba čudili su se kako to da svetitelj deli hleb sa onima koje je čitava zajednica odbacila, žigosala i proterala na samu marginu života.

Nisu gazile u blato iz besa, već od teške nevolje

Kada se pogleda dublje u duhovno i narodno stanje tog vremena, jasno se vidi da te žene nisu nosile lak krst. Bile su to u duši duboko ranjene stradalnice - iskorišćene, prezrene, lišene svake zaštite, krova nad glavom i čovečanskog dostojanstva. Mnoge od njih nisu zagazile u bezdan bluda iz neke obesti ili neobuzdane pohote, već iz najcrnje nužde, ljute bede i nemaštine, a najčešće kao žrtve neovečne surovosti i bezdušnosti onovremenih moćnika.

Upravo takvim nesrećnim dušama bili su nasušno potrebni blagost Hristova, njegov milostivi pogled u kom nije bilo ljudske osude i reč utehe koja vida i najteže rane na duši. Gospod nije gledao samo spoljašnji greh, nego je video svu patnju, gorke suze i jad koji su stojali iza toga. Zato im je i pružao svoju očinsku nežnost, nebesku istinu i ljubav koja leči svaki duševni i telesni nemir.

Kad bol dušu pritisne, leku se najviše nadaš

Kada su fariseji i književnici, puni gordošću, počeli da prigovaraju njegovim učenicima i da ga osuđuju što se meša sa grešnicima, Gospod im je odgovorio rečima koje i danas odjekuju kroz vekove: "Ne treba zdravima lekar, nego bolesnima. Nisam došao da zovem pravednike, nego grešnike na pokajanje." (Mk 2,17)

Dolazak Hristov među ljude nije imao za cilj da povlađuje lažnoj moralnosti i samoljublju verskih elita, nego da potraži i spase ono što je bilo izgubljeno. Za razliku od pretvornika koji su skrivali svoje mane iza lepih odora i formalnih molitava, ove žene nisu nosile maske lažne svetosti. Njihov pao život bio je svačijem oku vidljiv, pa su baš zbog toga imale smernije srce, spremno da zaplače nad svojim posrtanjem i primi božansku milost.

Suzama sprala grehe i dobila oprost

U Svetom Jevanđelju po Luki zapisano je dirljivo svedočanstvo o ženi grešnici koja je ušla u dom jednoga fariseja gde je Gospod boravio. Pristupivši s leđa, pala je pred njegove noge, kvasila ih gorkim suzama, brisala kosom svoje glave i pomazivala ih mirom (Lk 7,36–50). Domaćin se u sebi sablaznio, misleći da Spasitelj ne zna ko ga se to dotiče. Međutim, Gospod ne samo da nije odurnuo ovu pokajnicu, već je javno pohvalio njenu veru i ljubav, rekavši joj da su joj oprošteni mnogi gresi jer je pokazala veliku ljubav.

To nam otkriva veliku duhovnu istinu da Tvorac ne meri čoveka po njegovoj ružnoj prošlosti, nego po skrušenom srcu koje se iskreno kaje. Sedeći sa najprezrenijima, Gospod je svima pokazao da nijedna duša, ma koliko duboko pala u grehovni blato, nije zaboravljena i van domašaja božanskog spasenja.

Razobličavanje narodnog i verskog licemerja

Takođe, Hristovo opštenje sa bludnicama bilo je i oštra, preka opomena narodnom i verskom licemerju. Oni koji su smatrali da su sigurni u svojoj formalnoj veroispovesti bili su slepi za sopstvenu gordost, pakost i zlobne misli, a milosrđa prema bližnjem nisu imali nimalo.

Spasitelj je zato bez uvijanja rekao glavarima svešteničkim i starešinama narodnim: "Zaista vam kažem da će carinici i bludnice preteći vas u Carstvo Božje." (Mt 21,31) Nije to rekao zato što je bludni život sam po sebi bogougodan, nego zato što su ti odbijeni ljudi, pritisnuti sramotom, brže smirili svoju gordu volju, priznali svoj greh i skrušeno potražili put spasenja.

Odbacivanje greha i vraćanje ljudskog dostojanstva

Nipošto ne valja misliti da je Gospod opravdavao ili podstrekavao greh. On nikada nije umanjivao težinu pogubnog života, ali je uvek odvajao grešnika od njegovog greha. Čoveka je voleo kao stvorenje Božje, a greh je odbacivao kao bolest koja dušu mori.

Kada su pred njega doveli ženu uhvaćenu u preljubi, spremajući se da je po starom zakonu zaspu kamenjem, Gospod ih je zaustavio rečima da onaj među njima koji je bez greha prvi baci kamen. Pošto su se svi razbežali, peckani sopstvenom savješću, On joj je blago rekao: "Ni ja te ne osuđujem; idi i od sada više ne greši." (Jn 8,11) Gospod joj je time darovao novi život i vratio zgaženo dostojanstvo, učinivši da iz te tamnice izađe kao kći Božja.

Lako je voleti dobre, hajde pomozite posrnulom - Svako ima pravo na novi početak i Božju milost

Ovo je velika i poučna lekcija za svakoga verujućeg čoveka i danas. Lako je voleti one koji su po narodnom krojenu čisti, dobri i na dobrom glasu. Međutim, prava, nesebična vera ne okreće glavu od onih koji su posrnuli i pali u iskušenje, već im pruža ruku spasenja.

Primer iz Svetog Pisma svedoči nam o neizmernoj ljubavi Božjoj - ljubavi koja nikada ne pristaje na zla dela, ali nikada ne podiže rukopis osude protiv čoveka koji traži spas. U slomljenim i poniženim dušama Gospod je video priliku za duhovno vaskrsenje, upućujući i nama svima reči koje krepe i greju svakodnevno: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti." (Mt 11,28)

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.