Zašto je mladima dobar internet bitniji od emotivne veze: Kakve posledice to nosi i šta je rešenje

Za portal Ona.rs govori psiholog Danijela Posedi

Istraživanja pokazuju da je mladima danas mnogo važnije da imaju dobru internet konekciju nego da idu na odmor, sklapaju prijateljstva ili budu u stabilnim ljubavnim vezama.

Preporučujemo

Kako smo proteklih meseci shvatili da je internet veliki deo naše stvarnosti, da se izgubila nit između digitalnog i realnog, rezultati istraživanja i nisu iznenađujući.

Kakva je situacija u Srbiji, da li smo u tom smislu daleko ili idemo u korak sa svetom, za Ona.rs portal govori Danijela Posedi, diplomirani psiholog.

Ona objašnjava da ne živimo u jednom, već u mnogim svetovima doživaljaja i na različitim kolosecima opažanja.

- Kao orijentir i lični doživljaj odnosno to šta treba da činimo, kako veza treba da izgleda i neka naša intimnost odvijaju se u virtuelnom prostoru. Sebe sve više doživljavamo u jednom potpuno novom koordinatnom sistemu - kaže Posedi i objašnjava kakav je to novi sistem:

- On je više u tome da se manje doživljava fizička prisutnost; više smo se pretvorili u digitalni svet u kom se odigrava i društveni i ljubavni život. Upadamo u zamke interneta i virtuelnog sveta između realne svakodnevice i virutelnog životnog prostora, što se odražava na identitet, osećanja i naše ponašanje.

"Problematičan je način na koji se internet koristi"

Kako naglašava Posedi, važno je da mladi imaju individualni i kreativni plan upotrebe, koji bi trebalo uklopiti sa drugim aktivnostima, koje zbog "mreže" ne bi trebalo da trpe.

Psiholog ističe da problem ne nastaje u korišćenju interneta, već u načinu na koji se on koristi.

- Vreme ispred ekrana ne sme da zameni druge aktivnosti koje doprinose zdravom razvoju: čitanje, slušanje muzike, druženje sa prijateljima, odlazak, upoznavanje, početak partnerskih odnosa - kaže Posedi.

Nepravilna i prekomerna upotreba interneta dovodi do mnogih problema, što se na mlade odražava kroz gubitak verbalne komunikacije, pojavu anksioznosti, straha i depresije.

- Imamo sve lošije socijalne veštine i ono što je veoma primetno - desenzitizacija, odnosno sve se manje investira u emocionalno, sve se manje priča o emocijama, a više se koristi jezik interneta. Osećanja se skrivaju iza stikera, memova, gifova, smajlija - kaže sagovornica portala.

Da smo sve više prisutni online, pokazuje i podatak iz istraživanja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), objavljen u januaru 2021. godine - broj korisnika mobilnih telefona premašivao je i broj stanovnika Srbije i iznosio je 8,27 miliona.

Zašto smo u sukobu između onoga što želimo i onoga što možda zaista jesmo?

Posedi objašnjava da na internetu praktično vlada takav stav da nema mesta za one koji se osećaju nesrećno ili tužno.

- Postavljamo najbolje fotografije, vesti i upravo korisnici brinu o tome koliko imaju prijatelja i lajkova, što postaje statusni simbol, a negativna strana naše ljudskosti se obično prikriva u maniru "Ne pokazuj slabosti, budi srećan" - kaže ona.

Psiholog objašnjava da je razlog tome jer je internet mesto našeg unutrašnjeg sveta u koji bežimo od aktuelne psihičke stvarnosti.

- Naročito u doba korone dolazi do novog sistema vrednosti, ustaljenih normi i projektujemo sopstvena emocionalna stanja i unutrašnje konflikte u idealizaciju gledanja internet sadržaja, umesto da krenemo sa suočavanjem i interpersonalnim relacijama koje pokazuju ono ko smo mi u stvari, a ne ko smo mi u online okruženju - objašnjava Posedi.

- U partnerskim odnosima korišćenje društvenih mreža može da poveća osećaj prihvaćenosti, pa čak i samopouzdanja, jer možemo da se menjamo, oprobavamo, eksperimentišemo, budemo ko god. Sumnje, stidljivost i povučenost lakše se prevazilaze nego u pravom životu. Internet je idealno mesto za kompenzovanje realnih nedostataka - zaključuje psiholog.

(Ona.rs)