Mileva Marić je zbog ljubavi ostavila nauku, a Ajnštajn je urnisao: Posle razvoda je čak oženio svoju rođaku

Istorija nauke pamti Alberta Ajnštajna kao jednog od najvećih umova svih vremena. Međutim, iza njegove priče nalazi se i život žene o kojoj se decenijama govorilo gotovo isključivo kao o njegovoj supruzi.

Mileva Marić bila je Srpkinja, matematičarka i fizičarka, jedna od prvih žena u Evropi koja je studirala fiziku na univerzitetskom nivou. Mnogi veruju da je zbog ljubavi prema Ajnštajnu odustala od sopstvene karijere, dok istoričari i danas raspravljaju koliko je učestvovala u njegovim ranim naučnim idejama. Ono oko čega nema dileme jeste da je njen život bio obeležen velikim odricanjima, porodičnim tragedijama i ljubavlju koja se završila na bolan način.

Preporučujemo

Devojčica iz Vojvodine koja je pomerala granice

Mileva Marić rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, u imućnoj srpskoj porodici. Njen otac Miloš Marić bio je jedan od retkih ljudi tog vremena koji je smatrao da i devojčice zaslužuju jednako obrazovanje kao dečaci.

Već kao dete pokazivala je izuzetnu nadarenost za matematiku i prirodne nauke. Dok su se od većine žena krajem 19. veka očekivali brak i porodica, Mileva je rešavala složene matematičke zadatke i sanjala o nauci.

Školovala se u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zagrebu i Švajcarskoj, a zatim upisala Politehniku u Cirihu, današnji ETH, jedan od najprestižnijih tehničkih univerziteta na svetu.

Bila je jedina žena u grupi studenata fizike.

Ljubav koja je počela među formulama

Na studijama je upoznala četiri godine mlađeg Alberta Ajnštajna.

Spojila ih je ljubav prema fizici, matematici i dugim razgovorima o nauci. Dane su provodili zajedno učeći, raspravljajući o teorijama i razmenjujući ideje.

Njihova sačuvana pisma otkrivaju koliko su bili bliski. U pojedinim pismima Ajnštajn govori o "našem radu" i "našoj teoriji", zbog čega su kasnije nastale brojne spekulacije da je Mileva učestvovala u njegovim ranim istraživanjima.

Međutim, većina savremenih istoričara nauke smatra da ne postoje dovoljno čvrsti dokazi da je bila koautorka njegovih revolucionarnih radova iz 1905. godine. Ipak, mnogi se slažu da mu je bila važan intelektualni sagovornik u periodu kada je tek gradio svoje ideje.

Tajna ćerka o kojoj se ćutalo gotovo ceo vek

Pre nego što su se venčali, 1902. godine dobili su ćerku Lizerl.

Dugo niko nije ni znao da je postojala.

Tek kada su decenijama kasnije pronađena njihova privatna pisma, svet je saznao da su imali prvo dete. Šta se sa devojčicom dogodilo, ni danas nije potpuno razjašnjeno.

Jedna teorija kaže da je umrla od šarlaha kao beba, druga da je data na usvajanje. Nijedna nikada nije konačno potvrđena.

Od velike ljubavi do hladnog braka

Venčali su se 1903. godine i dobili dvojicu sinova, Hansa Alberta i Eduarda.

Dok je Ajnštajn gradio karijeru i postajao sve poznatiji, Mileva je sve više bila posvećena porodici.

Njena naučna karijera praktično je stala.

Istovremeno, njihov brak počeo je da se raspada.

Najpotresniji dokument iz tog perioda nastao je 1914. godine, kada je Ajnštajn Milevi dao spisak uslova pod kojima bi pristao da nastave zajednički život.

Tražio je da:

• održava njegovu odeću i radnu sobu besprekorno čistim,
• redovno mu donosi obroke,
• odustane od bilo kakve bliskosti,
• odmah napusti njegovu sobu kada to zatraži,
• ne razgovara sa njim osim ako je to neophodno.

Mileva je ubrzo nakon toga sa sinovima napustila Berlin i vratila se u Cirih.

Mnogi biografi smatraju da je upravo taj dokument označio konačan kraj njihovog braka.

Razvod i nova ljubav

Razveli su se 1919. godine.

Samo nekoliko meseci kasnije Ajnštajn se oženio Elsom Ajnštajn, svojom rođakom.

Elsa je bila njegova rođaka po porodičnoj liniji i sa njom je bio u vezi još dok je brak sa Milevom bio u dubokoj krizi.

Za Milevu je to bio još jedan težak udarac.

Ostala je sama sa dvojicom sinova, daleko od naučnih krugova kojima je nekada pripadala.

Nobelova nagrada kao deo razvoda

Jedna od najneobičnijih stavki u njihovom sporazumu o razvodu odnosila se na Nobelovu nagradu, koju Albert Ajnštajn tada još nije ni dobio. Bio je uveren da će mu jednog dana biti dodeljena, pa je Milevi obećao da će kompletan novčani iznos pripasti njoj. Mnogi istoričari smatraju da je to bio način da joj obezbedi finansijsku sigurnost nakon raspada braka i godine koje je provela odričući se sopstvene karijere zarad porodice.

Kada je 1922. godine zaista dobio Nobelovu nagradu za fiziku, održao je obećanje. Mileva je tim novcem kupila nekoliko nekretnina u Cirihu, nadajući se da će tako obezbediti stabilnu budućnost sebi i sinovima. Ipak, život je imao drugačije planove. Umesto bezbrižnije starosti, gotovo sav novac vremenom je odlazio na troškove lečenja i brigu o njihovom mlađem sinu Eduardu.

Najveća životna borba

Dok je Albert Ajnštajn postajao jedno od najpoznatijih imena u istoriji nauke, Milevin svet sveo se na jednu borbu, borbu za sina. Eduardu je kao mladiću dijagnostikovana šizofrenija, bolest koja je potpuno promenila njegov život, ali i život njegove majke. Veći deo vremena provodio je u psihijatrijskim ustanovama, a Mileva je gotovo svakodnevno obilazila bolnice, razgovarala sa lekarima i činila sve što je mogla da mu olakša život.

Briga o sinu postala je njen jedini prioritet. Novac od Nobelove nagrade polako se topio na troškove lečenja, pa je bila prinuđena da prodaje nekretnine koje je kupila kako bi nastavila da finansira njegovu negu. Dok je Ajnštajn gradio novi život u Sjedinjenim Američkim Državama i postajao svetska ikona, Mileva je živela povučeno u Cirihu, daleko od reflektora i naučnih krugova kojima je nekada pripadala. Preminula je 4. avgusta 1948. godine, gotovo zaboravljena od sveta koji je decenijama slavio čoveka sa kojim je nekada zajedno sanjala velike naučne snove.

Da li je istorija bila nepravedna prema Milevi?

Pitanje koje se postavlja već decenijama glasi: da li je Mileva Marić bila samo supruga Alberta Ajnštajna ili mnogo više od toga?

Neki autori smatraju da je njen doprinos njegovim ranim naučnim radovima potcenjen i da nikada nije dobila priznanje koje zaslužuje.

Većina istoričara nauke, međutim, navodi da ne postoje pouzdani dokazi koji bi potvrdili da je bila koautor njegovih radova ili da joj je pripadala zasluga za teoriju relativiteta.

Ali čak i bez toga, njena priča ostaje izuzetna.

Bila je žena koja je u vreme kada se od žena očekivalo da ćute uspela da stigne do jednog od najboljih evropskih univerziteta, da se ravnopravno bavi matematikom i fizikom i da svojim znanjem zadivi profesore i kolege.

Nažalost, istorija je mnogo češće pamti kao "Ajnštajnovu ženu" nego kao Milevu Marić, briljantnu Srpkinju koja je imala hrabrosti da sanja u vremenu kada ženama to gotovo niko nije dozvoljavao.

(Ona.rs)