Zahvaljujući Nini žene danas slobodno trče maratone: Njen korak bio je borba, a cilj – sloboda

Legendarna maratonka i pionirka ženskog trčanja Nina Kušik preminula je osmog juna u 86. godini života u svom domu u Hantington Stejšnu, na Long Ajlendu. Njena porodica saopštila je da je preminula mirno, nakon duge borbe sa Alchajmerovom bolešću i respiratornim problemima.

Nina Kušik ušla je u istoriju kada je 1972. godine postala prva zvanična pobednica ženskog Bostonskog maratona, a iste godine trijumfovala je i u Njujorškom maratonu. Bila je prava revolucionarka ženskog sporta – svojim upornim radom uspela je da omogući ženama u SAD da se takmiče na distancama dužim od pet milja, što je do tada bilo zabranjeno.

Preporučujemo

Od skromnog detinjstva do nacionalnih šampionata

Rođena 2. januara 1939. godine u Bruklinu, Nina je odrasla u siromašnoj porodici. Nije imala mogućnost da se bavi sportom na način na koji se to danas podrazumeva. Ipak, njena upornost i talenat vodili su je ka sportskim uspesima – osvajala je državna prvenstva u brzom klizanju, rolerima i biciklizmu, a sve to dok je istovremeno završavala školu i radila kao medicinska sestra.

Iako je trčanjem počela da se bavi tek u kasnim dvadesetim, inspirisana knjigom Bila Bauermana "Jogging", već 1969. godine trči Bostonski maraton – tada nezvanično, jer ženama još uvek nije bilo dozvoljeno da se takmiče.

Godina koja je promenila istoriju: 1972.

Kušikova je 1972. godine pobedila u prvom zvaničnom ženskom izdanju Bostonskog maratona sa vremenom 3:10:26. Iste godine osvaja i Njujorški maraton, ali pre toga – sa još pet žena sedi na stazi i protestuje protiv pravila da žene moraju da startuju 10 minuta pre muškaraca.

Zahvaljujući njenoj upornosti, odlučnosti i radu kroz zvanične atletske organizacije, žene su konačno dobile pravo da trče rame uz rame sa muškarcima. Bila je ključna figura u lobiranju za uvođenje ženske maratonske trke na Olimpijskim igrama, što se i dogodilo 1984. godine.

Sportistkinja, majka, medicinska sestra – borac do kraja

Kušik je tokom života istrčala više od 80 maratona, a njen lični rekord bio je 2:50:22. Iako je bila majka troje dece i razvedena, nije odustajala – radila je kao medicinska sestra i trenirala punim intenzitetom. Osvojila je i titule na trkama uz stepenice u Empajer stejt bildingu (1979–1981), a postavila je i američki rekord na oko 80 km (50 milja).

Ostala je verna trčanju do kraja života, a svoj profesionalni rad završila je kao glavna medicinska sestra u bolnici Mount Sinai, nedaleko od Central parka. Živela je skromno, daleko od reflektora, ali je ostavila neizbrisiv trag u istoriji sporta.

Počast heroju iz senke

Nina Kušikj e primljena u Kuće slavnih američkog trčanja na duge staze, ali je uvek govorila da joj je lakše da trči maraton nego da prima nagrade. Njena borba za ravnopravnost u sportu donela je slobodu generacijama žena širom sveta.

Kao što je izjavila njena prijateljica i koleginica, takođe legendarna trkačica, Ketrin Svicer:

"Nina nije bila samo šampionka – ona je menjala pravila, donosila medicinske dokaze i borila se za sve nas. Zahvaljujući njoj, danas žene mogu slobodno da trče."

(Ona.rs)