Nazivali su je oličenjem kiča, a Tito tražio da mu peva: "Muž me zbog ogovaranja i ljubomore jurio sa nožem"

Bila je jedna od onih pevačica koje jednostavno nisu mogle da prođu neprimećeno. Dok su je jedni osporavali i govorili da predstavlja oličenje kiča i šunda, drugi su je obožavali, kupovali njene ploče i pevali njene stihove. Imala je prepoznatljiv stil, specifičan humor i pesme koje su često pomerale granice onoga što je u to vreme bilo prihvatljivo.

Iza tog veselog i provokativnog imidža, međutim, stajao je život ispunjen teškim porodičnim okolnostima, zabranama, ljubomorom i brojnim iskušenjima.

Preporučujemo

Reč je o Milici Ostojić, poznatijoj kao Mica Trofrtaljka, pevačici koja je obeležila jednu epohu jugoslovenske narodne muzike.

Majku izgubila kao dete, a muzika joj bila jedini san

Rođena je tokom Drugog svetskog rata u selu Milićevci kod Čačka. Detinjstvo joj nije bilo lako. Kada je imala samo pet godina, ostala je bez majke, a njen otac se kasnije ponovo oženio.

U novoj porodici Mica je preuzela veliki deo brige o mlađoj deci, dok je istovremeno odrastala uz česte svađe između oca i maćehe.

Ipak, od svega što se dešavalo oko nje, jedno joj je bilo važno - muzika.

Kada je njen otac kupio harmoniku njenom bratu Draganu, nije ni slutio da će upravo njegova ćerka pokazati izuzetan talenat.

Mica je sama učila da svira i peva, a vrlo brzo je savladala prve pesme. Međutim, njen otac nije želeo ni da čuje o tome da mu ćerka postane pevačica.

Za njega je bavljenje muzikom značilo ulazak u svet koji je smatrao neprikladnim.

"Ne dam ćerku u mangupe", govorio joj je, dok je ona uporno ponavljala da je škola ne zanima i da želi samo da se bavi muzikom.

Na kraju je ipak uspela da pronađe svoj put.

Jedna pesma lansirala ju je među zvezde

Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se 1968. godine, kada je snimila "Davorike dajke".

Pesma je već postojala u narodnoj tradiciji, ali je u njenoj interpretaciji dobila potpuno novi život. Mica je kasnije pričala da joj je upravo ta numera promenila sudbinu.

Ploča je, prema njenim rečima, prodata u ogromnom tiražu od oko 400.000 primeraka.

Njena popularnost rasla je neverovatnom brzinom. Publika je želela da je čuje, njene pesme su se tražile, a Mica je postala jedno od najprepoznatljivijih imena narodne muzike.

Od kraja šezdesetih pa sve do devedesetih snimila je brojne singlove i albume, a posebno je postala poznata po pesmama koje su bile duhovite, provokativne i pune dvosmislenih stihova.

"Kič i šund" nisu mogli da zaustave njenu popularnost

Dok je publika uživala u njenim pesmama, deo muzičke i kulturne scene nije imao lepo mišljenje o njenom radu.

Njene pesme često su nazivane kičem i šundom, a pojedinima je smetalo i to što se otvoreno igrala erotskim motivima i dvosmislenim humorom.

Mica, međutim, nije bila žena koja će ćutke prihvatiti tuđe osude.

Nije joj bilo jasno zbog čega ljudi koriste velike reči kako bi omalovažili nešto što publika očigledno voli.

Njeni hitovi poput "Gle ribara muka muči", "Moja roba, moj dućan", "Trofrtaljka", "Čiča iz Bariča", "Sela mala na putić", "Dara Nijagara" i "Uteraj mi kola u garažu" postali su deo njenog prepoznatljivog muzičkog izraza.

Od 1972. godine počela je da nastupa pod nadimkom Mica Trofrtaljka, koji joj je ostao zauvek.

Privatni život doneo joj je možda i teže trenutke od karijere

Iako je na sceni bila slobodna, duhovita i samouverena, privatno se suočavala sa ozbiljnim problemima.

Najteži sukobi usledili su u braku.

Mica je svojevremeno otvoreno govorila o tome kako je njen suprug bio pod velikim uticajem priča koje su drugi ljudi širili o njoj. Govorili su mu da će ga supruga navodno ostaviti bez imanja, rasturiti porodicu i napraviti mu probleme.

Uz ogovaranja je išla i ljubomora, pa su njihovi sukobi postajali sve ozbiljniji.

Pevačica je otkrila i da je u jednom trenutku situacija otišla toliko daleko da ju je suprug jurio sa nožem.

Pretila je opasnost da će napraviti incident i na mestu gde je Mica nastupala.

Ona je, međutim, pokušala da ga urazumi na način koji je najbolje opisivao njen karakter – direktno, bez panike i bez povlačenja.

Podsetila ga je da bi takav potez mogao da ugrozi i njega i njihovu porodicu, jer niko u kafani ne bi znao da je on njen muž i mogao bi da reaguje nasilno.

Kako je kasnije pričala, sve se na kraju ipak dobro završilo.

Nisu je svi prihvatali ni na televiziji

Mica se nije borila samo sa porodičnim problemima. Tokom karijere često je imala osećaj da joj vrata pojedinih medija nisu otvorena upravo zbog vrste muzike koju je izvodila.

Postojalo je mišljenje da su njene pesme "sramotne" i da nisu za televizijski program.

Ipak, dogodio se i jedan trenutak koji je za nju imao posebno značenje.

Na dodeli zlatnih i srebrnih ploča u Domu sindikata, među publikom je bio i Josip Broz Tito. Mica je izvela "Davorike dajke", a prema njenom svedočenju, Tito je nakon toga tražio da otpeva i "Nišku banju".

Za pevačicu koju su pojedini godinama pokušavali da predstave kao neozbiljnu i nedostojnu velikih scena, taj trenutak morao je imati posebnu težinu.

Od kafane do velikog platna

Mica se nije zadržala samo u muzici.

Tokom karijere pojavila se i u više filmskih ostvarenja, a publika je posebno pamti iz filmova "Lepa sela lepo gore", "Mi nismo anđeli" i "Sveti Georgije ubiva aždahu".

Bila je jedna od onih sporednih glumica koje se možda ne pojavljuju dugo na ekranu, ali ostaju upečatljive.

Sarađivala je i sa mlađim generacijama muzičara, pa je snimala sa grupom Twins, ali i sa Rambom Amadeusom. Sa njim i Borom Đorđevićem učestvovala je u pesmi "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska", dok je sa grupom Twins obradila čuvenu pesmu "Motori" grupe Divlje jagode.

Na taj način uspela je da premosti nekoliko različitih muzičkih epoha i ostane zanimljiva i publici koja je došla mnogo godina nakon njenih prvih hitova.

Otišla je kao legenda

Mica Trofrtaljka preminula je 7. marta 2020. godine, a sahranjena je u rodnim Milićevcima kod Čačka.

Za sobom je ostavila karijeru kakva se teško može ponoviti.

Neko ju je nazivao kičem, neko šundom, neko skandaloznom pevačicom, ali jedno joj se nije moglo osporiti – umela je da dopre do naroda.

U vremenu kada se od pevačica očekivalo da se uklope u određene kalupe, ona je napravila potpuno svoj svet. Pevala je ono što je želela, šalila se sa temama o kojima drugi nisu smeli da pevaju i uspela da od nadimka koji je mogao biti samo prolazna dosetka napravi ime koje se pamti decenijama.

A iza svih tih veselih pesama i kontroverznih stihova ostala je priča o ženi koja je još kao devojčica morala da se izbori za pravo da radi ono što voli i koja se, izgleda, do kraja života borila da joj drugi ne određuju ko sme da bude.

(Ona.rs)