Ovaj vrtić u Japanu ima sve što deci treba, a nema skoro ništa: Zovu ga najsrećnijim mestom za odrastanje

U zemlji gde se filozofija svakodnevnog života prožima sa pažljivo osmišljenim prostorom, vrtić Yutaka predstavlja primer kako arhitektura i pedagoški pristup mogu da se uklope u harmoničan sistem razvoja deteta. Osnovan na principima vaspitanja kroz igru, ovaj japanski vrtić ne podstiče samo znatiželju i samostalno razmišljanje dece – on gradi svet u kojem se priroda, kretanje i društveni odnosi organski prepliću.

Povratak korenima: Vrt kao prostor detinjstva

Inspiraciju za osmišljavanje prostora arhitekte su pronašle u samoj reči "kindergarten" – koja doslovno znači „dečji vrt“. Iz tog koncepta, nastao je mozaik vrtova, gde svaka celina podstiče drugačiji vid učenja kroz igru.

Preporučujemo

*

*

Tri osnovne celine čine srž prostora:

Vrt pokreta - u kom deca trče, skaču i koriste svoje telo da istraže svet.

Vrt tišine - zamišljen kao kutak za smirenost, posmatranje i razmišljanje.

Natkriveni vrt - koji omogućava boravak na svežem vazduhu bez obzira na vremenske uslove.

Ovi prostori nisu fizički odvojeni, već se neprimetno prelivaju jedan u drugi, omogućavajući deci različitih uzrasta i sposobnosti da se igraju zajedno, da se povuku kada im je potrebno, ili da spontano komuniciraju.

Zidovi poput planina: Perspektiva kao deo učenja

Unutrašnjost vrtića obogaćena je slojevitim, „planinskim“ zidovima sa otvorima u gornjoj polovini. Ovi otvori nisu nasumični – pažljivo su raspoređeni da deci ograniče ili otvore pogled, podstičući kretanje i istraživanje. U isto vreme, odraslima je omogućen potpuni pregled prostora, što osigurava bezbednost bez narušavanja slobode dece.

*

*

Oda prirodi: Plafon koji reflektuje svet

Plafon sa sjajnom završnicom ima specijalnu ulogu. Spoljašnje dvorište planirano je kao biodiverzitetska šuma koja menja izgled s godišnjim dobima i svetlosnim uslovima tokom dana. Plafon te promene reflektuje i uvodi ih u unutrašnji prostor, pružajući deci priliku da posmatraju svet kroz svetlosne i bojene reflekse. Na taj način, deca uče da prepoznaju promene u prirodi i da razvijaju osećaj prostora i međuljudskih odnosa – posmatrajući pokrete drugih kroz njihove odraze.

Igra kao osnova učenja

U Yutaka vrtiću igra nije samo zabava – ona je osnovno sredstvo kroz koje se dete povezuje sa svetom, stiče nova iskustva i uči kako da bude deo zajednice. Kombinacija spontanog istraživanja i pažljivo vođene igre stvara okruženje koje razvija čula, samopouzdanje i kreativnost.

Ovaj vrtić, koji je nastao kao deo projekta obnove ustanove sa preko 50 godina tradicije, ne predstavlja samo arhitektonsko rešenje. On je manifest japanske pedagoške filozofije: da dete nije mali odrasli, već biće koje kroz igru uči kako da razmišlja, oseća i raste.

(Ona.rs)