Sa 21 su joj rekli da će živeti još par meseci: 11 godina je primala hemoterapiju protiv raka kojeg nije imala

Beki Džons je 2012. godine imala 21 godinu, tek je upoznala čoveka sa kojim će kasnije zasnovati porodicu i maštala o karijeri u policiji. A onda su počele jake migrene.

Otišla je kod lekara očekujući odgovor na pitanje zbog čega je toliko boli glava. Umesto toga, dobila je dijagnozu koja joj je praktično preko noći promenila čitav život - rečeno joj je da ima glioblastom četvrtog stepena, jedan od najagresivnijih tumora mozga, i da joj je ostalo svega nekoliko meseci života.

Preporučujemo

Počela je hemoterapiju.

Meseci su prolazili. Beki nije umrla. Prošle su godine.

Hemoterapiju je nastavila da prima punih 11 godina, uverena da će bez nje umreti.

Tek mnogo kasnije saznaće nešto što je gotovo nemoguće zamisliti: rak zbog kojeg je najveći deo svog odraslog života provela na lečenju nikada nije ni imala.

"Bez hemoterapije ćeš umreti"

Beki je u to vreme radila kao operater video-nadzora na stadionu u Koventriju. Tamo je upoznala Pita, koji je radio kao redar.

Njihova veza tek je počinjala kada su se pojavile ozbiljne migrene zbog kojih je potražila pomoć.

Urađena joj je biopsija mozga, ali prema navodima njene advokatice Fione Tinsli, konsultant profesor Ian Braun dijagnostikovao joj je glioblastom četvrtog stepena pre nego što su stigli rezultati biopsije.

Beki kaže da joj je potom rečeno da će lek temozolomid, hemoterapiju koja se koristi u lečenju određenih tumora mozga, morati da uzima do kraja života.

Kada je tokom godina počela da postavlja pitanja jer snimci nisu pokazivali tumor koji je očekivala da vidi, kaže da joj je lekar objašnjavao da se on ne može videti "golim okom".

A ona je nastavila terapiju.

"Stalno su mi govorili da ću bez hemoterapije umreti", ispričala je za BBC.

Jedanaest godina mučnine, bolova i straha

Cena takvog života nije bila mala.

Beki opisuje stalne mučnine, bolove u stomaku, ranice u ustima i svakodnevni umor. Zbog straha od infekcija izbegavala je porodična okupljanja i društvene događaje.

Pre lečenja redovno je išla u teretanu, trčala i izlazila sa Pitom. Posle dijagnoze njen život počeo je da se organizuje oko bolesti za koju je verovala da je smrtonosna.

Oduzeta joj je vozačka dozvola, a kasnije je dobila ograničenu dozvolu. Planovi za karijeru bili su poremećeni.

Rečeno joj je i da neće moći da ima decu.

Ipak, Beki je kasnije rodila dvoje dece. Kaže da joj je lekar govorio da su obe trudnoće "čudo".

Sve vreme živela je sa mišlju da u njenom mozgu postoji agresivan tumor i da je lek koji joj izaziva ozbiljne neželjene efekte istovremeno ono što je održava u životu.

A onda je 2024. zazvonio telefon

Posle više od decenije terapije dogodilo se nešto neočekivano.

Beki je 2024. pozvao lekar i jednostavno joj saopštio da se hemoterapija prekida.

Nije dobila jasno objašnjenje zbog čega.

Tada je saznala i da je profesor Braun otišao u penziju. Rečeno joj je da će njena pitanja rešavati novi onkolog, ali Beki kaže da joj čak nije dato ni ime lekara kojem treba da se obrati.

Posle 11 godina tokom kojih je verovala da će bez terapije umreti, odjednom je ostala bez nje - i bez odgovora.

U maju 2025. saznala je istinu

Njeni advokati angažovali su nezavisne neurohirurge i radiologe da pregledaju medicinsku dokumentaciju.

U maju 2025. Beki je bila na video-pozivu sa advokatima i stručnjacima kada joj je konačno saopšteno šta su utvrdili.

Nikada nije imala tumor mozga.

Promena zbog koje je sve počelo zapravo je bila tumefaktivna demijelinizacija, zapaljensko stanje mozga koje može na snimcima da podseća na tumor.

Takvo stanje spada u domen neurologije i može se lečiti snažnim steroidima.

Jedanaest godina hemoterapije nije joj bilo potrebno.

"Prošla sam kroz sve ovo lečenje tokom najvećeg dela svog odraslog života bez ikakvog razloga", rekla je Beki.

Ispostavilo se da nije jedina

Njena priča dobija još ozbiljniju dimenziju jer Beki nije izolovan slučaj.

Više od 40 pacijenata pokrenulo je pravni postupak protiv University Hospitals Coventry and Warwickshire NHS Trusta zbog dugotrajnog ili nepotrebnog lečenja raka.

Preliminarni nalazi nezavisne revizije Kraljevskog koledža lekara pokazali su da su pojedini pacijenti godinama dobijali temozolomid uz "malo ili nimalo dokaza o koristi". Od 20 pregledanih slučajeva, 15 je ukupno ocenjeno kao nezadovoljavajuće.

Revizija je otvorila i pitanje kako je bilo moguće da pacijenti dobijaju oralnu hemoterapiju neprekidno 10 do 15 godina, a da onkološki farmaceutski timovi to ne ospore.

Propusti su u preliminarnom izveštaju opisani kao "izdaja poverenja pacijenata".

BBC navodi i svedočenja drugih pacijenata koji tvrde da su godinama primali isti lek. Jedna žena veruje da je zbog terapije ostala neplodna, dok je druga razvila leukemiju nakon 100 nepotrebnih ciklusa lečenja.

Bolnica: Uveden je stroži nadzor

UHCW nije komentarisao pojedinačne slučajeve, ali je saopštio da su pogođeni pacijenti ponovo pregledani i da su uvedene mere za stroži nadzor nad propisivanjem i korišćenjem temozolomida.

Bolnica je najavila i nezavisnu proveru procedura putem kojih zaposleni mogu da prijave zabrinutost u vezi sa radom kolega.

BBC navodi da je više puta pokušao da stupi u kontakt sa penzionisanim profesorom Braunom. On nije učestvovao ni u pomenutoj reviziji Kraljevskog koledža lekara.

Beki danas pokušava da razume šta se dogodilo sa godinama koje je provela verujući da boluje od terminalnog raka.

Imala je 21 godinu kada joj je rečeno da joj je ostalo nekoliko meseci.

Danas ima porodicu i dvoje dece.

Ali između te dve tačke ostalo je 11 godina terapije, straha od smrti i života prilagođenog bolesti koju nikada nije imala.

(Ona.rs / BBC)