Trudnica je osetila trnce u nogama, a sutradan više nije mogla da hoda: Retka bolest je paralisala

Bila je zdrava, aktivna i u drugom tromesečju trudnoće, kada se njen život preko noći pretvorio u noćnu moru. Lusi Vejls, majka dvoje dece iz Sidneja, osećala se potpuno dobro - dok jednog dana, na božićnoj proslavi u firmi, nije počela da oseća trnce u rukama i nogama. Pomislila je da su u pitanju uobičajeni simptomi trudnoće. Ali već sledećeg jutra, nije mogla da ustane iz kreveta.

- U roku od dvanaest sati nisam mogla da pomerim ni ruke ni noge, ispričala je Lusi za australijski portal news.com.au.

Preporučujemo

Dijagnoza koja je sve promenila

U bolnici "Prince of Wales" lekari su joj postavili dijagnozu koja ju je šokirala - neuromijelitis optika spektralni poremećaj (NMOSD), retka autoimuna bolest koja napada mozak i kičmenu moždinu.

- Toliko je retka da je često mešaju sa multiplom sklerozom. Imala sam sreće što su odmah prepoznali o čemu se radi, rekla je Lusi.

Bolest pogađa otprilike četiri osobe na 100.000 stanovnika, većinom žene. Uzrok još uvek nije jasan - lekari veruju da stres, virusi ili teške infekcije mogu da pokrenu napad imunog sistema na sopstveno telo.

- Rekli su mi da je to čista nesreća. Jednostavno, neke osobe imaju tu peh-genetiku, objašnjava Lusi.

Potpuna paraliza i borba za život

U roku od 24 sata od prijema, Lusi je završila na intenzivnoj nezi. Bila je priključena na aparate za disanje, potpuno nepokretna, u 16. nedelji trudnoće. Tri nedelje je provela u bolničkom krevetu, boreći se da sačuva i svoj i život svoje bebe.

- U jednom trenutku sam pomislila da ću izgubiti dete. Nisam mogla da se pomerim, nisam znala da li ću ikada više hodati. To je bio trenutak kad sam se zapitala: da li je ovo kraj mog života kakav sam poznavala?, rekla je Lusi.

Lekari su bili skeptični - pripremali su je na mogućnost da ostane u kolicima. Ipak, odlučili su da pokušaju eksperimentalni tretman plazmaferezom - postupkom u kome se iz krvi odstranjuje plazma i menja doniranom zdravom plazmom.

Tokom terapije, Lusi je dobila čak 40 jedinica donirane plazme. Novi krvni proteini, u kombinaciji sa steroidima, polako su smirili njen imuni sistem. Prvo je osetila prste. Zatim stopala. A onda, posle nekoliko nedelja, uspela je da pomeri ruke.

Bolest, novi život i zahvalnost

Mesecima kasnije, nakon dugog oporavka i rehabilitacije, Lusi je ponovo naučila da hoda. U februaru 2024. rodila je zdravu devojčicu Ninu. Danas ima dvoje dece - četvorogodišnjeg sina Džeka i malu Ninu, staru 14 meseci.

- Ti ljudi koji su donirali plazmu spasili su i mene i moju bebu. Nikada ih neću upoznati, ali zahvalna sam svakom od njih. Njihov poklon meni je dao drugi život, rekla je Lusi kroz suze.

Od tada redovno apeluje na ljude da doniraju krv i plazmu, naročito u prazničnom periodu kada su rezerve najpotrebnije.

- Mnogi misle da je to sitnica, ali za nekoga je to razlika između života i smrti. Moja porodica sada ima mene - i to zahvaljujući tim donacijama, rekla je.

(Ona.rs / News)