One su blage i nežne iako ime nose po Baba Rogi: Jedno od najređih imena na našim prostorima

Stari Sloveni su verovali da sve zimske nepogode, mraz, sneg, led i smrt dolaze od nje, a Istočni Sloveni su je smatrali boginjom plodnosti i zaštitnicom žena

Morana je mitološko žensko ime koje potiče od starih Slovena. Ime Morana, ili Morena, Marana, Marena, Mora, u slovenskoj mitologiji je povezano sa praindijskom rečju „mor“ što u prevodu znači "umreti na silu", dok se naziv "morena" odnosi na ogromne snežne lavine i glečere.

Morana je bila boginja smrti i zime, a pojavljuje se u raznim obličjima. Najčešći lik je prelepa devojka crne kose i izuzetno bele kože sa vučjim očnjacima i kandžama na rukama. Mnogi tumače da je njen drugi lik Baba Jaga (odnosno kod nas poznata kao Baba Roga) je bila užasna i strašna, ružna i stara veštica.

Preporučujemo

Stari Sloveni su verovali da iz Morane dolaze sve zimske nepogode, zima, sneg, led i smrt, a nazivali su je boginjom smrti ljudskog, životinjskog i biljnog sveta. Kod nekih slovenskih naroda postojao je običaj paljenja Morane ili Babe Roge u znak da je zimska opasnost prošla. U Dalmaciji i Sloveniji ovaj običaj se i danas održava u vidu maskenbalske povorke sa lutkom Moranom na čelu, koja se spaljuje u prisustvu velikog broja naroda.

Moranina lutka je korišćena u ritualima vezanim za umiranje i vaskrsenje u prirodi ili za prizivanje kiše.

Sa druge srane, kod istočnih Slovena, Morana je boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskog rada, posebno predenja. Njen drveni idol je postavljen na brdu u Kijevu pored idola Peruna i drugih bogova. Na severu Rusije zovu je i Mokuša i u legendama je prikazana kao žena sa velikom glavom i dugim noktima.

U Štipu, u Makedoniji, kaže se "Maren crn da te ubije...". U Bugarskoj se kaže "Nek me ubije Maren". Prema Vuku Karadžiću, Mora je noćni leptir koji čuči na prsima usnulog i siše mu krv. Mora je, prema narodnom verovanju, demonski ženski lik koji muči ljude donoseći im strašne snove i noćne more. Morana je, dakle, paganska personifikacija smrti, koja je Hrišćanstvu sasvim nepotrebna jer ono nudi koncepciju večnog života. A pošto je Morana žensko božanstvo, tako se priča o smrti prirodno povezuje sa pričom o plodnosti, i postaje još efikasnija u suzbijanju straha od umiranja, koja leži u korenu mita o njoj.

I ime reke Morava u svom imenu takođe ima onaj indoevropski koren mor. Brojne su reke Morave u slovenskim zemljama, a samo u Srbiji ih ima nekoliko. A Morani pripadaju sve vode, pa tako i ove reke. 

Svet starih Slovena sastojao se od tri dela: Java, sveta živih, Nava, sveta mrtvih i Neba, sveta bogova. Nav je podeljen na dva dela, raj i pakao, te tako u stvari ima četiri sveta. Moranin zadatak je bio da duše umrlih, vodama reka, odnese u Nav, svet mrtvih, čiji se ulaz nalazi negde u delti Dunava. Sloveni su zamišljali da ona taj svoj zadatak izvršava ploveći u svojoj "orahovoj lađi".

Uprkos asocijaciji na zimu i veštice, žene sa imenom Morana su blage, nežne i miroljubive prirode. Imaju umirujuće dejstvo na okolinu i uvek su pune reči utehe za druge.

(Ona.rs)