Zavisnost dece od ekrana: Mobilni telefoni i tableti utiču na razvoj agresije i lošu koncentraciju

- Sve je više dece kojoj je potrebna stručna pomoć psihologa zbog problema sa kognitivnim sposobnostima, agresijom i pažnjom, a koji su posledica provođenja mnogo vremena ispred ekrana - kaže za Ona.rs psiholog Ljubica Bogetić

Mobilni telefoni su nezaobilazni deo današnjice - bez njih se skoro ne može zamisliti svakodnevica savremenog čoveka. Međutim, pored korisne strane koju mobilni telefoni svakako imaju, oni često mogu da budu izvor agresije, frustracije, ali i manjka koncentracije kod dece.

Preporučujemo

Preterana upotreba mobilnih telefona postaje ozbiljna opasnost za decu, jer sve veći broj mališana pokazuje sklonost ka gedžetima koji im zamenjuju igru sa drugarima. Društvene mreže i ekrani kompjutera, tableta i telefona mnogim tinejdžerima, ali sve češće i deci manjeg uzrasta predstavljaju jedini "prozor u svet".

- Problem počinje još od najranijeg doba, jer su roditelji sve skloniji i da malu decu zabavljaju tako što ima puste crtaće na Jutjubu i daju telefon u ruke - kaže za Ona.rs psiholog Ljubica Bogetić.

Prema njenim rečima, većina roditelja, suočena sa brzim tempom života i brojnim poslovnim obavezama na taj način sebi olakšava svakodnevni raspored, ali  ne stigne ni da primeti da su deca "prešla granicu" i  postala zavisnici od ovih savremenih igračaka.

Česta upotreba mobilnih telefona kod dece može da postane ozbiljna pretnja njihovom mentalnom zdravlju.

- Sve više današnje dece, naročito adolescenata ima izražen problem sa kognitivnim sposobnostima i pažnjom. Javljaju se i slučaji depresije, a kod mnogih je primetan i manjak empatije. To su samo neke od ozbiljnih i zabrinjavajućih posledica prekomerne upotrebe novih tehnologija, naročito mobilnih telefona - navodi Bogetić.

Zavisnost od najranijeg doba

Ona kaže da je sve više dece mlađeg uzrasta od sedam, osam godina koja se suočavaju sa problemom zavisnosti od mobilnog telefona.

- Taj broj, po onome što vidimo u praksi radeći sa mališanima, povećan je u poslednjih godina i zbog pandemije koja nas je sve zatvorila u kuće. Roditelji su, neretko, deci davali da više nego uobičajeno koriste mobilne telefone kako bi oni mogli da završe obaveze, pošto je većina zaposlenih, kao što je poznato, radila i od kuće - kaže psiholog.

Naša sagovornica objašnjava da je neophpodno da roditelji prate razvoj deteta i da primete kada su deca prešla granicu igre i ušla u opasnu zonu zavisnosti od ekrana.

- Kada roditelji vide da dete nema druge aktivnosti, da odbija da se igra sa vršnjacima, da izađe napolje i slično, trebalo bi da im se upali alarm da nešto nije u redu i da bi navike trebalo što hitnije menjati. Međutim, okupirani svojim obavezama, odrasli često previde taj trenutak i ne reaguju na vreme, a onda se problem produbi i neophodna je stručna pomoć - objašnjava psiholog.

Prema rečima psihologa, prvi korak u borbi sa problemom novog doba je ograničiti deci upotrebu mobilnog telefona.

- Kod manje dece oduzimanje mobilnog telefona neretko ima agresivan odgovor, histerisanje i vrisku. Potrebno im je objasniti štetan uticaj telefona i kompjutera. To traži angažovanje roditelja koji će im i ličnim primerom pokazati da postoje neke lepše i korisnije aktivnosti. Šetnja, druženje, porodični razgovori i međusobna posvećenost u porodici, neophodni su da bi se smanjilo provedeno vreme za kompjuterom ili telefonom - savetuje Bogetić.

Plan u borbi sa ekranima koji daje rezultate

Ima, međutim, i onih roditelja koji se, kada shvate da im je dete postalo zavisno od mobilnog telefona, odlučuju na radikalan korak - potpuno oduzimanje omiljene "igračke". Tako nešto, smatra psiholog Bogetić, u vremenu u kome živimo nije moguće i može samo da proizvede kontraefekat.

Ujedno, ona nudi i rešenje za problem sa kojim se susreću mnoge današnje porodice u Srbiji:

- Otprilike trećinu slobodnog vremena deca mogu da provedu s telefonom u rukama. Ali, tu je potrebno postaviti jasne granice. Kada završe sve svoje obaveze, učenje i domaće zadatke, dve trećine slobodnog vrmena trebalo bi da provedu napolju baveći se sportom, igrajući se sa drugom decom, u šetnji sa članovima porodice... Preostalu trećinu slobodnog vremena koja će nekada biti 15 minuta, nekada pola sata, a vikendom možda i sat, nije opasno da provedu igrajući igrice i koristeći telefone i kompjutere.

Ograničavanje vremena provedenog uz ekran mobilnog telefona može da bude od velike pomoći u borbi sa ovom novom bolesti zavisnosti koja je, nažalost, sve prisutnija.

- Negodovanje će verovatno biti prva reakcija, ali roditelji bi trebalo da budu uporni i dosledni. Probajte da slobodno vreme uvek provodite tako što ćete izaći sa decom u šetnju, osmisliti neke aktivnosti, a onda im na kraju dati da se kratko poigraju i pred ekranom. Mobilne telefone svavako bi trebalo ukinuti u večernjim satima i pred spavanje, jer stvaraju negativne nadražaje i vrlo često pojačavaju budnost kod dece - ističe psihoterapeut.

Tinejdžeri u nezavidnijoj situaciji

Praksa pokazuje da je situacija sa pojavom zavisnosti od novih tehnologija kod tinejdžera složenija nego kod mlađe dece.

- Oni su u posebno osetljivom dobu u kome nisu uvek saradljivi. Kada roditelji primete da adolescenti izbegavaju kontakte s vršnjacima uživo, da su njihov jedini prozor u svet društvene mreže, da provode noći i noći za kompjuterom i uz telefon, da nemaju nikakve aktivnosti i da su često nervozni i imaju krize kada nisu uz ekran, već su u ozbiljnom problemu. Tada im je potrebna stručna pomoć - objašnjava Bogetić.

Zato je, ističe, važno da se radi na prevenciji kako ne bi stigli do faze u kojoj je delotvorna samo stručna pomoć.

- Prevencija bi, između ostalog, podrazumevala da roditelji uoče problem na vreme, da razgovaraju sa decom i da im ograniče upotrebu novih tehnologija, pomažući im da poboljšaju socijalni život - navodi Bogetić.

Odvikavanje uz stručnu pomoć

Kada tinejdžer dođe u fazu da mu je neophodna stručna pomoć, čeka ga dug proces odvikavanja od gedžeta. U ovaj proces bivaju uključeni i ostali članovi porodice.

Kako izgleda deo procedure za zaceljenje posledica zavisnosti?

- U ovim slučajevima nemamo tipično lečenje kao kod ostalih poznatih oblika zavisnosti. Kod zavisnosti od mobilnih telefona i novih tehnologija primenjuju se druge metode lečenja. Pravi se plan dana za dete, obaveze koje mora da završi, ostale aktivnosti u slobodno vreme, a onda mu se dozvoli telefon kao nagrada za sve prethodno učinjeno i ispoštovano što je planom predviđeno - objašnjava psiholog Bogetić.

Ona ističe da je od svega ipak najvažnije ispratiti dete i učestvovati u njegovim aktivnostima, a naročito imati uvid u sadržaje koje "konzumira" kroz igrice i na društvenim mrežama.

- Nije retkost da deca gledaju agresivne igrice koje podstiču takvo ponašanje, a posledica toga mogu da budu i nasilnički ispadi prema vršnjacima. Važno je reagovati na vreme, kako bi se sprečilo neadekvatno ponašanje. Nikako nemojte zaboraviti da ste vi primer svojoj deci: ako vi non-stop koristite telefone i tablete, ne možete od njih očekivati da ih ostave i rade nešto drugo - zaključuje psiholog i dodaje da je nekada u borbi protiv ove savremene zavisnosti potrebna saradnja i porodice i škole.

(Ona.rs)