Merilin je najpametnija žena na svetu: Inteligencijom zapanjila svet već sa 10 godina, a fakultet napustila

Ona je zvanično žena sa najvišim kvocijentom inteligencije na svetu ikada zabeleženim zbog čega je upisana i u Ginisovu knjigu rekorda. Pa iako je poznata kao "najpametnija osoba na planeti", Merilin Vos Savant nikada nije iskoristila svoj pun potencijal.

Kolumnistkinja, spisateljica, filozof, poslovna žena, dramaturg i još mnogo toga, rođena 1946. u Sent Luisu u Misuriju. Potiče iz skromne porodice rudara i doseljenika iz Nemačke i Italije. U startu je obeležena sa svojim prezimenom Savant, koje potiče od obe strane njene porodice, a igrom slučaja se koristi za označavanje učene osobe sa velikim sposobnostima i talentima.

Preporučujemo

Detinjstvo je provela normalno, iako se isticala kao đak u matematici i nauci. Međutim, njen život se zauvek promenio kada je napunila 10 godina nakon što joj je testirana inteligencija uz pomoć dve vrste IQ testova: Bine-Simonove skale, koja se fokusira na verbalne sposobnosti i Mega test Ronalda Hoflina. Tada je procenjeno da je njena mentalana starost neverovatnih 22 godine i 10 meseci, a njen koeficijetn je iznosio - 228.

Ako se uporedi da je prosečan koeficijent ljudske inteligencije između 85 i 115, to je duplo više, zbog čega je i uvrštena u Ginisovu knjigu, ali je ujedno i poslednja osoba koja službeno drži ovaj rekord jer je kategorija ukinuta 1990. godine nakon debate o tome koliko su IQ testovi zapravo merodavni.

Posvećena porodičnom poslu

Uprkos visokom koeficijentu, danas 78-godišnjakinja priča da su je roditelji oduvek tretirali kao bilo koje drugo dete

- Cela njihova ideja svodila se na to da budem nezavisna i da zarađujem za život, i zapravo niko nije obraćao mnogo pažnje na mene. Uglavnom je to bilo tako jer sam bila devojčica - ispričala je svojevremeno.

Odrasla je radeći u očevoj prodavnici, dok je uporno pisala i objavljivala priče. Upisala je i mapustila posle dve godine studije filozofije na Univerzitetu Vašingtona, upravo da bi vodila porodični posao.

Ipak, zbog zavidne titule, uvek je bila pod lupom medija, a naročito nakon što se udala za naučnika Roberta Džarvika, još jednog hiperinteligentog čoveka, koji je pionir ugradnje prvog veštačkog srca.

Kada se osvrće na svoj život priznaje da su ljudi uvek bili "isprovocirani" da stalno proveravaju njenu inteligenciju, kao i da joj je sveprisutni seksizam tod doba skresao krila mnogo puta. Zapravo, u mladosti, kaže, nije imala puno "ohrabrenja" okruženja da iskoristi sve svoje potencijale. Kada je 50-ih godina prošlog veka dobila epitet "genija", živela je u trenutku kada se i dalje verovalo da žene nisu podesne da urade bilo šta posebno sa svojom inteligencijom i sposobnostima.

Čak i u ntervju 1986. sa Dejvidom Letermanom, vidi se kako poznati voditelj nipodaštava njen visoki IQ. "Znaš, mislim da sam pametniji od tebe" ili "Ovo nije najpametnija osoba na svetu", samo su neke od njegovih izjava.

Velika kontroverza

Velika kontroverza usledila je i 1990, kada je u njenoj redovnoj kolumni "Pitajte Merilin" u magazinu "Parade" dobila zahtev da reši popularnu matematičku zagonetku poznatu kao problem Montija Hola.

"Pretpostavimo da igrate nagradnu igru ili se takmičite u kvizu u kome vam je dato da birate između troje vrata: iza jednih je automobil, iza ostalih su koze. Vi odaberete recimo vrata broj 1, a voditelj kviza, koji zna šta se krije iza drugih vrata, otvori na primer vrata broj 3 i iza njih zatekne kozu. Zatim vam on kaže: "Da li želite da ipak izaberete vrata broj 2? Da li hoćete da se predomislte?" - ovo je način na koji je dati problem postavljen.

- Da, trebalo bi da se predomislite. Prva vrata imaju 1/3 šanse za pobedu, ali druga vrata imaju 2/3 šanse - napisala je ona u odgovoru koji je izazvao veliku debatu čak i među akademskim krugovima. Časopis je dobio preko 10.000 pisama u kojima su čitaoci omalovažavala Vos Savantovu od kojih je preko 1.000 upućeno od navodnih doktora nauka i profesionalnih matematičara.

IQ je samo kapacitet

Inače, odgovor je predmet ozbiljne akademske debate decenijama, čak i mnogo pre nego što je stiglo do Meriline kolumne. A iako su mnogi kasnije potvrdili njen odgovor, pa joj čak uputili i javna izvinjenja, grupa ljudi je nastavila da je napada.

Ona i danas piše kolumnu i odgovara čitaocima na različite dileme.

- IQ je samo kapacitet načina na koji koristite svoju inteligenciju. Svako ima mogućnost da bude Ajnštajn, ako to hoće dovoljno čvrsto. Društvo nam nudi mnogo toga. Mislim da ne činimo dovoljno da uzvratimo to, i mislim da svi snosimo društvenu odgovornost. Mislim da je pisanje odličan način da ljudima vratim ono što su oni dali meni - rekla je jednom prilikom i istakla da inteligentni ljudi nisu uvek predvodnici u svetu i da je to u redu - jer svako treba da radi ono što mu zaista odgovara.

(Ona.rs)