Malo ko pamti gazda Petrovu priču iz kuće u Bežanijskoj 18: Pila se rakija i krojila sudbina srpskoga naroda

Kad dunavski vetar zađe kroz uske, kaldrmisane ulice starog Zemuna, čini se kao da svaki starinski prozor i svaka kapija šapuću priče iz nekih prošlih vremena. Dovoljno je samo da usporite korak, skrenete iz Glavne ulice i zakoračite u Bežanijsku. Tamo, pod rednim brojem 18, skromno stoji zdanje koje na prvi pogled deluje tek kao lep svedok starine. Sazdana još 1793. godine, u vreme kada se preplitala otmenost baroka i svedenost klasicizma, ova kuća nosi ime po čoveku čiji je život bio napetiji od bilo kog romana.

Preporučujemo

Ako pazarite u blizini ili idete ka pozorištu Madlenianum, velika je šansa da ste pored nje prošli stotinu puta. Prvobitno građena s podrumom, prizemljem i visokim mansardnim krovom pod kojim se stanovalo, ova kuća bila je dom i stecište onih koji su krojili sudbinu ovih prostora. U njenom prizemlju godinama se nalazila čuvena gostionica sa svratištem "Kraljević Marko", gde su se uz čašicu razgovora okupljali trgovci, putnici i ljudi od uticaja. Zbog svega što pamti, država je ovo zdanje još 1981. godine proglasila za spomenik kulture od velikog značaja.

Ko je bio čovek koji je govorio svetske jezike i mirio zavađene?

Trgovac britkog uma koji je zborio svetske jezike

Petar Ičko, rođen 1755. godine u mestu Katranica u Egejskoj Makedoniji, bio je sve samo ne običan čovek. Put ga je preko Smederevske Palanke doveo do Zemuna, a potom, sredinom osamdesetih godina 18. veka, stiže u Beograd. Bio je mudar, uspešan trgovac i spretan posrednik. Odlično je razumeo turski jezik i običaje, a tečno je govorio nemački i francuski, pa mu je diplomatija bila u krvi.

Radio je kao dragoman, odnosno zvanični tumač, kod čuvenog Hadži Mustafa-paše, a bio je i otpravnik poslova u osmanskom poslanstvu u Berlinu. Tokom teških vremena borio se protiv dahija i janjičara, čuvajući veze između srpskih prvaka i paše. Trgovci iz Soluna i Zemuna birali su ga za svog konzula (bazrđanbašu) između 1792. i 1801. godine, jer je iznad svega gledao kako da sačuva trgovački promet i narod koji živi od pamuka i kože.

Diplomatija starog kova

Kada su vremena postala mutna i opasna, sklonio se na sigurno, baš ovde u Zemun. Nije, međutim, sedeo skrštenih ruku. Čim je planuo Prvi srpski ustanak, njegove veze i znanje postali su dragoceni. Kao prekaljeni pregovarač, 1806. godine odlazi pravo u Carigrad da u ime ustanika razgovara sa Osmanskim carstvom.

Tamo uspeva nemoguće - sklapa istorijski dogovor koji je u narodu ostao upamćen kao Ičkov mir. Iako zbog kasnijeg rasplamsavanja borbi ovaj sporazum nikada u potpunosti nije sproveden u delo, ostao je zabeležen kao jedan od najvećih diplomatskih podviga tog doba.

Kako je skončao gazda Petar? Otrov u čaši ili zla sudbina

Sudbina, međutim, nije dala Petru da dugo uživa u svojim zaslugama. Godine 1808, ubrzo nakon jedne večere na Topčideru, Petar Ičko naglo umire. U narodu i među istoričarima i danas tinja sumnja - mnogi veruju da je bio otrovan. Njegovo telo sahranjeno je u blizini manastira Rakovica, gde i danas počiva.

Priča o porodici Ičko ovde se ne završava. Njegov sin, Naum Ičko, sagradio je 1823. godine zgradu u kojoj se danas nalazi najpoznatija beogradska kafana - čuvena "?" (Kafana kod znaka pitanja). Dugo se u narodu verovalo da je zgrada bila u Naumovom vlasništvu, mada su kasniji zapisi otkrili da je građena po nalogu kneza Miloša Obrenovića.

Prošetajte Bežanijskom, pa svratite na kej

Danas je Ičkova kuća nezaobilazna stanica za sve koji žele da osete pravi duh starog Zemuna. Smeštena blizu svih važnih tačaka, idealno se uklapa u laganu porodičnu šetnju. Posle obilaska Bežanijske 18, put vas prirodno vodi ka Zemunskom keju i moćnom Dunavu, gde uz pogled na vodu i šoljicu kafe možete da saberete utiske o prošlim vremenima. Ako vas put nanese u ovaj deo grada, zastanite na bar na trenutak ispred ove kuće - osmotrite njene prozore i setite se priče o trgovcu koji je u najtežim vremenima umeo da pronađe put do mira. Ne svog.

(Ona.rs)