Sara je osuđivala roditelje koji vode decu na povocu, a onda je pribegla istom metodu: Zbog ovoga se samo KAJE

Sara ne žali zbog odluke o povocu, već zbog protraćenih godina koje je provela osuđujući druge pre nego što je i sama otkrila sve izazove roditeljstva

Sara Sahagijen je književnica koja se uglavnom bavi feminističkim temama, a samo za "Huff Post" podelila je svoje iskustvo sa povocem za decu.

Prvi put kada je videla dete na povocu, imala je osam godina i bila je u šetnji sa svojom porodicom. U gomili prisutnih na preplavljenim ulicama autorkini mama i tata su pronašli još jednu porodicu koju su poznavali. Dok su odrasli razmenjivali pozdrave, Sara se zagledala u njihovog dvogodišnjaka. Ono što je Saru zaintrigiralo bio je povodac oko tela njihovog deteta.

Preporučujemo

Začuđeno je upitala roditelje tog dečaka da li je to povodac i zašto ga tretiraju kao psa. Oni su ležerno odgovorili potvrdno i rekli da će pobeći ukoliko bi ga pustili.

Sari je tada sinulo kakav tačno roditelj ne želi i ne sme da postane nekada u budućnosti - onaj koji se prema sopstvenom detetu ponaša kao prema kakvom zarobljeniku.

Takav stav zadržala je i u svojim 20-im godinama, uz objašnjenje da je vođenje deteta na povocu takođe jedna od karakteristika helikopter roditeljstva.

Bila je u svojim 30-im kada je dva dana pre venčanja otkrila da je trudna, zbog čega se osećala jako poletno i ushićeno.

-Moje dete bi bilo slobodno da luta i istražuje, njenu kreativnost ću negovati i biću njen vodič na ovoj planeti, ali ne i njen autoritarni vođa - rekla je dok se prisećala perioda trudnoće.

Međutim, njeno mišljenje se promenilo onda kada se porodila i kada je njena ćerkica počela slobodno da istražuje svet oko sebe. Nije se mogla dovoljno pripremiti na ono što je usledilo. Njeno dete je s 11 meseci pokušavalo skočiti s nameštaja i popeti se na police s knjigama. Činilo se da nikakva zaštita za bebe nije bila dovoljna da zaštiti njenu ćerku od izlaska iz ogradice za igru.

Dalja borba se vodila i napolju - trudili su se da njihovo dete ostane u kolicima što je više moguće, međutim, ona bi bacala cipele na ulicu u znak protesta sve dok je roditelji ne oslobode. Sara i njen suprug morali su da naprave presedan - ili će naručiti povodac ili će njihova ćerka o spoljnom svetu učiti iz udobnosti svog doma uz crtani "Dora istražuje".

Nakon toga desila se slična situacija kao ona od pre mnogo godina kada je Sara bila dete, samo što su uloge bile zamenjene. Ovoga puta su se čudili Sari zbog povoca i dovoli u pitanje njene roditeljske sposobnosti. Lako je bilo tadašnjoj osmogodišnjoj Sari da ima stavove o roditeljstvu, ali iz ove perspektive znala je sve prednosti i mane roditeljstva, kao i šta sve prethodi donošenju ovakve odluke.

- Roditeljstvo je gomila najbolje postavljenih planova koji bivaju prevrnuti kada sićušno ljudsko biće sa svojom slobodnom voljom konačno useli u vaš dom - rekla je Sara.

- Kao novopečena majka, odlučila sam neuspeh u ispunjavanju svojih nerealnih roditeljskih očekivanja preoblikovati u uspeh: uspešno sam se prilagodila odgoju živahnog, avanturističkog, superbrzog deteta koje zapravo imam. Moje jedino žaljenje? Nije povodac! To su godine koje sam provela osuđujući druge roditelje pre nego što sam i sama to postala - zaključila je.

(Ona.rs)