Prelepa mlada glumica Anđela Kribl za Ona: "Mislim da ću ceo život balansirati između slobode i sigurnosti"

Mlada glumica Anđela Kribl ovih dana prvi put se predstavlja publici u velikoj filmskoj ulozi. U novoj domaćoj dramediji "Biće novih leta", koja je beogradsku premijeru imala 24. februara, novosadsku dan kasnije, a od nedavno se prikazuje u bioskopima širom Srbije, tumači Anu, devojku koja se nalazi na onoj tankoj granici između detinjstva i sveta odraslih.

Upravo je ta faza, priznaje, i njoj samoj veoma bliska. Nakon završetka fakulteta 2024. godine, život je odjednom dobio drugačiji ritam i drugačija pitanja.

Preporučujemo

- Nakon završenog fakulteta 2024. godine, iz faze ušuškanosti, koju je pružalo studiranje, nastupilo je suočavanje sa "stvarnim životom". Za mene je to bio period pun preispitivanja, nedoumica, neizvesnosti i nesigurnosti. Polako učim da se nosim sa tim osećanjima i da negativna prevaziđem. Moram priznati da je Ana dosta hrabrija od mene i deluje mi spremnije da istraži do krajnjih granica stvari koje je zanimaju i vuku napred. Ponekad bih volela da budem kao Ana!

U filmu je Ana u stalnom pokušaju da se odvoji od porodice, da pronađe sopstveni put, ali je život uvek nekako ponovo vrati na isto mesto, među svoje. Ta ideja, da od porodice zapravo nikada potpuno ne odlazimo, Anđeli deluje kao prirodan deo sazrevanja.

- Mislim da je to pitanje sazrevanja. U nekom trenutku shvatiš da su i roditelji samo ljudi i da nemaju sve odgovore, a ako imaš sreće shvatiš i da su baš super za druženje. I onda ti postanu podrška u izgradnji tvog mikrouniverzuma.

Letovanje kao porodična svetinja

Film se bavi jednom naizgled jednostavnom temom, letovanjem, ali ono u priči dobija gotovo simbolično značenje. Na ovim prostorima odlazak na more često je mnogo više od običnog odmora, a upravo tada na površinu isplivaju i najlepše i najteže emocije jedne porodice.

Anđela veruje da razlog leži u svakodnevici iz koje ljudi pokušavaju makar nakratko da izađu.

- Kod nas je, nažalost, već decenijama takva situacija da porodice mogu da izdvoje, u najboljem slučaju, svake godine 10 dana da se odmore i otputuju negde. Pretpostavljam da se svi raduju tom zasluženom odmoru kao prilici da budu „svoji na svome“ i da se zaista odmore u društvu najbližih. Oslobođeni svakodnevnih briga koje imaju kod kuće mogu i svoju porodicu da sagledaju drugačije i da provedu kvalitetno vreme zajedno.

Ovo je ujedno i njena prva velika filmska uloga, iskustvo koje sa sobom nosi i uzbuđenje i odgovornost. Ipak, na setu se nije osećala izgubljeno, naprotiv, kaže da je proces stvaranja filma ono u čemu zaista uživa.

- Ja izuzetno volim posao koji radim. Uživam na snimanjima! Čak i kada je naporno, meni je zanimljivo da posmatram mehanizam pravljenja filma i sve vezano za taj proces. Mislim da je film veći od nas, veći od svakog pojedinačnog člana koji učestvuje u procesu stvaranja. Tokom snimanja ovog filma su postojale situacije koje su me nadilazile, ali u tome i jeste magija. Uz dobru ekipu, sve je moguće prevazići.

Na snimanju je delila kadar sa glumicama poput Olge Odanović i Tamare Krcunović, a ono što joj je iz te saradnje ostalo kao posebno dragoceno nije samo glumačko iskustvo.

- Tamara Krcunović i Olga Odanović su dve neverovatne glumice. Sve što rade deluje tako lako i jednostavno. Naravno da sam od obe naučila dosta toga, i tehnički i glumački, ali bih izdvojila nešto sasvim drugo. Izuzetno mi je značilo što su meni, mladoj glumici koja sarađuje sa njima, pristupale s puno ljubavi i nežnosti. Osećala sam da me kao svog partnera neguju, paze i podržavaju. Volela bih da u svojoj karijeri nekoj budućoj mlađoj koleginici ja budem takva podrška kakva su one bile meni.

Između slobode i sigurnosti

Dok je gradila lik Ane, najviše ju je iznenadila njena odlučnost. Ta spremnost da ide do kraja u onome što zamisli, čak i kada je ta ideja možda rizična ili nerazumna.

- Kod Ane me je najviše iznenadila njena spremnost da ide do kraja u svojoj zamisli, ma koliko ona suluda bila. Šta zacrta, to se mora ostvariti i ona će uraditi sve da tako bude.

Jedna od najosetljivijih tačaka filma je odnos majke i ćerke, koji uvek nosi posebnu emocionalnu težinu. Anđela veruje da se iza tih čestih sukoba zapravo krije želja majki da svojim ćerkama olakšaju put kroz život.

- Razni faktori utiču na odnos majki i ćerki, i biološki i socijalni. Mislim da majke žele da olakšaju ćerkama njihov životni put i ukažu im na neke stvari koje su one prošle, a znaju da čekaju i ćerke. Ćerke, pak, u nekim fazama života žele da budu svoje i da stvari rade drugačije od majki, pa onda tu može doći do sukoba. Mislim da se u nekom trenutku života te stvari poslože i tek onda nastupa onaj najemotivniji deo odnosa.

Van kamere, njen svet je prilično jednostavan. Posle snimanja najviše joj prija vreme sa ljudima koji su joj bliski, ali i povremeno povlačenje iz gradske buke.

- Porodica i prijatelji mi najviše pomažu da se vratim sebi. Kvalitetno vreme provedeno sa njima mi puni baterije. Takođe, volim da odem van grada u prirodu, kad god je to moguće. Što dalje od ljudi, osim onih meni dragih koji obično pođu sa mnom, i ako je moguće bez dometa. Mislim da me taj povratak prirodi održava.

Kao i mnogi iz njene generacije, kaže da se i sama često nalazi između dve potrebe, želje za slobodom i potrebe za sigurnošću.

- Trenutno mi se čini da ću ceo život pokušavati da balansiram između ta dva pola.

Vera u nove početke

Naslov filma "Biće novih leta" nosi i jednu širu poruku, onu o novim počecima. Iako priznaje da joj treba vremena da se oprosti od starih priča, veruje da svaka završena faza života otvara prostor za neku novu.

- Stare priče nosim dugo i treba mi mnogo vremena da se nečega definitivno oslobodim, ali kada to uradim ta priča je definitivno završena. Apsolutno verujem u nove početke i mislim da se ove dve stvari ne isključuju.

Za nju leto zapravo počinje mnogo pre kalendara, u onim malim trenucima koji najavljuju promenu ritma.

- U slobodno vreme volim da šetam što više mogu. Kada večeri postanu tople i prijatne za šetnju ja znam da se leto bliži i odmah me obuzme radost.

A kada govori o glumi kao pozivu, najlepšim smatra ljude koje je kroz taj posao upoznala i zajednički rad na pričama koje mogu da dotaknu publiku.

- Imala sam sreće da do sada uglavnom radim sa ljudima koje cenim i poštujem, kojima verujem i koji su me kao osobu oplemenili. To mi je u ovom poslu najlepše, saradnja sa dobrim ljudima i rad na sadržaju koji nas se tiče u nadi da će taj rad pozitivno uticati i na druge ljude.

Ali uz sve to dolazi i neizbežna strana umetničkog poziva.

- Najviše me plaši neizvesnost koju ovaj posao nosi. Još uvek se učim da na taj način živim.

(Ona.rs)