Praznik koji sluti sudbinu: Ove STARINSKE OBIČAJE treba ispoštovati uoči Petrovdana

Srpska pravoslavna crkva i vernici 12. jula slave Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, a večer uoči praznika, 11. jula, u narodu je obeležena brojnim običajima koji i danas imaju posebno značenje.

Petrovdan je jedan od najvažnijih letnjih praznika u pravoslavnom kalendaru i poslednji veliki praznik pre Gospojinskog posta. Običaji vezani za ovo slavlje duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji i verovanju – posebno oni koji se sprovode uoči samog praznika.

Preporučujemo

Pale se lile: vatra kao simbol vere i zaštite doma

U večernjim satima 11. jula tradicionalno se pale lile, buktinje napravljene od kore divlje trešnje ili breze. Ovaj običaj posebno je prisutan u zapadnoj Srbiji i ima višestruko značenje – simbol je proslave, očišćenja, zaštite i obnove energije doma.

Lile pale deca i omladina, okupljaju se na raskrsnicama, trgovima i dvorištima, pevaju se pesme, skače se preko vatre, a u nekim krajevima se čak ide od kuće do kuće, uz šaljivo pretnje da će se “zapale staje” ako se ne dobije dar – sir, kajmak, mleko. Ponegde se peku poslastice i deli voće.

Simbolika ove vatre potiče iz hrišćanske tradicije: podseća na vremena kada su rimski carevi progonili i spaljivali hrišćane. Danas je to ritual koji osvetljava zajedništvo i duh predaka.

Običaj sa cvetom petrovca: ko će biti zdrav, a ko bolestan

Jedan od najmističnijih običaja uoči Petrovdana tiče se cveća. 11. jula, najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca (lat. Agrimonia eupatoria) za svakog člana domaćinstva.

Ti cvetovi se potom zabadaju u zemlju, na skriveno mesto, gde ih niko ne sme dirati. Ujutru, pre nego što ga neko vidi, taj isti ukućanin odlazi da pogleda svaki cvet. Veruje se da:

ako cvet stoji uspravno – ta osoba će biti zdrava,

ako je klonuo – biće bolešljiva,

ako je uvenuo – osoba može umreti.

Ovaj običaj i dalje živi u mnogim selima, a stariji ga često prenose mlađim generacijama kao način povezivanja sa prirodom i precima.

Jabuke i zabrane: Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu

Još jedno važno verovanje tiče se jabuka, posebno sorte “petrovača” koja sazreva upravo u ovo vreme.

Prema narodnom predanju, Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Zbog toga, do Petrovdana se ne jedu jabuke, naročito ne one prve, kako bi ih umrla deca "dole" dobila.

U nekim delovima Banata, jabuke se na Petrovdan raznose komšijama "za dušu pokojnika", dok se ponegde odnose u crkvu na osvećenje.

Takođe, veruje se da onaj ko na Petrovdan udara jabukom o jabuku, priziva grad i nevreme, pa se izbegavaju i igre s ovim voćem.

Podsećanje na apostole i kraj posta

Petrovdan je i dan kada se završava Petrovski post, koji traje od ponedeljka posle nedelje svih svetih do 12. jula. Tokom posta se ne jede meso, beli mrs i jaja, dok su riba, ulje i vino dozvoljeni, osim srede i petka, kada se posti na vodi.

Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, i dalje se ne mrsi, ali je tada dozvoljeno vino, ulje i riba.

Veruje se da je vreme oko Petrovdana trenutak kada priroda daje svoje prve zrele plodove, pa se praznik doživljava kao zahvalnost za leto, zdravlje i plodnost.

Za mnoge, ovaj praznik je prilika da se pomisli na preminule, pomoli za zdravlje i sreću, i da se očuva veza s precima i tradicijom.

(Ona.rs)