"Bog me još uvek ne želi": Preživeo strahote Drugog svetskog rata pa voljenu ženu voleo 72 godine - on ima 101

Možete li da zamislite da pregurate čitav vek, da prođete kroz najteže bitke, a da vam najveća snaga za život bude ljubav jedne žene? Kada se Džozef Alegreti vratio kući, oženio se sa Janet Kajano i par je dobio četvoro dece, petoro unučadi i devet praunučadi. Džozef Alegreti, veteran koji je herojski služio u Drugom svetskom ratu, jedan je od retkih boraca pešadinaca koji su još u životu, a doživeli su 101 godinu.

Dok obeležava svoj 80. Dan veterana, ovaj stogodišnjak retko govori o tom delu svog života.

Preporučujemo

- Vojnici koji su bili uključeni u blisku borbu sa neprijateljem mogu nerado da razgovaraju o svojim postupcima sa bilo kim osim sa kolegama borcima veteranima. Čuvam to za sebe - priča on.

- Napustio sam rat, ali rat nikada nije napustio mene.

Od paketa granata do hladne reke

Dvostruki nosilac medalje Purpurno srce, Alegreti je služio od avgusta 1943. do svog otpusta u januaru 1946. godine. Takođe je odlikovan Bronzanom zvezdom, Značkom borbenog pešadijskog vojnika, koja se dodeljuje borcima pod vatrom u kopnenoj borbi, kao i francuskom medaljom Legije časti. Rođen je 17. maja 1925. godine, iste nedelje kada i legenda Jenkija Jogi Bera i aktivista za građanska prava Malkolm Eks. Njegovi roditelji, otac Vinsent i majka Florens, razdvojili su se kada je imao 10 godina, a odrastajući tokom Velike depresije kaže da su "jeli pristojno, ali nije bilo nikakvih viškova".

- Život je bio svakodnevni izazov - priseća se on, uz napomenu - Moja majka je pokušavala da bude sjajna svetlost.

Kada je imao 19 godina, tokom napada Saveznika na Inden u decembru 1944. godine, Alegreti i njegov poručnik suočili su se sa iznenadnom zasedom nemačkih snaga i bili pogođeni kišom artiljerije i eksplozivnih granata. Njih dvojica su uzvratili vatru, a kada su videli neprijateljske vojnike kako padaju na tlo, rešili su da potrče pored njih. Neprijateljski vojnici su neočekivano bacili bombe dok su prolazili, a geler je pogodio Allegrettija u levu butinu.

Nakon što su se spasili i evakuisali, dva meseca kasnije, ponovo u borbi, njegova divizija je pokušavala da pređe reku Roer u čamcima na vesla kada ih je neprijateljska vatra prevrnula. Alegreti se umalo udavio u brzoj struji i morali su da ga reanimiraju. Konačno, kraj borbi dočekao je kada su ga nemački tenkovi bacili u vazduh, posle čega je pretrpeo potres mozga na bojnom polju u martu 1945. godine.

- Sećam se stvari i razmišljam o njima - priča Alegreti - Borba je smrtonosan, emocionalno umrtvljujući pokušaj u kome jedna osoba pokušava da uništi drugo ljudsko biće. To je iskustvo koje nikada ne možete zaboraviti. Može da vas proganja do kraja života.

Pre mnogo godina, Alegreti se poverio svešteniku o tome kako je nemoguće znati u koliko je smrt i sam umešan preko okeana. Priseća se da mu je sveštenik ponudio utehu rečima da je to bio "pravedan rat".

Žena koja je postala novi svetionik

Po povratku u Albani 1946. godine, upisao je koledž Siena i oženio se sa Janet 1949. godine.

- Rat mi je zbrkao um. Janet je postala moj novi svetionik - iskren je on - Uz pomoć novca od oca, kupio sam 1957. godine jedinu kuću koju sam ikada posedovao.

Sa velikim uzbuđenjem je zasnivao porodični dom, trudeći se da svojoj deci - Džou, Lusil, Pati i Džimu - ne bude samo strog roditelj već i pravi prijatelj i oslonac. Radio je kao direktor računovodstva za upravu auto-puteva savezne države Njujork punih 27 godina, sve do penzije 1986. godine. Sa svojom Janet obožavao je putovanja u Italiju, na obalu Džerzija, kao i šetnje dugim peščanim plažama Arube.

Njih dvoje su bili u braku skoro 72 godine, sve dok Janet nije preminula 2021. godine u 96. godini. Posle njenog odlaska, sjaj u njegovim očima je znatno utihnuo, a danas priznaje da mu nedostaje sve u vezi sa njom, od toplog osmeha do vedrog duha.

Kako se stiže do 101. godine?

Danas živi nedaleko od Albanija, u domu svog sina Joea i snaje Suzanne, nakon što je u julu doživeo nezgodan pad u sopstvenoj kuhinji. Ta nezgoda ga je odvela u bolnicu, nakon čega je shvatio da više ne može da živi sam i rešio da proda kuću u kojoj je proveo 69 godina. U avgustu su počele i nedeljne posete kućnog hospisa.

- Ne idem nigde skoro - dodaje uz osmeh - Mada, gle, spreman sam da idem. Bog me još uvek ne želi!

Kada ga pitate za tajnu dugovečnosti, otkriva da se drži mediteranske ishrane još od venčanja. Pored toga, 31 godinu je odlazio u teretanu tri puta nedeljno po dva sata, a kondiciju je održavao i u kući.

- Da li znate koliko puta sam morao da idem gore-dole tim stepenicama? - šali se on, s obzirom na to da im je kupatilo bilo na spratu.

Njegova svakodnevica je i dalje ispunjena pažnjom. Svakodnevno proučava berzu, prati vesti na više televizija kako bi imao uravnoteženu sliku o svetu, a pre spavanja voli da čita uzbudljive trilere i misterije. Kada razmišlja o proteklim decenijama, ovaj nekadašnji borac šalje snažnu poruku...

- Mnoge oštre i duboke emocije su uzele danak kod boraca veterana. Drugi svetski rat se i dalje bori u snovima mnogih od nas danas.

(Ona.rs / People)