Kraljica zločina Agata Kristi: Životna priča najprodavanijeg pisca kriminalističke fantastike svih vremena

Njeni romani su prodati u više od dve milijarde primeraka

Ona je bila engleska spisateljica poznata po 66 detektivskih romana i 14 zbirki kratkih priča, posebno onih koje opisuju delo izmišljenih detektiva Herkula Poaroa i gospođice Marpl.

Dama Agata Meri Clarisa Kristi, upisala se u istoriju književnosti kao "kraljica zločina" i najpoznatiji pisac zlatnog doba detektivske fantastike". Ginisova knjiga rekorda navodi Kristi kao najprodavanijeg pisca fantastike svih vremena, a njeni romani su prodati u više od dve milijarde primeraka. Napisala je i šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot.

Preporučujemo

Godine 1971. kraljica Elizabeta II joj je dodelila titulu Dame (DBE) za njen doprinos književnosti, a prema podacima iz UNESCO ona je i dalje najprevođeniji pojedinačni autor.

Njen roman "I ne osta nijedan" jedna je od najprodavanijih knjiga svih vremena, sa oko 100 miliona prodatih primeraka, dok je njena predstava "Mišolovka" drži svetski rekord za najduži od oko 28.000 izvođenja još od 1952. godine.

Posmrtno je 2013. proglašena za najboljeg pisca "krimića", a knjiga "Ubistvo Rodžera Akrojda" za najbolji kriminalistički roman ikada od strane 600 profesionalnih romanopisaca Udruženja pisaca kriminala. Mnoge knjige i kratke priče ove plodonosne spisateljice pretočene su u TV i radio-formate, video igrice i grafičke romane. Više od 30 igranih filmova zasnovano je na njenim delima.

Majka sa vidovnjačkim sposobnostima

Agata Kristi rođena je na današnji dan, 15. septembra 1890. godine u bogatoj porodici više srednje klase u Torkiju u Devonu. Bila je najmlađa od troje dece Frederika Alve Milera i njegove supruge Klare Bomer. Najstarija ćerka Madž (skraćeno od Margaret) rođena je 1879. godine, nakon čega su dobili sina Luisa (koji se zvao "Monti"), a Agata je okasnila deset godina iza svog brata.

Detinjstvo je uglavnom opisivala kao srećno i ispunjeno. Najviše vremena je provodila sa tetkom i bakom, a podizana je u nesvakidašnjem okruženju jer je njena porodica imala eklektičan skup verovanja - uključujući i uverenje da Agatina majka Klara ima vidovnjačke sposobnosti.

Kristi je školovana kod kuće, gde su je roditelji naučili pisanju, matematici i muzici. Kako majka nije želela da je nauči čitanju pre osme godine, Agata se pobrinula da to sama obavi, pa je tako sa več četiri savladala ovu veštinu i postala strastveni čitalac od malih nogu.

Kako je školovana kod kuće, nije imala prilike da uspostavi bliska prijateljstva sa drugom decom. Godine 1901, njen otac je umro od hronične bolesti bubrega i upale pluća, pa je tako mala Agata Kristi upućena u redovnu školu, gde joj je bilo teško da se prilagodi. Četiri godine kasnije poslata je u Pariz 1905, gde je pohađala niz internata i škola.

Brak sa Arčijem i nastanak Poaroa

Kristi se vratila u Englesku 1910. godine i, pošto je zdravlje njene majke narušeno, odlučila je da se preseli u Kairo u nadi da će toplija klima da joj pomogne. Obilazila je znamenitosti i prisustvovala društvenim događajima, zbog čega će antički svet i arheologija igrati neke od najvećih uloga u njenim kasnijim spisima.

Ipak, ubrzo se vratila u Englesku, kako se u Evropi približavao ratni sukob.

Vremenom se društveni i romantični život popularne i šarmantne mlade žene proširio. Kako navodi "Thought.co", Agata je imala nekoliko kratkotrajnih romansi, kao i jednu veridbu koja je ubrzo prekinuta. A onda je 1913. upoznala Arčibalda "Arčija" Kristija na plesu.

Sin advokata u indijskoj državnoj službi i vojnog oficira, uskoro se spremao za službu u Kraljevskom letećem korpusu. Prvi svetski rat je upravo počinjao i on je poslat u Francusku.

Kako su se brzo zaljubili, iskoristili su njegovo kratko odsustvo iz službe i povratak kući, kako bi se venčali na Badnje veče 1914. godine, nakon čega je opet otišao i mesecima bio odsutan.

Dok je njen suprug služio u Francuskoj, Kristi je radila kod kuće kao član Odreda za dobrovoljnu pomoć. Provela je više od 3.400 sati u bolnici Crvenog krsta u Torkiju, prvo kao medicinska sestra, a zatim kao dispanzer nakon što se kvalifikovala za apotekarskog pomoćnika. Tokom tog vremena, upoznala je mnogo izbeglica, posebno iz Belgije, iskustvo koje će ostati sa njom i inspirisati neka od njenih najranih radova, uključujući čuvene Poaroove romane.

Neslavan početak

Na sreću mladog para, Arči je preživeo rat i napredovao u vojnoj službi, pa se tako 1918. godine vratio u Englesku kao pukovnik u Ministarstvu vazduhoplovstva. Kristi je napustila bolnicu i preselili su se u Vestminster, gde je Arči počeo da se bavi finansijama a Kristi rodila prvo i jedino dete Rosalindu Margaret Klarisu Kristi, u avgustu 1919. godine.

Ona je još pre rata  napisala svoj prvi roman, "Sneg u pustinji", čija se radnja odvija u Kairu, ali su je izdavači odbili po kratkom postpuku. Ipak, izdavač ju je ohrabio da napiše novi roman. Za to vreme, ona je pokušala da objavi i nekoliko kratkih priča pod pseudonimom, ali su one odbijene.

Kako je i sama bila obožavatelj detektivskih romana, uključujući priče o Šerloku Holmsu ser Artura Konana Dojla, 1916. je odlučila da napiše svoj prvi roman misterije "Tajanstvena afera u Stajlsu". Nakon nekoliko neuspešnih podnesaka, objavljen je 1920. godine, ali je prema ugovoru morala da promeni kraj i nije imala praktično nikakvu zaradu, ali je to bilo i premijerno pojavljivanje jednog od njenih napoznatijih likova - privatnog detektiva Herkula Poaroa, bivšeg belgijskog policajca koji je pobegao u Englesku kada je Nemačka napala Belgiju.

Tokom karijere napisala je 33 romana i 54 kratke priče u kojima se pojavljuje ovaj lik. Između rada na popularnim Poaroovim romanima, Kristi je 1922. godine objavila i drugačiji misteriozni roman pod nazivom "Tajni protivnik", koji je predstavio manje poznati duo likova, Tomija i Tapensa. Takođe je pisala kratke priče, mnoge po nalogu magazina Skeč.

Zloglasan nestanak i razvod

Tokom 1926. godine Agatu je zadesila sudbina njenih likova u romanu. Naime, neposredno pošto je njen muž zatražio razvod i otkrio da se zaljubio u ženu po imenu Nensi Nil, tokom večeri 3. decembra, nakon svađe - Agata Kristi je nestala.

Posle skoro dve nedelje javnog gneva i konfuzije, pronađena je u hotelu Svan Hidropathic 11. decembra, a zatim je ubrzo otišla kod svoje sestre. U njenoj zvaničnoj autobiografija ovaj incident se izgnoriše, a do danas su stvarni razlozi njenog nestanka ostali nepoznati.

U to vreme javnost je uglavnom sumnjala da je to bio ili reklamni trik ili pokušaj da se podmetne njenom mužu, ali pravi razlozi ostaju zauvek nepoznati i predmet mnogih spekulacija i debata.

Sledeće godine, Kristi je podnela zahtev za razvod, koji je okončan u oktobru 1928. a njen tad bivši muž se odmah oženio ljubavnicom. Spisateljica je napustila Englesku i otišla na Bliski istok, gde se sprijateljila sa arheologom Leonardom Vulijem i njegovom ženom Katarinom, koji su je pozvali u svoje ekspedicije.

Drugi brak sa 13 godina mlađim arheologom i gospođica Marpel

Preko njih je u februaru 1930. upoznala je 13 godina mlađeg arheologa Maksa Edgara Luciena Malovana,koji ih je vodio u obilazak Iraka. Brzo su se zaljubili i venčali svega sedam meseci kasnije, u septembru 1930.

Tokom 1932. Agata je imala još jednu inovaciju u svom životu, kada je objavila zbirku kratkih priča "Trinaest problema" u kojem je predstavila lik gospođice Džejn Marpl, oštroumne starije usedelice (koja je donekle bila zasnovana na Kristijevoj pra-tetki Margaret Miler) koja je postala još jedan od njenih kultnih likova. Iako gospođica Marpl nije bila tako poznata kao Poaro, bila je noseći lik u 12 romana i 20 kratkih priča. Sama Agata je je više volela gospođicu Marpel, ali je, kako je govorila, napisala je više Poaroovih priča kako bi zadovoljio javnu potražnju.

Kristi je često pratila svog muža na njegovim ekspedicijama, a lokacije koje su posećivali bile su inspiracija ili okruženje za njene priče.

Tokom 1930-ih, objavila je neka od svojih najpoznatijih dela, uključujući "Ubistvo u Orijent ekspresu" i "I ne osta nijedan", koji je do danas ostao najprodavaniji misteriozni roman na svetu.

Tokom rata napisala je i "Zavese" i "Ubistvo na spavanju", koje su bile namenjene kao poslednji romani za Poaroa i gospođicu Marpl, ali su ti rukopisi ostali zapečaćeni do kraja njenog života.

Demencija i poslednji dani

U decenijama nakon rata Agata Kristi je, sve do kasnih 1950-ih, navodno je zarađivala oko 100.000 funti godišnje. Nastavila je da piše svoje romane o Poarou, uprkos tome što je postajala sve umornija od njegovog lika.

Uprkos svojim ličnim osećanjima, ona je, za razliku od Artura Konana Dojla, odbila da ubije lika zbog toga koliko ga je volela javnost. Međutim, "Zabava u Noći veštica" iz 1969. obeležila je njen poslednji roman o Poarou (iako se on pojavljivao u kratkim pričama još nekoliko godina i  "Zavesa" koji je ranije napisan koji je objavljen pred Agatinu smrt, ali je napisan godinama pre.

- Najmanje volim gužvu, buku, gramofone i bioskope. Ne volim ukus alkohola i ne volim pušenje. Volim sunce, more, cveće, putovanja, čudnu hranu, sport, koncerti, pozorišta, klaviri i vez - opisala je sebe 1946. godine spisateljica koja je doživotno bila "tiho pobožna" i redovno posećivala crkvu, ali je posle razvoda prestala da se pričešćuje.

Najviše je volela baštovanstvo, pa je tako osvojila i lokalnu nagradu za hortikulturu. Uživala je i u enterijeru i kupovini nameštaja za svoje različite kuće. Bila je stidljiva, nije volela javne nastupe, ali je bila rečita i oštroumna.

Do ranih 1970-ih, njeno zdravlje je počelo da bledi. Veruje se da je patila od neuroloških problema poput Alchajmera ili demencije, zbog čega je poslednje ogdine provela u mirnom životu, uživajući u svom hobiju i povremenom pisanju.

Umrla je prirodnom smrću u 85. godini 12. januara 1976. u svom domu u Volingtonu. Pre smrti, napravila je planove za sahranu sa svojim mužem i sahranjena je na parceli koju su kupili u jednom crkvenom dvorištu. Na njenoj sahrani bili su novinari iz celog sveta, a vence je poslalo nekoliko organizacija, uključujući glumačku postavu njene drame "Mišolovka".

Ser Maks ju je nadživeo još dve godine i sahranjen je pored.

(Ona.rs)