Silovanje, memoari i milioni: Ona tvrdi da je zlostavljao nastavnik, Opra joj reklamira knjigu, a sve je laž?

Opra Vinfri i Ris Viterspun blistale su na sceni Ford fondacije na Menhetnu ranije ove godine. Na bini su držale "The Tell", memoare 49-godišnje Ejmi Grifin, jedne od najbogatijih žena u Americi. Opra je knjigu izabrala kao svoju 112. knjigu meseca, a publika je imala utisak da prisustvuje trenutku koji će promeniti književni svet.

Potresna priča i ilegalna terapija

Preporučujemo

U memoarima, Grifin piše da je kroz ilegalnu terapiju psihodelicima, pod dejstvom MDMA, doživela navalu sećanja na to da ju je od dvanaeste godine više puta silovao njen srednjoškolski profesor u Amarilu u Teksasu.

- Znala sam da su ova sećanja stvarna. Moje telo je znalo šta mi se dogodilo. Drhtala sam dok sam pričala svoju priču, oči su mi se napunile suzama na sam pomen Teksasa, piše ona.

Za knjigu je dobila skoro milion dolara avansa. "The Tell" je odmah postao senzacija, prodat u više od 100.000 primeraka i dobio hvalospeve poznatih ličnosti i influensera.

Podrška slavnih i sukob interesa

Gvinet Paltrou u svom podkastu Goop rekla je da je knjiga "neverovatna".

- Ponosna sam na nju, dodala je Paltrou, nazivajući Grifin "prelepom, neverovatno pozitivnom, briljantnom ženom". Ono što tada nije rekla jeste da je Grifin investirala u njen biznis.

Slična isprepletanost poslovnih i ličnih interesa vidi se i kod drugih podržavalaca. Među onima koji su javno stali iza autorke nalaze se ljudi uključeni u kompanije i fondacije koje Grifin finansira, od Bamble aplikacije za upoznavanje do Metropoliten muzeja umetnosti.

Talas sumnji i pitanja

U eri pokreta #MeToo, priče o seksualnom nasilju dobijale su podršku i saosećanje, a ne proveru. Ali sada su čitaoci sve glasniji u sumnjama. Mnogi dovode u pitanje pouzdanost decenijama starih sećanja otkrivenih pod dejstvom droga. Drugi pitaju kako je moguće da se tako nešto dešavalo u školi, a da niko nikada ništa nije primetio.

- Ovo je knjiga koju je bez pogovora progutao ceo medijski industrijski kompleks. S druge strane, postoji čovek koji nema novac, moć i resurse kao Ejmi Grifin, rekla je kolumnistkinja Moren Kalahan.

Ejmi Grifin: Nema dokaza, nema svedoka

Sama autorka priznaje da nema nepobitnih dokaza.

- Nije bilo fizičkih tragova, nije bilo svedoka, piše ona. U Amarilu, gde je navodno zlostavljanje trajalo godinama, niko nikada nije podneo prijavu protiv nastavnika.

Istraživanje Njujork tajmsa pokazalo je da se pojedine njene koleginice iz razreda sećaju drugih oblika nasilja, ali ne i onog o kojem Grifin piše. Jedna bivša učenica izjavila je da ju je napao drugi nastavnik, ali ne isti kojeg Grifin opisuje.

Zastarelost i sudske prepreke

Kada je Grifin okupila tim advokata i privatnih istražitelja, kontaktirali su tužilaštvo. Policijski detektiv iz Amarila saslušao je njenu priču i rekao da mu je to "jedan od najpouzdanijih poziva u karijeri". Ali slučaj je bio zastareo. Teksas je ukinuo zastarelost za seksualno zlostavljanje dece tek 2007. godine, prekasno da bi se njen slučaj uopšte razmatrao.

Ona je tada odlučila da tužbu ne podnosi, već da napiše knjigu.

Haljina, drugarice i kontradiktorna sećanja

Jedan od ključnih detalja u knjizi je haljina za ples Kotiljon, koju je Grifin pozajmila drugarici Klaudiji. U sećanju autorke, ta haljina je postala simbol povezanosti Klaudije i nastavnika. Kada su se kasnije srele, Grifin je pitala Klaudiju da li ju je nastavnik zlostavljao. Ona je odgovorila da nije.

Još jedna drugarica iz razreda rekla je Tajmsu da je bila žrtva drugog nastavnika, a da je haljina bila deo i njenog traumatičnog sećanja. Detalji koje je opisala podudarali su se sa nekim od scena u knjizi, što je otvorilo pitanje - čija sećanja zapravo čitamo?

Stav izdavača

- Izdavači knjiga nisu istražitelji, izjavila je urednica knjige Vitni Frik.

- Ovo je Ejmina priča. Verujemo joj, kao što verujemo svim našim autorima, da će svoju priču ispričati istinito.

Memoari su prošli pravnu proveru, ali nastavnik, kojeg mnogi u Amarilu znaju po imenu, nikada nije bio upozoren da će biti optužen u knjizi.

Granica između stvarnosti i halucinacije

Najveća dilema ostaje pitanje koliko su sećanja koja isplivaju tokom psihodelične terapije pouzdana. Narednik Gordon Itli, detektiv specijalizovan za zlostavljanje dece, rekao je za Tajms:

- Kako da utvrdimo koja su sećanja halucinacije, a koja stvarna? Advokat odbrane bi nas uništio na sudu.

Njegova najveća nedoumica je zašto, ako je nastavnik bio serijski zlostavljač, nikada nisu isplivale druge prijave.

- Obično seksualni prestupnici nad decom imaju više žrtava. Ne prestaju. A ovde nema ničega. Nula.

Knjiga kao fenomen i dilema

"The Tell" je bestseler. Kritičari i slavne ličnosti je hvale, a javnost je deli na mrežama. Ali istovremeno, sve je više onih koji se pitaju - da li čitamo istinsko svedočanstvo ili sugestivni proizvod terapije pod drogom?

Ono što je sigurno jeste da je knjiga pogodila nerve društva: spoj bogatstva, slave, psihodelične terapije i sećanja na nasilje. A tamo gde su trauma i slava, granica između istine i fikcije postaje tanka.

(Ona.rs)