Šta Donald Tramp kaže o komunizmu, a šta Melanija: "Odrasla sam u Jugoslaviji i meni ništa nije falilo"

Dok se politička scena u Americi usijala zbog žestokih prepucavanja i teških reči, Melanija Tramp rešila je da otvori dušu o svom detinjstvu i svima pomrsi konce. Dok njen suprug, predsednik Donald Tramp, na sva usta grmi protiv crvene ideologije i iz dana u dan je naziva opasnošću po slobodarski svet, prva dama ima potpuno drugačiju priču.

Preporučujemo

Gostujući u emisiji na Foks biznisu, a kako je to preneo hrvatski portal Index.hr, Melanija se dotakla svojih najranijih dana i priznala nešto što je odmah privuklo pažnju svetske javnosti. Iako je odrastala u sistemu koji njen muž danas stavlja na stub srama, ona na te godine gleda sa osmehom i velikom setom.

U senci crvenog barjaka bilo je i topline

Dok predsednik Sjedinjenih Američkih Država termin komunizam koristi kao glavni adut u političkom obračunu sa političkim rivalima, nazivajući demokrate bezbožnim komunistima i tvrdeći da je reč o sistemu koji uvek gubi, njegova supruga tvrdi sasvim suprotno. Dokaz za to je njena izjava koju prenosi Index.hr:

"Odrasla sam u komunizmu i zapravo mi ništa nije nedostajalo, rekla je Melanija Tramp. Smatram da sam imala veoma lepo detinjstvo, a moji roditelji su mojoj porodici obezbedili predivan život."

Dok Tramp sa govornica poručuje da se američki vojnici nisu borili protiv te ideologije da bi im se ona vraćala u dvorište, Melanija se seća toplog porodičnog doma u rodnoj Sloveniji, daleko od beleške Bele kuće i današnjih političkih igara.

Između slobode i strogih pravila

Rođena kao Melanija Knavs 1970. godine u Novom Mestu, tadašnja jugoslovenska omladina živela je po nešto drugačijim pravilima od onih preko okeana. Kada se 1990-ih preselila u Sjedinjene Države zbog manekenske karijere, a 2006. godine dobila i zvanično državljanstvo, dobro je osetila razliku između dva sveta.

Kada su je upitali da li je takvo odrastanje ostavilo traga na njen odnos prema slobodi, iskreno je priznala da su postojale kočnice. Objasnila je da se tačno znalo šta sme, a šta ne sme da se radi, kao i da su to bila vremena u kojima se moralo paziti na svaki korak, jer sloboda nije bila ni približno ista kao ova danas u Americi.

Međutim, istorijske okolnosti bile su specifične. Jugoslavija se pod vođstvom Josipa Broza Tita posle 1948. godine i raskida sa Staljinom okrenula sopstvenom putu i radničkom samoupravljanju, izdvajajući se kao najrazvijeniji deo socijalističkog bloka, sve dok nakon Titove smrti 1980. godine nisu počele da sevaju varnice koje su dovele do raspada države i otcepljenja Slovenije 1991. godine.

Da li vas iznenađuje iskrenost prve dame SAD i njen pogled na godine koje je provela na našim prostorima?

(Ona.rs)