Veruje se da MOLITVA na ovaj dan ima posebnu snagu: Sutra slavimo Svete mučenike koji su preživeli oganj

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 5. avgusta odaju poštovanje Svetim mučenicima Trofimu, Teofilu i još trinaestorici saboraca, koji su zbog svoje nepokolebljive vere u Hrista podneli stravične muke – ali nisu poklekli. Danas sećanje na njihovo stradanje ne poziva samo na istorijsko prisećanje, već na duboku molitvu, tišinu duše i snagu vere.

Kamenovani, strugani, bačeni u oganj – ali duhovno neuništivi

Stradanje ovih svetih mučenika dogodilo se u Likiji, u doba jednog od najokrutnijih rimskih careva – Dioklecijana, koji je naročito bio poznat po progonima hrišćana. Godina je bila 308, a hrišćanstvo u to vreme nije bilo samo verovanje – bilo je razlog za smaknuće.

Preporučujemo

Trofim, Teofil i njihovi saputnici nisu želeli da prinose žrtve paganskim idolima. Odbili su da se odreknu Hrista. Zbog toga su bili podvrgnuti brutalnim mukama – tukli su ih kamenjem, strugali oštrim gvožđem, lomili im kolena, a na kraju – izmučene, gotovo mrtve – bacili su ih u oganj.

Međutim, vatra ih nije povredila. Predanje kaže da su ostali nepovređeni, jer ih je Božja sila sačuvala. Kada su ih izvadili iz lomače, mučitelji su ih mačem posekli. Ali njihova pobeda već je bila izvojevana – ostali su verni Bogu do poslednjeg daha, a Crkva ih sutra slavi kao svetle primere hrabrosti i nepokolebljive vere.

Sveti Apolinarije – učenik Svetog Petra koji je propovedao i na Balkanu

Zajedno sa njima, Crkva danas pominje i Svetog Apolinarija, učenika Svetog apostola Petra, koji je bio episkop u Raveni. Njegovo delovanje bilo je čudesno: iscelio je slepog sina rimskog vojnika, čime je preobratio celu porodicu. Kasnije je lečio i ženu jednog vojskovođe, pa je i ta kuća poverovala u Hrista. Proteran je na Balkan, a i tu je, umesto da odustane, širio veru i hrabrio narod. Njegov život bio je put neprekidnog svedočenja.

Na kraju se vratio u Italiju, gde su ga – uprkos carevom strahu od božanske kazne – neznabošci zaklali noževima. Njegove mošti danas počivaju u crkvi posvećenoj njemu, u Raveni.

Molitva kao zavet vere

Na ovaj dan, običaj je da se izgovori posebna molitva – kao zavet duhovne čistote i molba za spasenje. Ova molitva se ne izgovara samo rečima, već i srcem, i nosi snažnu poruku vere koja nadilazi smrt:

„Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svom primili su nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju, mučitelje pobediše i razoriše nemoćnu drskost demona. Njihovim molitvama spasi duše naše.“
Amin.

Zašto ovaj praznik nije samo sećanje, već i poziv?

U vremenu kada često zaboravljamo na unutrašnju tišinu, na ono što je jače od telesnog, priča o Svetim mučenicima Trofimu, Teofilu i njihovim saborcima podseća nas na snagu vere koja se ne može slomiti ni mačem, ni ognjem, ni bolom. Zato ovaj praznik nije samo istorijsko podsećanje – to je poziv da se preispitamo, da stanemo, da se pomolimo i da verujemo.

Jer kao što su njihova tela izgorela, a duše ostale svetle – tako i svako naše iskušenje može da se preobrazi u snagu, ako ne zaboravimo kome se molimo.

(Ona.rs)