Vaše dete se često inati i odbija da posluša: Evo šta je potrebno da uradite da bolje sarađuje

Postavljanje granica i ograničenja je jedna od najvažnijih stvari u vaspitanju dece, ali pronalaženje načina kako da to učinimo može da bude veoma teško

Kako rastu deca, tako raste i njihova želja za nezavisnošću i samostalnošću, pa vremenom kao roditelji možemo da primetimo kako ih frustriraju određene zabrane.

Postavljanje granica i ograničenja je jedna od najvažnijih stvari u vaspitanju dece, ali pronalaženje načina kako da to učinimo može da bude veoma teško.

Preporučujemo

- Neophodno je detetu ponuditi smernice, ali to može dovesti do besa kada roditeljski pokušaji postanu neuspešni- kaže za Ona. rs psiholog Ana Popović.

Ona dodaje da neka deca, kada ne dobiju ono što žele, imaju reakcije kao što su bes i agresija.

- Sa druge strane roditelji se često žale da inat njihove dece izaziva snažne emocije u njima koje se manifestuju kao nerviranje, frustracija, ali i bes. U pozadini svega toga krije se nemoć roditelja koji je izgubio kontrolu nad ponašanjem deteta i ne zna kako da reaguje. Ako vi na detetov bes reagujete besom, doći će samo do još većeg produbljivanja konflikta i stresa za obe strane - objašnjava stručnjak.

Kako navodi, kod nas postoji uvreženo mišljenje da bi decu za određene postupke i poslušnost trebalo nagrađivati, a za neadekvatna ponašanja kažnjavati, odnosno sankcionisati.

Nagrada i kazna 

-  Nagrade se često promovišu kao lagan i prijatan put ka postavljanju granica. Svaki put kada vas deca poslušaju, vi ih nagradite malim poklonom. Zvuči kao idealna situacija, sve dok ne prestane da deluje. Vrlo lako, a i brže nego što možete da zamislite može se dogoditi, kada zamolite dete da uradi nešto,  ono vas pita šta će dobiti za to. Nagrade daju roditeljima malo kontrole i kupuju vreme, ali se pokazalo da zapravo  smanjuju prirodnu motivaciju kod deteta. Vaše dete čini nešto samo da bi dobilo nagradu, a ne zato što oseća volju ili vidi potrebu da učini ono što tražite - objašnjava Popović.

Ona ističe da je bolji način da sa detetom razgovarate i objasnite mu posledice njegovog odbijanja po njega samog.

- Objašnjavanje posledica odbijanja nekog zahteva može da izgleda kao pozitivan način vođenja deteta. Objasnite detetu do kakvih posledica mogu da dovedu njegova odbijanja. Nekada ni objašnjenja neće biti potpuno delotvorna ako rezultate ne vide odmah. Pa će na našu opasku da pere zube, jer mogu da mu požute, ono biti voljno da sačeka da se to i dogodi. Tako da ni objašnjenje o posledicama  neće uvek dati rezultate - ističe psiholog.

Kako kaže, kada ove dve metode "ne upale", roditelji su uglavnom frustrurani i osećaju nemoć, pa prelaze na kaznu kao sredstvo za postavljanje granica i "popravku situacije".

- Pokazalo se da ni kazne nisu efikasne. U najboljem slučaju osećate se kao da ste izgubili autoritet, jer vaše dete neće da posluša dok ne izgubite glas. Možda se osećate krivim zbog zloupotrebe moći. U najgorem slučaju smatrate da kazne štete vašem detetu. To je zato što kazne, bez obzira na to da li dete šaljete u njegovu sobu, u ćošak ili strogo ukidate privilegije, sve rade na sistemu napajanja zasnovanom na strahu. One daju osećaj  srama i bola vašem detetu. Kada vaše dete prkosi, kada ne sluša, povećavate dominaciju. Vičete ili se gubite, pretite ili kažnjavate. Ova strategija vas oboje prisiljava na stanje borbe ili bega koje izaziva reaktivni osećaj besa i srama - objašnjava psiholog i dodaje da kazne dugoročno donose mnogo više štete nego koristi.

Kako navodi naša sagovornica, postoji strategija koju su neki roditelji primenili, a koja daje rezultate.

- Postavljajte granice detetu smirenim i samopouzdanim tonom i autoritetom. Pružite mu objašnjenja zašto se tako postavljaju granice. Pokažite više empatije i razumevanja prema emocijama deteta. Postavite ograničenja posmatrajući svoje dete tako što ćete spoznati koji su načini njemu najbliži i na kakav način postavljanja granica najbolje reaguje u skladu sa njegovim karakterom i temperamentom - savetuje psiholog.

(Ona.rs)