Pravila je špagu i u devetoj deceniji: Životna priča balerine Narodnog pozorišta i "sveštenice joge"

Jasmina Puljo učila je balet od najranijeg detinjstva, bila je solista Baleta nacionalnog teatra i donela hata jogu u Beograd

Preporučujemo

Svakog jutra, duže od osam decenija, po ispijanju tanke crne kafe blago zaslađene medom nekadašnja balerina Narodnog pozorišta Jasmina Puljo (1915 - 2008) uradila bi engleski špagato i stoj na glavi.

Ovakav fizički poduhvat predstavljao bi “sanak pusti” mnogim devojčurcima, ali ne i gospođi Puljo; za nju su telesne akrobacije bile sastavni deo života.

- Moj životni kredo glasi: Nijedan dan bez vežbi - govorila je Jasmina Puljo.

Na balet od šeste godine

Rođena je u Skoplju i već u najranijem detinjstvu otkrila je ljubav prema baletu. Njena prva učiteljica baleta, gospođa Marija Bologovska, govorila je šestogodišnjoj Jasmini da je za uspeh u ovoj umetnosti neophodan konstantan rad.

“Ako ne vežbaš jedan dan, primetiću ja, ako ne vežbaš dva dana, primetiće tvoje telo, ako ne vežbaš tri, dana osetiće publika”.

Ovu rečenicu, koju je stroga ali pravična Bologovska uporno ponavljala Jasmina je doslovno razumela i prihvatila.

Bez baletskih pirueta, “štimovanja” tela, a potom i joga vežbi nije mogla da zamisli dan.

Balet je nastavila da uči kod Jelene Poljakove, Nine Kirsanove, a onda i kod naše Olge Grbić-Tores.

Član Baleta Narodnog pozorišta Jasmina Puljo postala je uoči Drugog svetskog rata. U karijeri koja je trajala tri godine duže od karijere svake balerine ostvarila se u nizu solističkih uloga: „Valpurgijska noć”, „Đavo na selu”, „Ohridska legenda”, „Kopelija”, „Romeo i Julija”... Jednu sezonu provela je u angažmanu u Operi u Gracu.

Brak

Supruga je upoznala na prvoj godini klasičnih nauka - “latinski i grčki pod A, istorija starog veka pod B i jedan moderan jezik”.

- Ja sam uzela ruski - otkrila je u intervjuu datom 2004. godine, ne pojašnjavajući da li su poseban uticaj na tu vrstu izbora imale njene učiteljice baleta koje su postavile temelje ove umetnosti u Beogradu ili je sve bilo “stvar slučajnosti”.

Brak Jasmine Puljo potrajao je četiri godine; mladi student čije je prezime do poslednjeg daha s ponosom nosila poginuo je na Sremskom frontu.

- Streljali su ga - šaputala je Jasmina decenijama pošto je postala udovica, strahujući da glasno izgovori sumnju zašto se njen suprug nije vratio sa fronta.

Nisu imali dece. Jasmina je otvoreno govorila da je u tom smislu “bila sebična”:

- Plašila sam se da će mi trudnoća pokvariti stas, a dete komociju.

Više se nije udavala, ali nije prećutkivala da “nije uvek bila sama”.

Dnevni rituali

Mnogima je možda nezamislivo da balerine žive “kao sav običan svet”, ali gospođa Jasmina Puljo znala je da živi baš tako. Ničega se nije odricala, a posebno ne slatkog koje je obožavala.

- Niko se neće ugojiti od čokolade, ali će se mnogi ugojiti od mnogo čokolade - dobronamerno je delila savete objašnjavajući zašto ne može da zamisli dan bez slatkiša.

Redovno je čitala Dostojevskog, Ernesta Sabata i dnevnu štampu, sladeći se usput krofnom i mlekom. Političke rubrike redovno je zaobilazila, jer joj, kako je govorila, nisu bile interesantne.

Pored baleta, izuzetno je volela španski ples i putovanja. Na jednom od njih, u Indiji, otkrila je hata jogu koja će postati sastavni deo njenog života.

Joga kao otkriće

- Brzo sam savladala jogu, pa ja sam bila balerina! Donela sam jogu u Beograd, samo što sam u pristupu sačuvala istočnjački duh - pričala je penzionisana balerina Narodnog pozorišta.

Držala je časove u “Lazarcu”, susretala se sa ljubomorom kolega koje su je prijavljivale kako “prelazi granicu” i “tera polaznike da se mole Bogu”, a bilo je i onih koji su ocenjivali kako Jasmina Puljo sa polaznicima svoje škole zapravo - “priziva duhove”!

Sve je to stoički podnosila, uz osmeh i apsolutnu posvećenost jogi kao stilu života. Neumorno je pisala knjige na tu temu, prevodila one koje su izvršile na nju veliki uticaj, nesebično delila sa drugima tajne pravilnog disanja i istezanja tela…

Koliko je gospođa Puljo bila posvećena istočnjačkoj veštini ujedinjenja duha i tela možda najbolje govori njen nadimak - prozvali su je “sveštenicom joge”.

Iako je preminula 2008, u 94. godini života, tu nezvaničnu titulu koju je s ponosom i pravom nosila do danas niko nije nasledio.

(Ona.rs)