Autorka videa o nasilju u pesmama: Od detinjstva nam usađuju da trpimo, ali krenuo je razorni talas

Ana je objavom svog rada o motivima nasilja nad ženama u domaćim pesama pokrenula veliku temu. Feminizam je, kaže, bitniji nego što se misli

Ana Ninković iz Beograda objavom svog rada o motivima nasilja nad ženama u domaćim pesama pokrenula je veliku temu. Pored nasilja koje vidimo, tu je i ono koje svakodnevno slušamo, blago maskirano u ritmove koje nam prijaju, ali poruka ostaje ista - romantizuje se žensko poniženje kao ultimativni dokaz ljubavi prema muškarcu, žena postaje žrtva.

Preporučujemo

Na pitanje šta ju je motivisalo da verbalizuje nešto što svi godinama slušamo, ali možda i ne čujemo na pravi način, Ana za Telegraf.rs odgovara:

- Ispitni zadatak je bio da napišemo seminarski rad ili napravimo neku vrstu video-projekta u vezi sa pop kulturom. Želela sam da obradim nešto što je meni važno, tako da se ova tema sama nametnula.

Nakon završenih osnovnih studija na Filološkom fakultetu, Ana je upisala master studije na Fakultetu dramskih umetnosti, a kroz feministička udruženja aktivno se bavi položajem žena u društvu.

- Mislim da nam je feminizam bitniji nego što se misli. Mnogi smatraju da je pitanje ravnopravnosti rešeno, da se trenutno nalazimo u dobu postfeminizma, ali to nije istina. Domet i popularnost ovih pesama ukazuje na to - kaže naša sagovornica i dodaje da podatke o femicidu Autonomni ženski centar sakuplja na osnovu medijskih izveštaja.

Nameću nam dva kobna stava

- Koliko puta smo u medijima pročitali da je žrtva femicida nekoliko puta prijavila nasilnika, ali je nasilnik ipak uspeo da je ubije zato što nije dobio adekvatnu kaznu, odnosno zato što žrtva nije dobila adekvatnu zaštitu? Krajem prošle godine nasilnik je, nakon što je izašao iz pritvora, u kom je bio zbog nasilja u porodici, ubio ženu i svoje dve ćerke. Država i društvo, svi mi, bili smo dužni da ih zaštitimo - napominje Ana.

Naša sagovornica je u svom radu navela primere pesama koje ženama objašnjavaju da treba da trpe zarad ljubavi, a taj model ponašanja postavlja se mnogo ranije.

- Mislim da nam se od detinjstva usađuje u glave da treba da trpimo, iz ovog ili onog razloga. Kada nas dečak maltretira i udara, kažu nam da je zaljubljen u nas. Kada nas vršnjaci vređaju ili biju, pa to prijavimo osoblju škole, oni nam kažu da ne treba da budemo tužibabe. Ako uspeju da nas ubede u ta dva stava, gotovo je. Spremili su nas da proživimo život u kom ćemo trpeti nasilje i to smatrati dokazom afekcije, nazivati ga ljubavlju. Naučili su nas da ne treba da prijavimo - priča Ana i dodaje da statistika pokazuje da, čak i kad prijavimo, ne dobijemo adekvatnu zaštitu.

Anin rad jedan je u nizu nedavno napravljenih koraka za oslobođenje žena od fizičkog, seksualnog, psihološkog nasilja.

- Početkom prošle godine hrabre glumice izašle su u javnost sa svojim iskustvom seksualnog nasilja koje su doživele kao devojčice u školi glume - kaže Ana, osvrćući se i na kasnije primere javno podeljenog iskustva seksualnog uznemiravanja:

- Čini se da je razorni talas krenuo na patrijarhat i ja se nadam da ga ovog puta ništa neće zaustaviti.

(Telegraf.rs)