Roditelji pitaju: Dete (3) je sitnije od vršnjaka i često se povlači pri naznaci "sukoba": Kako da reagujem

Svake nedelje na portalu Ona.rs možete pronaći odgovore stručnjaka na svakodnevna pitanja u vezi sa decom. Pitanja nam šaljite na mejl ona@telegraf.rs

Tokom odrastanja deca prolaze kroz najrazličitije situacije koje često roditelje dovode u zapitanost. Da li u nekim odnosima razgovarati, da li sačekati da deca sama reše "situaciju", kako se postaviti?

Tako nam se, u nameri da učini najbolje za zdrav razvoj svog teteta, javila jedna majka i postavila sledeće pitanje:

Preporučujemo

- Imam trogodišnje dete koje je fizički dosta sitnije od vršnjaka i često se povlači pri bilo kojoj naznaci "sukoba" (otimanja igračaka, gurkanja...). U vrtiću funkcioniše sjajno, nikada nije bilo zamerke od strane vaspitača, niti bilo kakvog incidenta. Međutim, gotovo svako igranje u parku, sa drugarima iz komšiluka, protiče uz plač. Kad god je deca gurnu, povlači se i plače. Kad joj uzmu igračku, takođe. Ne reagujem nikada, u nadi da će to očvrsnuti dete i podstaći je da se snađe. Roditelji ove dece takođe ne reaguju i kažu da su to obični dečji nestašluci, ali situacija je nepodnošljiva. Šta činiti?

Odgovor na ovo pitanje dala je psiholog Radmila Grujičić:

- Na uzrastu deteta od tri godine počinje intenzivniji period socijalizacije deteta, kada deca usvajaju pravila ponašanja u grupi i među vršnjacima jer ih još uvek ne znaju. Zato je na ovom uzrastu važno da odrasli nadgledaju igru dece i da ih, po potrebi, usmeravaju, komentarišu savetima šta i kako treba reći, kanališu njihovu komunikaciju. Verujem da tako i postupaju u vrtiću, pa stoga i nema nikakvih problema. Mislim da je u redu da budete uz svoje dete i da je držite „na oku“ kada je u parku ili se igra sa decom iz komšiluka i da, po potrebi, „uskačete“ sa adekvatnim savetima - kaže psiholog i dodaje:

- Deca tog uzrasta ne mogu, još uvek, biti sasvim sama i bez nadzora i rukovodjenja odraslih.

(Ona.rs)