Srpski doktor objasnio kakvu decu odgajamo kad im tutnemo telefon u ruke: Narcisi, hiperzaštićeni, primitivni
Deca provode mnogo vremena pred ekranom, a roditelji često pribegavaju najlakšem rešenju, telefonu. Umesto razgovora, igre ili deljenja svakodnevnih trenutaka, deci se "tutne" ekran u ruke. Psihijatar prof. dr Ivica Mladenović, gost emisije Put do zdravlja na Una TV, postavlja ključna pitanja: u šta zapravo rastu deca koja su stalno okrenuta digitalnom svetu i šta gube roditelji kada biraju telefon umesto deteta?
Preporučujemo
Bila je najlepša žena Juge i san svakog muškarca: Nevinost izgubila sa profesorom, a danas je "kraljica tuge"
Najseksualnija žena na svetu ostvarila cilj od 1.000 partnera, posle par dana se verila, a sada ima ovu bolest
Deca koja odrastaju u takvom okruženju uče da pažnja, vreme i prisustvo nisu neophodni, već opcioni. Digitalni svet pruža zabavu i stimulaciju, ali ne može nadomestiti emocionalnu sigurnost, empatiju i stvarnu komunikaciju koju pruža prisutni roditelj.
Nezreli roditelji stvaraju nezrelu decu
U razgovoru u emisiji Put do zdravlja, prof. dr Mladenović ističe: "Nezreli roditelji stvaraju nezrelu decu. Jako veliki problem predstavlja to što roditelji ne postoje bez svog profila na društvenim mrežama i bez mobilnog telefona. Oni deci daju telefon jer bi, inače, morali da se bave detetom."
Posledica je generacija dece koja su nepismena u osnovnim socijalnim veštinama, ali istovremeno hiperzaštićena i narcisoidna. "Na kraju dolazimo do toga da imamo decu koja su prezaštićena, narcisi, primitivni, bez pokrića i, nažalost, takva priča nema neku svetlu budućnost", naglašava Mladenović.
Telefon nije zamena za roditeljsko vreme
Profesor u emisiji posebno naglašava važnost roditeljske prisutnosti: "Jedino što je prihvatljivije za dete od mobilnog telefona jeste sam roditelj, njegovo vreme, pažnja, interesovanje. Ulazimo u veliku nedoumicu da li je roditelj spreman da oduzme telefon i ponudi sebe."
Upravo to prisustvo, stvarna pažnja i zajedničko vreme oblikuju detetov karakter, emocionalnu otpornost i socijalne veštine. Telefon može da zabavi, ali ne može da pruži sigurnost, podršku i emocionalni oslonac koji dete zaista treba.
Deca ne rastu u vakuumu, oblikuju ih roditelji, prisutnost i vrednosti koje im prenose. Kada telefon zameni roditeljsko vreme, gubi se temelj za emocionalnu stabilnost, socijalnu pismenost i sposobnost za empatiju. Prisustvo odraslog, posvećenog roditelja jedini je pravi "lek" za generacije koje odrastaju u svetu digitalne stimulacije. Ako roditelj ne oduzme telefon i ne pruži sebe, deca ostaju izgubljena između realnog i virtuelnog sveta, između površnih odnosa i pravih vrednosti.
(Ona.rs)