Četvrt veka od smrti Galine Sergejevne Ulanove, balerine broj jedan na svetu: Zvali su je "boginja plesa"

Život i karijera Ulanove svedoče o kombinovanju snage talenta, napornog rada i posvećenosti

Galina Ulanova, poznata kao "Boginja plesa“, bila je legendarna balerina iz Sankt Peterburga. Smatra se najvećim talentom baleta 20. veka, a dobitnica je i mnogih priznanja i nagrada. Karijeru je gradila igrajući na najvećim ruskim pozorišnim scenama, a kasnije podučavajući druge talentovane naraštaje baleta.

Postala je svetska balerina broj jedan zahvaljujući svom izuzetnom talentu i gracioznosti. Puno ime primabalerine Boljšoj Teatra je Galina Sergejevna Ulanova. Bila je visoka 160 centimebra i težila je 60 kilograma, a sa ovom figurom izvodila je neverovatne graciozne baletske pokrete. Ulanova je uvela revoluciju u balet, zbog čega je i danas, tačno četvrt veka od njene smrti, poštovana.

Preporučujemo

Život i karijera Ulanove svedoče o kombinovanju snage talenta, napornog rada i posvećenosti. Njeni skromni počeci u Sankt Peterburgu do njene vladavine kao „boginje igre“ ostavili su neizbrisiv trag u baletu i inspirisali nebrojene igrače da slede svoje snove. Njena biografija priča priču o izuzetnoj izvođačici koja je svoj život posvetila svom zanatu i čije nasleđe živi. Biografija Ulanove je, kako prenosi "City Dance", obavezno štivo za sve zainteresovane za istoriju plesa i život jedne od najpoznatijih balerina svih vremena.

Ikona ruskog baleta rođena je 8. januara 1910. godine u Sankt Peterburgu. Ruska balerina potiče iz umetničke porodice. Njeni roditelji bili su Sergej Ulanov i Mari Romanova, oboje baletski igrači Mariinskog, kasnije nazvanog Državno akademsko pozorište opere i baleta Kirov. Nakon što je završio plesačku karijeru, otac je postao pozorišni reditelj, a majka profesorka baleta.

Ulanova nije posebno volela ples kada je bila mlađa. Međutim, s obzirom na tradiciju i poreklo njene porodice, njen put da postane balerina bio je prilično očigledan i gotovo nezaobilazan izbor za nju. I to je uglavnom sve što se zna privatno o njoj.

Kao slavna ličnost, čuvala je svoj lični život u tajnosti, zbog čega uopšte, recimo, nema zvaničnih informacija o njenom mužu. Prema jednoj priči, udala se za ruskog glumca Jurija Zavadskog 1941, a prema drugoj se navodi da je takođe bila udata za Vadima Rindina, glavnog scenografa Boljšoj Teatra. Jedno je sigurno, život je okončala bez dece.

U ovakvom porodičnom okruženju, Ulanova je započela svoju profesionalnu baletsku obuku ranoj u mladosti. Majka joj je poklonila baletanke i počela da je podučava plesu, čemu se Ulanova protivila i tvrdila da ne voli balet. Međutim, kada je napunila devet godina, nevoljno je upisana u u Lenjingradsku koreografsku školu baleta i glume, gde se postepeno razvijala njena ljubav prema igri. Poslednje dve godine u školi provela je pod mentorstvom čuvene Agripine Vaganove, koja je razvila metode igre baleta koja se i danas uče i nalaze u udžbenicima instrukcija baletske igre.

Na maturi, 1928. godine plesala "Sedmi valcer’’ i "Mazurku" iz dela "Les Silfide", kao i "Adađo" iz dela "Krcko Oraščić", što joj je osiguralo mesto u baletskoj trupi "Mariinski" u istoimenom pozorištu. Već prve godine nakon završenog školovanja, dobila je ulogu Flore u "Uspavanoj lepotici", a par meseci kasnije i u "Labudovom jezeru", koje je producirala njena mentorka Vaganova. Ulanova je ovoj ulozi donela osećajnost i nežnost, spajajući to sa najboljim tehnikama klasičnog baleta.

Pripremajući se za određene uloge, Ulanova nije učila samo komplikovane tehnike i korake, već je i proučavala uloge i karaktere tih uloga, i razvijala se kao glumica. Jednom kada bi se našla na sceni, potpuno se prepuštala ulozi i ništa drugo za nju nije postojalo, da bi na kraju svake predstave izlazila iz kreativnog transka i delovala iznenađeno aplauzom i klicanjem. Tvrdila je, kako prenosi iSerbia, kako njena ličnost i uloge koje igra nikada nemaju ništa zajedničko.

Nebrojeno je poznatih baletskih dela koja nose ime Ulanove, ali će se u svetu baletske umetnosti zauvek vezivati za predstavu "Romeo i Julija". Njena uloga Julije u drami Leonida Lavrovskog iz 1940. je baletska predstava koja je dostigla ogroman uspeh. Njen nastup je odlikovao kao vrhunsku balerinu, čija se izvedba i danas proučava na najvećim svestkim plesnim akademijama, jer je, srećom, zabeležena kamerom.

Tokom Drugog svetskog rata trupa je prebačena iz Perma u Uralske planine. Tokom ovog perioda, Ulanova je igrala u Boljšoj teatru za vojnike. Preselila se za stalno u Moskvu 1944. godine i dobila i stalno mesto u trupi Boljšoj teatra.U čast i pamćenje, njen lik je odštampan na ruskoj poštanskoj marki od 3 rublje 2000. godine.

Izuzetne plesne sposobnosti Ulanove bile su nadaleko prepoznate i pohvaljene od strane publike i kolega plesača. Njeno majstorstvo baletske umetnosti takođe je postavilo novi standard za izvrsnost plesa. O njenoj veličini zapravo svedoče mnogi njeni savremenici kroz čija zapažanja najbolje može da se razume uticaj legendarne balerine.

Ruski kompozitor, pijanista i dirigent, Sergej Sergejevič Prokofjev, koji je 1940. godine napisao balet Romeo i Julija, Ulanovu je nazivao "genije ruskog baleta, njegova neuhvatljiva duša i inspirativna poezija... bez presedana u baletu 20. veka". Sergej Ajzenštajn, filmski reditelj i scenarista je smatrao Ulanovu "iz druge dimenzije".

O revoluciji koju je uvela u svet baleta najbolje svedoči jedan od najvećih pijanista svih vremena, Svjatoslav Teofilovič Rihter koji je rekao da je Ulanova "transformisala balet u popularnu umetničku formu, gde su njeni najneumoljiviji neprijatelji postali njegove pristalice i hiljade ljudi sada priznaje balet kao vitalnu neophodnost". Njene savremenici, kolege plesači su je smatrali broj jedan među njima i nazivali anđelom koji pleše.

Prvu zapadnu turneju je imala 1945. godine, a poslednji ples 1962. godine. Narednih 30 godina je podučavala i bila mentorka nekim od najvećih imena ruskog i svetskog baleta. Po prirodi stidljiva, radila je tiho i po potrebi elegantno demonstrirala učenicima tehnike i pokrete koje čine jednog igrača baleta u najčistijoj formi.

Ulanova je preminula na 21. marta 1998, u 88. godini u Centralnoj kliničkoj bolnici u Moskvi od "neizbežne posledice duge bolesti". Uprkos njenoj smrti, njeno nasleđe i danas živi. Izuzetan talenat, emocionalna dubina i zadivljujuće prisustvo na sceni nastavljaju da inspirišu plesače i publiku. Ostala je uzor baletske izvrsnosti.

(Ona.rs)