Novosađanka koja je postala Indijka: "Ovde sam jedna od njih, a u Srbiji jedna u prolazu"

"Kada je čovek srećan, onda voli čistim srcem, a kada je zatrovan, svoje otrove svesno ili nesvesno projektuje i na okruženje"

Ona se danas zove Eka Prema Shakti, živi u Indiji, ima 24 godine, bavi se pisanjem, fotografijom, videografijom i slikarstvom.

Za sebe kaže da je duhovno biće koje traga za odgovorima na životna pitanja: Ko sam? Šta sam? Zašto sam? Koja je svrha postojanja? Kuda idemo nakon smrti? Zbog čega smo rođeni baš tu gde jesmo, takvi kakvi jesmo? Zašto se čini da su neki rođeni sa privilegijama, a neki ne? Šta je Bog?

Preporučujemo

Ono što je dodatno čini zanimljivom je njeno novosadsko poreklo; odselila se, napustila naš tradicionalan način života i svoju profesionalnu karijeru balerine i u potrazi za odogovorima na gore pomenuta pitanja - u potpunosti prigrlila nama daleku zemlju Indiju.

U Indiji boravi od 2019. godine, gde živi vrlo jednostavan način života. Primila je hinduizam i dobila indijsko ime. O svojoj životnoj tranziciji napisala je već dve knjige: "Vrati Se Sebi" i "Dnevnik Putovanja: Indijom Do Sebe", a na blogu EkaPremaShakti, u potpunosti prenosi svoja iskustva i misli na tom putovanju spoznaje.

- Novac zarađujem od prodaje svojih knjiga. Živim na Radha Kundu, najljubavnijem mestu koje postoji igde. Vreme provodim najviše u svojoj unutrašnjosti dok šetam ovim gradom i obilazim indijske svece. Ceo moj život ovde koncipiran je isključivo na duhovnosti - ističe ova mlada žena u razgovoru za Ona.rs

Eka, kako inače navodi i na njenom blogu, nastoji da pokaže ljudima svojim primerom da veruju u sebe i svoje snove, kao i da im pomogne svojim knjigama, fotografijama, i umetnošću da pronađu sebe. Smatra da svako od nas ima dublju i veću svrhu postojanja na ovoj planeti, a pronalaskom te svrhe ljudi konačno mogu da pronađu unutrašnji i spoljašnji mir, kao i svoj lični put do večne radosti.

Njen odušak od normi života je umetnost, a na pitanje zašto je onda karijeru balerine i život u Srbiji zamenila šetnjama sa kravama po indijskim pašnjacima mudro odgovara:

- Kada čovek gleda površnim očima, onda to tako vidi, od blještavila prašinu, prljavštinu i balegu. Međutim, kada produbi svoju perspektivu i uđe u svoje srce, onda vidi jedan potpuno novi svet i tek onda shvati, zna, tek onda zapravo progleda, vidi.

Svoj život u Indiji Eka je zaokružila primanjem novog imena i vere, a na pitanje u čemu je još suština promene njenog života, i kako se ta promena manifestuje u njenoj svakodnevici, kao i koliko se razlikuje u odnosu na dosadašnji način, jednostavno objašnjava:

- Promena imena u duhovno ime je da čovek lakše razvije duhovnu identifikaciju, sebe kao duše, a ne tela, ali to je manje bitno. Bitna je istinska promena koja se odnosi na razumevanje života, istine, Boga. Moja vera u život, u Boga se nije promenila, već se samo probudila, produbila. Ne postoji promena vere, jer jedan je Bog, a ja sam samo prihvatila put koji mi nudi više mogućnosti da lakše spoznam tu jednu istinu.

Moj put je put ljubavi i on uključuje slobodu, jednostavnost i nenasilje. Sa tim u skladu moja ishrana se koncipira na način da činim što manje nasilja, da ne jedem ubijeno, mučeno, oteto.

Ego ima snažnu projekciju u oblačenju, frizurama, šminkanju, izgledu i ponašanju, a time nam se zatvara put prave slobode, lepote i svesti. Stoga moja odeća je jednostavna, s obzirom na to da je tako ego pod kontrolom, jer nije fokus na njemu, na spoljašnjosti, već na unutrašnjosti.

Na pitanje kako se uopšte odlučila na jedan takav nesvakidašnji i hrabar korak, prosto odgovara da je "to stvar unutrašnjeg prepoznavanja", ali zato upitana kako je njeno okruženje privatilo sve te promene, kroz smeh ističe:

- Više nemaju kosu, počupali su je. Kupiću im perike. Šalu na stranu, u početku te niko ne shvata ozbiljno, i onda su tu turbulentne reakcije. A kako vreme prolazi, shvataju da sam srećnija nego ikada, da zapravo činim dobro i sebi i drugima, i shvataju da sam ovako daleko mnogo više uz njih nego kada sam im bila blizu. Kada je čovek srećan onda voli čistim srcem, a kada je zatrovan svoje otrove svesno ili nesvesno projektuje i na okruženje.

Za kraj, upitanja kako je bila, a kako je danas prihvaćena kao Srpkinja u Indiji, i kao Indijka u Srbiji, ova mlada žena, u svom maniru, primećuje:

- Ovde sam jedna od njih, a u Srbiji jedna u prolazu. Ali ljubav je svuda poželjna. Ko zna, znaće.

(Ona.rs)