Edvard Smit bio je poznat kao "kapetan milionera": Njegov kraj na "Titaniku" bio je i tragičan i častan

Vreme čitanja: oko 5 min.

Svi napamet znamo ljubavnu priču Džeka i Rouz, glavnih aktera filma "Titanik", iako ona nema temelje u istoriji. A šta je sa stvarnim herojima ovog tragičnog događaja?

Foto: Carl Simon Archive / United Archives / Profimedia

Svi smo čuli za frazu "kapetan tone zajedno sa brodom", te iako je sve ređa u praksi, do samo pre par decenija muškarci kojima je bila poverena dužnost rukovođenja brodom - poštovali su je.

Ova tradicija povezana je sa starim viktorijanskim protokolom "prvo žene i deca", koji je označavao da muškarci moraju da se spasavaju poslednji, kad se uvere da su žene i deca sigurni.

Na isti način, kapetan mora da obezbedi svim putnicima i članovima posade mesto na spasilačkim čamcima ili drugom brodu i da ostane poslednji na palubi.

U isto vreme je i potresno, ali i za divljenje što su neki kapetani odbili da se ukrcaju čak i kad su bili u mogućnosti, smatrajući da je potop "njihova krivica" i da je jedini vid iskupljenja da potonu zajedno sa brodom.

Naravno, za ovakav postupak potrebna je neizmerna hrabrost, stoga ih istorija pamti samo par, a jedan od najpoznatijih je britanski kapetan "Titanika" oficir Edvard Smit.

O podvizima Edvarda Smita

Edvard Džon Smit je prvo mesto kapetana dobio na brodu "Seltik", potom na brodu "Republika", pa zatim na "Mažestiku".

Kada je 1899. izbio Drugi burski rat "Mažestik" je "odabran" da preveze britanske imperijalne trupe u Kejp koloniju. Smit je dva puta putovao u Južnu Afriku, oba puta bez incidenata, a 1903. godine, za njegovu službu, kralj Edvard VII ga je odlikovao "transportnom medaljom".

Džon Smit je toliko brzo napredovao iz poručnika u oficira da je dobio mogućnost da svom imenu doda titule "RD" i "RNR", koje označavaju oficire koji su služili kraljevskoj mornarici najmanje 15 godina, i u periodu tokom rata.

Njegovi brodovi bili su obeleženi zastavom sa plavom pozadinom, dok je većina bila obeležena crvenom, što je bila retka čast koju mu je ukazala tadašnja vlast. Edvard se povukao iz ratne službe sa činom komandanta.

No, tokom godina stekao je sledbenike među putnicima, a neki su plovili Atlantikom samo na brodu gde je on bio kapetan, te je postao poznat kao "kapetan milionera“.

Usleđivala su priznanja za priznanjem; 1904. godine dobio je komandu nad tada najvećim brodom na svetu - "Baltikom". Posle tri godine na "Baltiku", Smit je prekomandovan na "Jadran".

Kao jedan od najiskusnijih pomorskih kapetana na svetu, pozvan je da preuzme prvu komandu nad vodećim brodom u novoj klasi prekookeanskih brodova "Olimpik" – ponovo najvećim brodom na svetu, u to vreme.

"Olimpik" je doživeo manju nesreću 1911. godine, poznatu kao "hawke" incident, što je mnogo koštalo kompaniju "Harland& Wollf". Naime, brod je popravljan dva puta, a kompanija je u popravku uložila enormne svote novca, te su sredstva za izgradnju "Titanika" smanjena, a posledica toga bila je vešto skrivana tajna -  manjak čamaca za spasavanje.

Poslednje putovanje

Prva četiri dana putovanja prošla su bez incidenata, ali su 14. aprila 1912. godine radio-operateri primili šest poruka sa drugih brodova sa upozorenjima na plutajući led.

Iako je posada bila svesna leda u blizini, nije smanjila brzinu broda, poštujući standardnu pomorsku praksu u to vreme. Prema petom oficiru Haroldu Louu, običaj je bio da se "ide napred i oslanja na osmatrače i stražu na mostu da 'uhvate' led na vreme".

Severnoatlantski brodovi su davali prioritet merenju vremena iznad svih drugih razmatranja, strogo se pridržavajući rasporeda koji bi garantovao dolazak u tačno vreme. Često su vozili pri punoj brzini, tretirajući upozorenja o opasnostima kao savete, a ne pozive na akciju. Bilo je rasprostranjeno verovanje da led predstavlja mali rizik.

Lou, koji je prvi put u životu prešao Atlantik, priznao je na ispitivanju da nikada nije čuo da su sante leda uobičajene na obalama Njufaundlenda.

Nešto posle 23:40 časova, 14. aprila, prvi oficir Vilijam Mardok obavestio je Smita da se brod upravo sudario sa santom leda. Ubrzo je postalo očigledno da je ozbiljno oštećen; dizajner Tomas Endru izvestio je da je svih prvih pet pregrada na brodu probijeno i da će "Titanik" potonuti za manje od dva sata.

- On je činio sve što je bilo u njegovoj moći da žene uđu u spasilačke čamce i da se uveri da su čamci pravilno spušteni. Bio je najveći heroj kog sam video - izjavi je major Artur Počamp.

Ali postoje navodi da je Smit, ipak, napravio grešku kad nije obavestio posadu da nema dovoljno spasilačkih čamaca za sve ljude na brodu. Smatra se da je želeo da ne diže paniku, jer je tragičan ishod bio neminovan.

Samo nekoliko minuta pre konačnog potopa, razrešio je sve članove posade dužnosti. Zatim je krenuo u poslednji obilazak palube.

U 2:10 časova, stjuard Edvard Braun video je kako kapetan prilazi sa megafonom u ruci i govori: "Momci, dajte sve od sebe, spasite žene i decu, pazite i na sebe". Potom je otišao na most i to je bilo poslednje pouzdano viđenje Smita, prenosi "Wikipedia".

Foto: Profimedia/Courtesy Everett Collection

Nekoliko minuta kasnije Trimer Semjuel Heming video je da na mostu nema nikog, a potom je brod nestao u utrobi okeana.

Neki preživeli su rekli da su videli Smita kako ulazi u kormilarnicu broda i stoji za kormilom dok brod tone, kako je i prikazano u filmu "Titanik".

Kapetan Smit je ranije davao izjave, nagoveštavajući "da će potonuti sa svojim brodom ako se ikada suoči sa katastrofom". Njegov prijatelj dr Vilijams upitao ga je šta bi se desilo ako bi 'Jadran' udario u skriveni greben leda i bio teško oštećen, a on je odgovorio: "Otišao bih na dno sa njim".

No, oficir Harold Brajd i putnici Elenor Vajdner i Vilijam Džon Melors izjavili su da su videli Smita "kako skida pojas za spasavanje i skače sa broda", zajedno sa dizajnerom broda Tomasom Endruom, "bez obzira na to što su čamci za spasavanje bili u blizini".

Nagađa se da su njegove poslednje reči upućene posadi, izrečene u suzama, bile: "U redu, momci. Dobri momci! Srećno i Bog vas blagoslovio!"

Smit je te noći poginuo zajedno sa oko 1.500 drugih, njegovo telo nikada nije pronađeno, a iza sebe je ostavio ženu Saru Elenor i ćerku Helen.

U mornarskoj službi proveo je 40 godina, od kojih je 27 bio na mestu komandanta.

(Ona.rs)