Tragična priča Ofra Haze: Vrtoglavi uspeh "Madone sa istoka" čiji se život prerano ugasio zbog HIV-a

Njena iznenadna smrt 2000. godine od bolesti koja je bila povezana sa sidom šokirala je ceo svet, a naročito konzervativno izraelsko društvo

Ona je bila izraelska pevačica jemensko-jevrejskog porekla koja je svojim nežnim mecosopranom i harizmom srušila granice i predrasude prema istočnjačkoj pop muzici. U istoriji muzike ostaće upamćena kao veoma uticajna ličnost i jedna od najvećih kulturnih ikona Izraela, koja je pomogla popularizaciji kulture Mizrahi (Jevreja iz Jemena).

Muzika Ofre Haza ostala je upamćena po finoj mešavini tradicionalnih bliskoistočnih i komercijalnih stilova pevanja, koja je u to vreme prvi put spojila elemente istočnjačke i zapadne instrumentacije, orkestraciju i plesni ritam, kao i tekstove iz Mizrahija i jevrejskih narodnih priča i poezije.

Preporučujemo

Do kasnih 1980-ih, Haza je već bila međunarodno uspešna umetnica sa ogromnim uspehom u Evropi i Americi, i prva umetnica tog žanra koja se redovno pojavljivala na tada izuzetnom MTV-ju. Stoga i ne čudi što je tokom svoje pevačke karijere zaradila mnoga platinasta i zlatna izdanja, a njena dela bila su noseće numere nekih od najpopularnijih filmova tog vremena.

No, njena iznenadna smrt 2000. godine od bolesti koja je bila povezana sa HIV-om šokirala je ceo svet, a naročito konzervativno izraelsko društvo.

Koreni u siromaštvu i emigraciji

Bat-Ševa Ofra Haza rođena je 19. novembra 1957. godine u Tel Avivu. Njen otac je, prema pisanju Vikipedije,  pripadao grupi Mizrahi Jevreja iz Jemena koji su emigrirali u Izrael 1949. godine. Ofra je bila najmlađa od devetoro dece braće i sestara, koji su porasli u siromašnoj radničkoj četvrti Hatikva.

Od malih nogu učila je tradicionalne jemenskih pesme od svojih roditelja, a najveći uticaj je imala njena majka Šošana, inače nekada profesionalna pevačica u Jemenu. Uz to na mladu Ofru su pored izraelske narodne pesme, uticali i Bitlsi i Elvis Prisli.

Uskoro je kao veoma mlada počela da peva na lokalnim svadbama i kao solista u svom školskom horu, a već sa 12 godina pridružila se lokalnoj protestnoj pozorišnoj trupi, pod nazivom "Hatikva" (Nada) koju je osnovao njen komšija Bezalel Aloni.

Kako je bila najbolja u trupi, komšija je uskoro postao njen menadžer i mentor, i napravio od mlade Haze sa svega 19 godina najistaknutiju izraelsku pop zvezda. Novinski članci masovno su je nazivali "Madona Istoka".

Vrtoglav međunarodni uspeh

Mlada devojka predstavljala je Izrael na Pesmi Evrovizije 1983. sa pesmom "Hi", završivši na drugom mestu sa 136 poena. Njen veliki međunarodni proboj došao je nakon albuma "Shirei Teiman" ("Jemenitske pesme"), koji je snimila 1984. Album se sastojao od pesama koje je Haza čula u detinjstvu, koristeći aranžmane koji kombinuju autentične bliskoistočne udaraljke sa klasičnim instrumentima.

Njeno najveće priznaje stiglo je sa singlom "Im Nin'alu", preuzetom sa albuma "Shadai" (1988), koji je osvojio "Novu muzičku nagradu" za najbolji međunarodni album godine. Pesma je dve nedelje u junu te godine bila na vrhu Evrografske liste i nije se skidala sa MTV kanala širom sveta.

Simptomatično baš za ovu pesmu je što je prema analima klasičnog hip-hopa bila u velikoj meri ponovo izdata, remiksovana i semplovana.

Iako se singl samo nakratko pojavio na top-listi u Velikoj Britaniji, postao je favorit u plesnim dvoranama širom Evrope i SAD. I drugi singlovi su poput "Galbi", "Dav Da Hiia" i "Mata Hari" su bili slušani, ali nijedan nije sasvim odgovarao uspehu njenog prvog hita.

Dugovečnost pesma "Im Nin'alu" najbolje opisuje činjenica da je iskorišćena u video igri "Grand Theft Auto: Liberti Citi Stories", objavljene 2005. i da je predstavljene na albumu Panjabi MC-ja "Indian Timing" tokom 2009. godine.

Najtraženija izraelska pevačica 

Nakon vrtoglavog uspeha, doživela je i nominaciju za Gremi za album "Kiria" (1992), a njena karijera beleži i mnoge saradnje sa najpoznatijim svetskim pop zvezdama tog doba.

Godine 1994. Haza je objavila svoj prvi hebrejski album za sedam godina,"Kol Haneshama" ("Cela duša"). Sa albuma se izrodio jedan od njenih najvećih hitova, "Le'orech Haiam" ("Along The Sea"), pesma koja je postala nezvanična himna Izraela nakon što ju je Haza izvela na skupu u znak sećanja na preminulog premijera Jicaka Rabina, nedelju dana nakon što je ubijen.

U crtanom filmu "Princ Egipta" dala je svoj glas za ulogu Džočeveda, pevajući "Deliver Us", numera koju je otpevala na još 19 jezika pored Engleskog. Jedan od njenih naupečljativijih nastupa bio je na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir 1994. u Oslu, gde se pojavila zajedno sa irskom pevačicom Šined O'Konor.

Godine 2023. izraelski producenti su se udružili u stvaranju saradnje između Haze i Zohara Argova, još jednog poznatog preminulog izraelskog pevača poznatog kao "kralj muzike Mizrahi". Pesma "Kan Le Olam" ("Ovde zauvek") prva je pesma na hebrejskom jeziku čiji su glasovi reprodukovani korišćenjem tehnologije veštačke inteligencije.

Zvezda bez porodice

Ofra je uprkos slavi i bogatstvu zauvek ostala odana porodici, visoko moralna i, pre svega, patrijahalno religiozna. Živela je mirno, kao stidljiva "devojka iz kraja", koja je do smrti ostala bez mrlje u karijeri, škrto čuvajući dobru sliku o sebi.

Pa je tako, prema pisanju "Istorijskog zabavnik", Ofra i nakon svoje 30. godine života ostala devica, rešena da se u intimni čin upusti samo sa svojim suprugom. Iako su se u njenom životu smenjivali mnogi udvarači i prosci, Haza se tek 15. jula 1997. u svojoj 39. godini udala za biznismena Dorona Aškenazija.

Sa njim nije imala dece, već je postala pomajka njegovom usvojenom sinu Šaiju i biološkoj ćerki iz prvog braka.

Par se venčao na krovu kuće njenih roditelja, a ceremoniju je ispratilo na stotine zvanica i njenih fanova, čime je stavljena tačka na odnos Ofrine porodice prema ovoj izuzetno uspešnoj ženi, koja je večito osporavala njen uspeh i svetske zasluge - ističući da je "samo jedna neudata žena bez porodice".

Tragičan kraj

Ofra Haza je umrla 23. februara 2000. u 42. godini od side. Iako je činjenica da je bila HIV pozitivna sada opšte poznata, odluka izraelskog lista Haaretz da to objavi ubrzo nakon njene smrti bila je kontroverzna u Izraelu.

Iako se o kratkom braku biznismena i pevačice ni danas ne zna mnogo, jer je Ofra zauvek ostala veoma "privatna", izvesno je da je izraelsku zvezdu upravo suprug zarazio sidom koja je indirektno uticala na njenu preranu smrt. To je potvrdio i njen menadžer u njegovoj biografiji.

Pevačica je izgubila bitku sa upalom pluća koja je bila izazvana virusom HIV-a, a svega godinu dana kasnije preminuo je i njen muž - usled predoziranja. Svaki detalj više ostao je nedorečen i sakriven od strane porodice. Kasnije je otkriveno da je njen suprug verovao da se Haza zarazila zbog transfuzije krvi koju je primila u turskoj bolnici nakon pobačaja.

Nakon što je Hazina smrt objavljena, izraelske radio stanice puštale su non-stop retrospektive njene muzike, a tadašnji premijer Ehud Barak pohvalio je njen rad kao kulturnog emisara, komentarišući da je ona takođe predstavljala izraelsku priču o uspehu.

No otkrivanje njene bolesti koju je krila čak i od bolničkih radnika u Tel Avivu, izazvao je mnoge kontroverze u izraelskoj javnosti, a koncenzus da se ćuti o tome od čega je preminula postoji i danas.

(Ona.rs)