Naša poznata sportistkinja je prošla kroz 8 VTO i 10 godina borbe: Njena poruka će svakoj ženi dati snagu

Tanja Marjanac, bivša profesionalna rukometašica, danas fitnes trenerka i inspiracija mnogima, odlučila je da na svom Instagram profilu podeli svoju životnu borbu sa svetom. Priča o njenoj želji za majčinstvom nije samo priča o izazovima i neuspesima, već o odlučnosti, hrabrosti i snazi da se izbori za ono što želi, bez obzira na prepreke. Kroz deset godina, Tanja je prošla kroz osam postupaka vantelesne oplodnje, a njena priča danas služi kao svetionik nade i podstrek onima koji se bore sa sličnim problemima.

Početak borbe: Neuspeh i magija

Nakon završetka karijere, koja je trajala više od deset godina, Tanja Marjanac je bila sigurna u jedno – bila je spremna da postane majka.

Preporučujemo

"Međutim, iz meseca u mesec to se nije dešavalo. Krenuli smo na analize i vrlo brzo je ustanovljeno da prirodnim putem neću moći da ostanem trudna. Tada počinje borba sa sterilitetom”, priča ona.

Tada, usledila je bolna spoznaja da prirodnim putem neće biti u mogućnosti da ostane trudna. "Imala sam 26 godina. Neverica, suze, ali i odlučnost da ću se ostvariti kao majka bile su emocije koje su me "vozale", priznala je Tanja jednom prilikom.

U tom trenutku je počela istraživati sve mogućnosti, istraživala klinike, konsultovala doktore, ali i postavila sebi izazov da ne bude samo jedna od onih koje ćute. Iako joj je želja bila jaka, borba nije bila jednostavna. Svaki neuspeh bio je bolan, a prvi pokušaj vantelesne oplodnje bio je potpuno neuspešan, što je Tanji teško padalo.

Put kroz dugo i iscrpljujuće putovanje

Kako su godine prolazile, Tanja je prolazila kroz razne tretmane, hormonske terapije i mnoge druge izazove. Godina za godinom je prolazila, ali kako kaže, kod nje dugo nije bilo "ničeg novog".

"Sećam se tog prvog pokušaja... Prosto nisam mogla da poverujem u neuspeh. Čak sam tri puta išla da vadim betu u roku od tri dana, jer moj mozak to nije mogao da prihvati. Taj neuspeh i činjenicu da... ja nisam trudna", pa dodaje:

Sećam se kad sam prvi put sebi davala injekcije, ruke su mi se tresle, ali već pri trećem pokušaju, to sam radila kao da pijem Brufen. Na kraju sam bila iscrpljena, fizički i emotivno, i počela sam da istražujem mogućnosti van Srbije."

Podrška i ljubav

Tanja Marjanac na ovom putu nije bila sama - muž, porodica i jedna mala Maša bili su njen oslonac i lek za dušu.

"Prošla sam kroz mnogo analiza, terapija, hormonskih tretmana i hirurških intervencija. Sve to je trajalo skoro deset godina. Bilo je trenutaka kada sam se osećala potpuno slomljeno, ali nisam odustajala. Nekako u tom periodu stigla je Maša, mali maltezer, koja je i dalje sa nama već punih petnaest godina", otkrila je.

Ipak, mnogi su našli za shodno da ovome dodaju poneki zlorudni komentar.

"'Bolje rodi dete nego što šetaš kuče", "Bolje da se brineš o deci nego o kučićima", "Šta čekaš, vreme ti je", "Opusti se, doći će", "Nemoj da misliš", i tako dalje. Ali, zapravo, nisu znali pravi problem i koju muku nosim. Maša je stigla u pravom trenutku, da mi pomogne, da nekako tu bitku lakše bijem. Trajalo je punih 10 godina, 8 celih procesa, mnogo intervencija, operacija, hormona", navela je Tanja.

Odustanak, pa novi početak

Iako je nakon pet godina pokušavanja po različitim klinikama u Srbiji bila na ivici da odustane, Tanja Marjanac je odlučila da pokuša u Pragu, u nadi da se sve može promeniti.

"Već sam digla ruke od svega, odnosno od obilaženja klinika po Srbiji, doktora, travara i raznih drugih stvari za koje sam čula i pripremala se lagano za odlazak u Prag, da pokušam tamo. Sećam se da me je drugarica ubedila da odem na razgovor sa jednom doktorkom, otišla sam, eto, ne znam ni ja zašto, i uglavnom kao da se tada desila magija", kaže ona.

Iako je prošlo toliko vremena i pokušaja da su Tanja i njen suprug počeli da gube nadu u uspeh, vera u čuda ih nije napuštala.

"Sreća kad je najmanje očekivana"

"Tanja je konačno doživela trenutak čuda. Nakon osam pokušaja, jedan od četiri embriona koji su joj vraćeni opstao je i Lazar je došao na svet. Taj trenutak je bio onaj koji je Tanja čekala, ali ni tada nije bilo lako. Nakon Lazarevog rođenja, nije nestala želja za drugim detetom.

Nakon što se on rodio, moji snovi su se ostvarili. Ipak, želja za još dece nije nestala, nije to bilo dovoljno. Nakon kratke pauze, ponovo sam se vratila procesima, ali ovaj put sam bila malo opuštenija nego na početku. Ipak, nije bilo potpune ravnoteže. Iako sam već imala dete, želja za novim je i dalje bila ogromna. Nastavila sam sa procesima i otišla u Prag", navodi ona.

Ovaj put trudnoća je uspela iz prvog puta, ali je došlo do pobačaja u 12. nedelji.

Trening kao lek za dušu

Tanja je tokom tih godina saznala da je ključ opstanka fizička aktivnost. "Nakon svih tih hormona, terapija i emocija, trening je bio moj izlaz. Fizička aktivnost me je vraćala u život, to je bio moj lek za dušu", kaže Tanja.

Za nju je trčanje bilo najvažniji oslonac, ali i sećanje na svoju sportsku prošlost, koja joj je davala snagu da se bori i dalje.

Pored toga, ona je podsetila i koliko je važna podrška okruženja-

"Porodica i najbliži su mi pružali ogromnu podršku. To je ono što je zaista važno – podrška onih koji vas vole, jer uvek morate biti ljubazni prema sebi i drugima. Nikada ne znate kroz šta neko prolazi", ističe Tanja, apelujući na sve nas da budemo obazrivi sa rečima.

Borba koja nikada ne prestaje

Tanjina borba sa sterilitetom i vantelesnom oplodnjom nije samo priča o biološkoj borbi, već o tome kako se kroz istrajnost, ljubav prema porodici i fizičku aktivnost može doći do cilja. "Pobednici su oni koji ne odustaju", kaže Tanja. Njen put nije bio lak, ali ona je dokazala da snovi mogu da se ostvare, čak i kad to deluje kao najteži put na svetu.

(Ona.rs)