Radila sam sa preko 200 dece i ova rečenica provereno zaustavlja IZLIV BESA kod svakog

Kada dete upadne u bes, logika i objašnjenja nemaju nikakav efekat. Možete ponavljati "smiri se" ili "reci mi šta nije u redu", ali ništa ne prolazi. Jer tantrum nije znak prkosa - to je trenutak kada detetov mozak jednostavno gubi kontakt s razumom.

Autorka Rima Rauda, stručnjakinja za svesno roditeljstvo, kaže da je u radu sa više od 200 dece primetila isto, tantrum nije borba za moć, već poziv za povezanost. I upravo u toj tišini, u toj rečenici: "Tu sam", događa se ono što svako dete najviše treba da čuje: "Bezbedan si, čak i kad si van kontrole."

Preporučujemo

Deo mozga zadužen za govor i rasuđivanje (prefrontalni korteks) u tim trenucima se "isključi". Zato ni najrazumnija rečenica ne dopire do njih. Ono što tada zaista pomaže nije disciplina, nego - povezanost. Sedam jednostavnih fraza može da smiri nervni sistem deteta i nauči ga onome što je najvažnije: emocionalnoj samoregulaciji.

Ne govorite ništa

Instinktivno želite da zaustavite haos, da se plač prekine, da vriska prestane. Pa počnete da govorite. Ali svaka vaša rečenica tada samo doliva ulje na vatru. Kada je dete u punom emocionalnom prelivu, reči ne dopiru. Vaše telo, ton, energija - to dopire.

Sedite blizu, dišite mirno. Tišina u tom trenutku znači jedno: "Bezbedno si. Ja ovo mogu da izdržim." Kad se disanje uspori i talas prođe, tek tada reči mogu da stignu do njih.

"Tu sam."

Kratko, ali moćno. Ne odlazite, ne pretećete, ne objašnjavate. Samo ostajete. Dete koje viče zapravo pita: "Voliš li me i kad sam ovakav?" Vaša prisutnost daje odgovor bez ijedne reči. Povezanost umiruje mnogo brže nego svaka kazna.

"Osećanja su baš jaka, zar ne?"

Umesto da umanjujete osećanja, priznajte ih. Ta rečenica deci pomaže da sagledaju šta im se dešava unutra, umesto da ih osećaj potpuno proguta. Kada se dete oseti viđeno, telo se smiri, a emocija izgubi snagu.

"U redu je da se ljutiš. Nije u redu da udaraš."

Ovo je balans između nežnosti i granice. Ne odbacujete emociju, ali pokazujete da ponašanje ima svoje granice. Time učite dete najvažnijem - da osećanja nisu opasna, ali da reakcije moraju imati oblik. Tako nastaje samokontrola.

"Hajde da napravimo pauzu zajedno."

Umesto "time-outa", ponudite "time-in". Sedi pored njega, dišite zajedno, pustite da prođe. Kada dete ne može da se smiri, treba mu vaš nervni sistem da se uskladi s njegovim. Vaš mir je zarazan.

"Vidim koliko si to želeo."

Dete koje vrišti ne traži predmet, nego priznanje. Htelo je nešto, nije dobilo, i sad treba da zna da ga razumete. Kad se oseća shvaćeno, više ne mora da viče. Nervni sistem se opušta čim oseti da ga neko vidi, i bes prirodno prestaje.

"Možeš da se ljutiš, i ja te i dalje volim."

To je osnova emocionalne sigurnosti. Iza svakog tantruma krije se jedno pitanje: "Voliš li me i kad sam nepodnošljiv?" Ova rečenica daje jasan odgovor. Deca koja znaju da ljubav ne prestaje kad pogreše - izrastaju u ljude s unutrašnjom sigurnošću i samopoštovanjem.

(Ona.rs / CNBC  Make It)