Duša ratnika, a srce umetnika: Zora je junački podnela svaku ratnu ranu, da bi kasnije stvarala modne kreacije

Priča o ženi koja je mladošću, znanjem i hrabrošću branila svoju zemlju, a kasnije je pružila sebi život pun kreative

Ratna istorija našeg naroda iznedrila je junake, čija je hrabrost obezbedila večno poštovanje i zahvalnost naroda za njihova dela. Međutim, neki junaci su bili nežnijeg pola, ali sigurno ne i nežnije naravi i želje za slobodom. Upravo takva bila je i Zora Bogdanović Nikić, dama sa jedinstvenom biografijom.

Zora je rođena 1924. godine u Čačku, u siromašnoj radničkoj porodici. Odrastala je uz dve starije sestre, Nadu i Olgu.

Preporučujemo

Sa 16 godina je bila spremna na život u velikoj borbi

Kao i svi roditelji, Zorini su želeli najbolje za svoje ćerke, pa su se fokusirali da ih izvedu na pravi put. Posle osnovne škole, Zora je upisala Žensku stručnu školu u Čačku.

Uz pomoć najstarije sestre Nade, 1940. godine se priključila omladinskom revolucionarnom pokretu. Pored toga, Zora je počela da učestvuje u raznim akcijama koje su Komunistička partija Jugoslavije i Sindikat ponudili Čačku.

Primetivši je, već godinu dana kasnije primljena je u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

Ipak, ta godina donela je Aprilski rat i okupaciju Jugoslavije. Iste 1941. godine zatekli su je kao učenicu petog razreda Ženske stručne škole. Odmah se uključila u Narodnooslobodilački pokret (NOP), radila je na prikupljanju priloga i sve što je bilo neophodno partizanima. Oslobođen je Čačak, a početkom oktobra stupila je u Petu ljubićku četu Čačanskog partizanskog odreda "Dr Dragiša Mišović". Učestvovala je u borbama oko Gornjeg Milanovca, Takova, Ravne Gore i na Rudniku, gde je bila ranjena, ali se rame uz rame borila sa svojim ljudima za svoju zemlju.

Krajem 1941. godine, sa partizanskim snagama se povukla u Sandžak, a potom u istočnu Bosnu, gde je 1942. godine stupila u tada formiranu Drugu proletersku udarnu brigadu. Nalazila se u Prvoj ljubićkoj četi Drugog čačanskog bataljona, a sa ovom brigadom prošla je dug ratni put preko Sandžaka, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Dalmacije i zapadne Srbije.

Nju ste mogli da ugledate kao borca i vojnika, ali i kao bolničarku, sanitetskog referenta bataljona i političkog komesar čete. U toku rata je šest puta bila ranjavana, a najteže je bila ranjena u borbama u okolini Valjeva 1944. godine. Tada je na nosilima nošena do Berana, odakle je sa ostalim ranjenicima avionom  prebačena u Bari, u Italiju. U Bariju je bila operisana, ali je ostala ratni vojni invalid.

U oslolbođeni Beograd dolazi 1944. godine, a potom se vraća u Čačak, gde je bila politički komesar vojne bolnice. Posle završetka rata, ponovo je stupila u Drugu proletersku brigadu, ali je decembra 1945. godine bila demobilisana u činu rezervnog kapetana Jugoslovenske armije (JA).

Sa ratnog polja na modne kreacije

Prošao je rat, a Zora odlazi u Bograd, gde se zaposlila kao politički radnik. Bila je i potpredsednik Narodnog odbora Petog rejona, odbornik Narodnog odbora grada Beograda, zamenik republičkog poslanika i još mnogo toga je ova borbena dama nosila kao funkciju. Ipak, Zora je ponosno pokazivala i svoja druga interesovanja.

Završila je Učiteljsku školu, a potom i Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu. Bavila se modom, kao modni kreator i bila direktor Centra za savremeno odevanje. Dakle, Zora je predvodila na ratnom polju, ali i na modnoj pisti kao kreator.

Udaje se za Marka Nikezića, Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a sa sestrama je preživela rat i ostala bliska do kraja života.

Umrla je aprila 2014. godine u Beogradu. Kremirana je i sahranjena pored supruga na Novom groblju u Beogradu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Bila je svetlost onda, kada je naša zemlja živela pod sivim oblacima.

(Ona.rs)