Znakovi koji pokazuju da je dete pod stresom: Evo kako možete da mu pomognete

Ni najmlađi nisu pošteđeni stresa, ali to pokazuju na način koji roditelji često ne razumeju

Živimo u vremenu povećanog stresa. Svet kakav poznajemo pretrpeo je drastičnu promenu, a kao rezultat toga ni deca nisu imuna na stres.

Kako navode na sajtu Kids Minds Matter, deca mnogo toga mogu da opaze. Da li ste ikada doživeli da vaše dete ponavlja nešto što ste možda rekli, misleći da nije shvatilo? Bili ste iznenađeni što je dete spomenulo temu o kojoj ste mislili da ne zna ništa?

Preporučujemo

Deca oni upijaju sve što se dešava oko njih, a samim tim i primećuju kada su njihovi roditelji ili staratelji pod stresom i mogu da reaguju na naša emocionalna stanja.

Ali, deca nemaju uvek emocionalnu inteligenciju ili rečnik da izraze ono što osećaju. Takođe im nedostaje razumevanje šta se zaista dešava. Njima se to jednostavno čini drugačije, neprijatno, nepredvidivo...

Najbolje što možemo da uradimo jeste da se prilagodimo njihovim emocionalnim ili bihevioralnim signalima da bismo im pružili podršku i smernice u ovim turbulentnim vremenima.

Stres kod dece može se manifestovati kao promena u njihovom tipičnom ponašanju. Tako deca postaju neraspoložena ili razdražljiva, odustaju od aktivnosti u kojima su nekada uživala, žale se na školu, plaču, postaju preterano osetljiva, menjaju navike u ishrani i spavanju.

Kako se manifestuje stres kod dece uzrasta od četiri do sedam godina?

Ova starosna grupa pod stresom može pokazati znake regresije. Na primer, deca koja su naučena da koriste nošu mogu ponovo da se umokre u krevetu. Takođe, mogu ponovo početi da sisaju palac.

Pokazatelji stresa kod dece u ovom uzrastu su i napadi besa i anksioznost kad su odvojena od vas. Konačno, mogu ponovo početi da se bune zbog hrane i da odbijaju da odu na spavanje u uobičajeno vreme.

Mala deca i deca školskog uzrasta često pokazuju svoj emocionalni stres na fizički način. Žalba da ih boli stomak je uobičajena reakcija, ali nije bez razloga. Kad smo pod stresom, naša tela proizvode hemikalije koje imaju fizičke efekte. Ovo nazivamo sindromom „bori se ili beži“, pod naletom hormona kao što su adrenalin i kortizol. Naša creva takođe imaju sopstveni nervni sistem koji reaguje na hormone stresa. Pored toga, stres snižava prag bola.

Preosetljivi nervni sistem šalje signale uz kičmu i prenosi signale bola u mozak kada je dete pod stresom.

Znaci stresa kod dece uzrasta od sedam do 10 godina

Ova starosna grupa je možda svesnija neobičnih vremena u kojima živimo. Možda imaju strah za sopstveno zdravlje. Oni takođe mogu da se plaše i za zdravlje članova svoje porodice, jer su naučili da razmišljaju o drugima. Na primer, deca u ovom uzrastu mogu da pokažu bes ili razdražljivost kao manifestaciju straha koji osećaju.

Takođe, deca u ovom uzrastu mogu da izgovore da su zabrinuta, zbunjena, iznervirana ili ljuta. Otud i rečenice tipa „glup/a sam“ ili „više ništa nije zabavno“. Deca mogu da promene svoje ponašanje na osnovu okruženja, pa da kod kuće izgledaju dobro i smireno, ali da burno reaguju u školi ili na treningu.

Znaci stresa kod dece uzrasta od 10 do 13 godina

Izostanak sa nastave, slabije ocene, izbegavanje da završe započeto... Setite se sebe u tim godinama, pa će vam biti jasnije sa kakvim se rolerkosterom osećanja suočava vaše dete.

Takođe, deca u ovoj starosnoj kategoriji ređe govore o svojim brigama i strahovima, ali to ne znači da ih nemaju.

Znaci stresa kod tinejdžera

Tinejdžeri se bore sa više problema. Približavanje završetka osnovne škole i polazak u srednju školu su periodi kada je deci važnija podrška vršnjaka nego podrška porodice.

Tada tinejdžeri postaju razdražljivi, spavaju ceo dan ili su budni celu noć, imaju osećaj bespomoćnosti i beznađa, pokazuju povećanu anksioznost...

Na neki način, tinejdžeri se osećaju zarobljeno što provode više vremena sa porodicom, jer su razvojno spremni da steknu nezavisnost da bi krenuli dalje.

Mnogi tinejdžeri prijavljuju gubitak energije, apatiju, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima su prethodno uživali i opšte loše raspoloženje. Roditelji mogu primetiti da se njihovo dete povlači iz porodice, da je u sukobu sa nekada najboljim prijateljem...

Kako odrasli mogu da se izbore sa stresom kod dece

Roditelji mogu da naprave značajnu razliku tako što će deci pružiti sigurnost, pokazati empatiju, razgovarati sa njima i pružiti im punu podršku.

Dečji psiholog Sandra Mils preporučuje roditeljima da primene sledeće strategije.

1. Obavezno „zapazite naglas“

Ukoliko vidite da vaše dete nešto muči, recite to i navedite osećaj za koji mislite da bi vaše dete moglo da ima u tom trenutku. Neka to bude u obliku zapažanja, a ne optužbe.

Razmotrite razliku između „Izgleda da si još ljut/a zbog onoga što se danas dogodilo u parku“ i „Šta se sada dogodilo? Da li si još uznemiren/a zbog toga?"

Zapažanje sugeriše da želite da čujete više o zabrinutosti vašeg deteta. Takođe, omogućava vam da pokažete da vam je stalo i da želite da razumete.

2. Aktivno slušajte šta vam deca govore

Pitajte šta nije u redu i budite strpljivi i otvoreni. Izbegavajte da ih osuđujete, držite predavanja ili savetujete šta bi trebalo da rade. Cilj je da omogućite detetu da izrazi svoje brige i osećanja i da bude saslušano.

Postavljajte pitanja da biste dobili širu sliku kao što je: „A šta se onda dogodilo?“ Ponovite ono što mislite da je vaše dete možda osećalo: „To mora da je bilo frustrirajuće“ ili „Bože, to zvuči zaista zastrašujuće.“ Osećaj da ga roditelji čuju i razumeju pomaže detetu da oseti podršku.

Ako imate mlađu decu koja ne znaju da iskažu emocije rečima, naučite ih da označavaju ono što osećaju. To će im omogućiti da bolje nauče kako da komuniciraju sa vama. Ova emocionalna svest može biti ključna za izbegavanje poremećaja u ponašanju gde se osećanja izražavaju ponašanjem, a ne rečima.

3. Ne potcenjujte moć zdravog suočavanja

Važno je modelirati zdravo suočavanje. Možete da razgovarate sa decom o tome kako ste razmišljali o sopstvenim stresnim situacijama i kako ste nosili sa njima.

4. Naučite decu da rešavaju probleme

Prirodno je da želite da rešite probleme svog deteta. Ali kada roditelji odluče da reše svaki mali problem, njihova deca nemaju priliku da nauče zdrave veštine suočavanja.

Pustite svoju decu da sama pokušaju da reše svoje probleme da bi stekla samopouzdanje koje će im koristiti da se kasnije lakše izbore sa stresorima i preprekama.

5. Borite se protiv negativnog razmišljanja

"Grozan sam u matematici."

"Mrzim svoju kosu."

"Nikada neću ući u tim. Zašto uopšte i da pokušavam?"

Deca i tinejdžeri mogu lako pasti u zamku negativnog razmišljanja. Međutim, kada deca koriste negativan samogovor, nemojte samo da pokažete neslaganje. Zamolite ih da zaista razmisle o tome da li je ono što kažu istina ili ih podsetite na vremena kada su naporno radili i napredovali.

Kad nauče da pozitivno sagledavaju stvari, to će im pomoći da razviju bolju otpornost na stres.

(Ona.rs)