Zimski raspusti nekad: Vreme kada su male stvari donosile veliku sreću

Moja deca su izvan sebe od radosti – napadao je prvi sneg.. Dan su proveli smrznuti napolju na sankama, uveče nisam mogla da ih razumem ni reč o čemu pričaju koliko su bili uzbuđeni i vikali u glas, prepričavajući ko se kako spustio, ko je koga uvaljao u sneg i ko zna šta još. Ova dva sam nekao razaznala.

Gledam ih i ne mogu da se ne nasmejem njihovoj radosti i uzbuđenju, ali duboko u sebi znam da nikada neće osetiti tu vrstu zimskog raspusta kakvu smo nekad suprug i ja imali.  Bilo je to vreme koje se ne može vratiti, ali zauvek ostaje u srcu.

Preporučujemo

Nekada, u zimske dane još kad je bila bivše Jugoslavije, raspust je bio mnogo više od pauze od škole. Bio je to period kada su porodice provodile vreme zajedno, deca provodila sate na snegu, a svakodnevica se usporavala u duhu zajedništva i jednostavne sreće.

Magija zime

Zime su tada bile bogatije snegom nego danas, ili se barem tako čini u sećanju onih koji su odrastali u to vreme. Sankanje na obližnjim brdašcima bilo je nezaobilazna aktivnost. Drvene sanke, često nasledđene od starije braće ili roditelja, bile su glavna zvezda svakog dana.

„Trka ko će brže niz brdo“ pretvarala se u celodnevnu avanturu, sve dok se prsti na rukama i nogama ne bi smrzli do tačke kada je čaj od šipurka ili kuvano mleko s medom kod kuće bio jedini spas. I užina - hleb sa masti i alevom paprikom.

Klizanje na zaleđenim jezercima ili improvizovanim klizalištima na gradskim trgovima bilo je još jedan simbol tog doba. Deca su se okupljala sa starim klizaljkama ili čak samo u čizmama, igrajući hokej s granama umesto palica.

Okupljanje oko peći

U to vreme, večeri su se provodile u porodičnom krugu. Nije bilo pametnih telefona niti interneta da odvlače pažnju. Porodice su se okupljale oko peći, često s mirisom pečene bundeve ili kestena u vazduhu. Pričale su se priče, čitale knjige i igrale društvene igre poput „Čoveče, ne ljuti se“.

Stariji su evocirali uspomene na svoje detinjstvo, dok su deca upijala svaku reč. Baka i deka su često bili glavni pripovedači, prenoseći priče o čudima zimskih dana u još ranijim vremenima.

Nova godina i miris borovih iglica

Nova godina je bila centralni praznik, sa svim svojim simbolima. Prave jelke, od kojih je kuća mirisala na borove iglice, kitile su se ukrasima, od kojih su mnogi bili ručno izrađeni. Kuglice od stakla, papirni lanci i zvonćići pravili su se kod kuće, što je samom činu ukrašavanja davalo poseban značaj.

Deda Mraz je bio nezaobilazan gost svake proslave. Pokloni nisu bili luksuzni, ali su nosili neprocenjivu vrednost. Čokoladna figura, nova kapica ili drveni auto izazivali su radost veću nego danas najnoviji pametni telefon.

Putovanja vozom

Za nekog ko je često išao kod bake i deke koji su živeli u Bihaću, voz je bio nešto čime sam često putovala. Vozovi su bili simbol povezanosti republika. Porodice su često putovale na zimovanje u planinske predele poput Kopaonika, Jahorine ili Rogle. Deca su prvi put učila da skijaju u ski-školama, dok su roditelji uživali u toplim planinskim čajevima.

Za one koji nisu mogli da priušte odmor na planini, lokalna brda i banje nudile su sličnu magiju. Uz vozove koji su škripali kroz snežne pejzaže, svaka destinacija postajala je avantura.

Duh zajedništva i jednostavnosti

Bioskopi su nudili posebne programe za decu, a crtani filmovi poput „Profesora Baltazara“ i „Boleka i Loleka“ bili su omiljeni. Društveni domovi organizovali su tombole, kreativne radionice i priredbe, okupljajući zajednicu u toplom i veselom okruženju.

A sećate li se pisanje razglednica? Pisma, paketi, razglednice... taj vid komunikacije koji je potpuno izumro, to iščekivanje (i strpljenje) da se primi najnoviji "glas" od onih koje voliš i koji su udaljeni. To je skoro pa neobjašnjivo današnjoj deci.

Zimski raspust u Jugoslaviji bio je vreme koje je podsećalo na prave vrednosti – zajedništvo, prirodu i jednostavne radosti. To je bio period kada su se najlepše uspomene stvarale na snegu, oko trpezarijskog stola ili uz priče pred spavanje.

Danas, u doba brzog života i tehnologije, mnogi se s nostalgijom prisećaju tih jednostavnih dana, a i ja među njima. Sećanja na zimski raspust u ostaju kao podsetnik na vreme kada je sreća bila u malim stvarima, a snežni dani nosili iskru neponovljive magije.

(Ona.rs)