Čučuk Stana: Srpska amazonka sa Deli Jovana koja je sama pravila karmin i puškom gađala kao najbolji ratnik

Bila je pismena, prema nekim navodima, govorila je ruski, poljski, rumunski i grčki jezik

U mladosti je, sa svoje tri sestre, nosila mušku odeću, po želji oca jer dugo nije imao sina; borila se protiv Turaka kao najhrabriji vojnik i zadobila četiri rane; u avanu je drobila ljutu papričicu i stavljala je na usne da bi bile zanosne. Prkosno je osvojila hajduka pred kojim se nije smelo prkositi. Ona je Čučuk Stana.

Krhka i malena, kao dete je dobila naziv „čučuk“, prema turcizmu koji je označavao detence, dete. Ipak, sve što će kasnije uraditi nimalo ne liči na "čučuk" dela.

Preporučujemo

Potomak doseljenih Hercegovaca, puškom je, kažu, rukovala kao najsposobniji vojnik, svaku metu je u srce pogađala. Bila je pismena, prema nekim navodima, govorila je ruski, poljski, rumunski i grčki jezik. Neustrašivoj, kakva je bila, nije joj bilo teško da pronađe one koji su joj opljačkali oca, Radovana Plještića sa planine Deli Jovan, i ukrali ono što je njoj spremljeno za svadbene darove. Tad stupa pred čuvenog Hajduk Veljka Petrovića, zmaja od Krajine, i obučena u muškarac, oštro ga pita:

„Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?“

Iznenađeni junak tek je tad obavešten da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu njihove gošće. Potom ju je darovao tim istim darovima i zaprosio rečima:

„Sada sam te ja darovao, sada si moja!“.

I tad počinje priča hajdučkog para.

Hajduk Veljko, oženjen, u 40-om godinama, Stana - 15-godinja devojčica. Njihovim sastancima svedočila su mnoga mesta od Poreča, današnjeg Donjeg Milanovca, do Sokobanje. Uz saradnju sa sveštenicima i uz izdašan poklon za prvu ženu, veliko imanje u Jagodini, čuveni hajduk oženio se Čučuk devojkom.

Da bi svome mužu bila još zanosnija, pravila je sama ruž, koji bi njene usne učinio rumenim i poželjnim. Crvenu ljutu papričicu sitnila je u avanu, u nju je dodavala med i latice ruže, te je potom smesu nanosila na usne. Bio je to trenutak njene ženstvenosti posle odevanja u mušku odeću, ukrašenu kuburom i jataganom.

Prve dane braka i ljubavi pratila je i njihova borba protiv Turaka. Prvo ju je hajduk otpratio na sigurno, sa svim drugim ženama o decom, ali vratila se da se bori i da bude uz njega. Zajedno su branili Negotin, a Stana je zadobila čak četiri rane.

Turci su počeli da opsedaju Negotin pojačanjima koja im je poslao turski paša iz Vlaške, ukupno 16.000 turskih vojnika. Grad je branilo 3000 Srba. Veljko je utvrdio Negotin, napravio šanac, digao kule i sačekao Turke. Sedeo je i najvišoj kuli, nazvanoj "Baba Finka". Očekivana pomoć koju je Veljko tražio nije stigla.

Jedno jutro, posle dvadesetak dana odbrane, oko 20. jula, pogodilo ga topovsko đule kroz sred pleća, beleži "Vikipedija".

Posle smrti Hajduk Veljka Stanino završena je jedinstvena ljubavna priča, o kojoj se govori decenijama kasnije.

Stanino srce posle toga osvojio je ugledni grčki kapetan Jorgać, jedan od vođa Heterističkog ustanka u Grčkoj. Živeli su prvo u Vlaškoj, potom i u Bukureštu, nakon pokušaja Turaka da ih likvidiraju.

Imali su troje dece, Milana, Aleksandra i Jevrosimu.

Kapet Jorgać sa svojih 480 saboraca borio se protiv Turaka u severnoj Moldaviji. Tu je i nastradao.

Njegova udovica se 1842. godine sa decom preselila se u Atinu, gde je i sahranjena 1849. godine. Ne zna se gde.

(Ona.rs)