Krivica je užasno osećanje, ali možete da je preokrenete u svoju korist: Evo i kako

Zašto je potrebno da bolje razumete i prihvatite ovu emociju

Krivica je emocija koja može nepotrebno da kazni čoveka tokom dužeg vremenskog perioda. Ona je toliko efikasna emocija, da je (pre)često korišćena da se osramoti gotovo svaka marginalizovana grupa, pa čak i one dominantne, većinske.

Međutim, krivica služi i važnoj evolucionoj svrsi o kojoj se retko govori, a koja je korisna u svakodnevnom životu. Kada pogledate dublje ulogu koju ova emocija igra, možete jasno da vidite kako nas je pratila kroz vreme.

Preporučujemo

Istraživači tvrde da krivica igra tri ključne uloge. Pre svega iščekivanje krivice sprečava društvene prestupe. To, potom, dovodi do reparativnih ponašanja: izvinjenja, davanja poklona, prihvatanja kazne i samokažnjavanja. A sve ukupno, izražavanjem krivice se smanjuje kažnjivo ponašanje i unapređuje društvenu koheziju.

U studiji koju je vodila istraživačica sa Univerziteta Virdžinija dr Amriša Vaiš, istraživači su pozvali decu od dve i tri godine da dođu na eksperiment. Stavili su ih u prostoriju sa mermernom stazom, u kojoj se mermerna lopta kotrlja duž staze nalik na tobogan. Međutim, postojao je i toranj od blokova koji se nalazio blizu staze. Pre nego što su započeli eksperiment, istraživač im je rekao da paze da ne sruše kulu od blokova i da su se veoma trudili da je sagrade.

Dok bi se deca igrala sa klikerima, na kraju bi svakako srušili toranj, koji je bio slabo posastavljen i preblizu stazi, a istraživači su pomno proučavali njihove reakcije.

Dvogodišnja grupa izrazila je opšte saosećanje zbog toga što je srušila kulu, zureći u ​​blokove i činilo se da se osećaju loše. Ali trogodišnjaci otišli i korak dalje i pokušali da obnove kulu.

Naučnici su ocenili krivicu u ovom kontekstu kao - dobru stvar. Trogodišnjaci su pokazali reparativni instinkt. Osećali su potrebu da isprave svoje postupke, pokazujući pojavu prosocijalnog ponašanja — koje je povezano sa srećom, blagostanjem, pa čak i sa dugovečnošću. To je suprotno od antisocijalnog ponašanja, koje često čujete u kontekstu kriminalaca i serijskih ubica.

Krivica je nesebična emocija. A kada to izaziva prosocijalno ponašanje, vi radite stvari koje su od koristi drugima. Popravljate prijateljstvo, smanjujete ogorčenost, izvinjavate se, činite stvari da nadoknadite svoje greške, dajete u dobrotvorne svrhe, pomažete strancu, zasmejavate nekoga. To je sva dobrota koju mi kao ljudi možemo ponuditi.

Ali sam osećaj krivice je loš. Potrebno je da se oduprete porivu da ga maskirate, već da istražite osećaj i njen izvor. Da li je revizija zaista opravdana? Ako jeste, preduzmite radnje kako biste to ublažili i ispravili nepravdu. Preuzimanje odgovornosti za greške vam pomaže da održite prijateljstva i izbegnete štetu.

Takođe treba da zapamtite da ova emocija, kao i svaka druga emocija koju osećate, nije tu slučajno. Krivica je evoluirala u konkurentskom okviru. Kako su ljudi radili u grupama da bi preživeli, one grupe koje su imale načine za rešavanje sukoba u odnosima imale su i tendenciju da nadmaše one koje nisu. Nedostatak krivice dovodio je do sukoba i sloma plemena.

Krivica može biti od velike koristi i u drugim kontekstima. Povremeno bi trebalo da osećamo krivicu, jer niko nije toliki "svetac" da nikada ne greši. Osećaj krivice može da vam pomogne da ublažite grešku koju ste možda počinili.

Postoji mnogo načina da se krivica manifestuje ako se borite sa ovom emocijom. Na primer, pokazalo se da deca koja imaju malo simpatija često nadoknađuju taj jaz tako što osećaju više krivice, što im pomaže da dodatno modifikuju svoje ponašanje. Utvrđeno je i suprotno: deca koja su osećala niski prag krivice pokazuju više saosećanja, što im je takođe pomoglo da izglade probleme.

Prihvatanje krivice igra širu ulogu kod prihvatanja sebe i emocija koje osećate, umesto da odbacite ovo osećanje kao "zarazu" vašeg karaktera. Zapamtite da je u vašoj DNK da osećate krivicu. To je takođe znak da posedujete empatiju i da niste bezdušni sociopata.

(Ona.rs/Yahoo Life)