Znala sam da sin ima drugu, a snaju sam lagala u oči: Optužio me je da sam KRIVAC za krah njihovog braka

Ljubav majke prema sinu jedna je od najdubljih i najnežnijih veza u životu. Ona je zaštitnička, bezuslovna i često spremna na žrtvu. Majke žele da njihovi sinovi budu srećni, sigurni i voljeni, i neretko veruju da najbolje znaju šta je za njih ispravno.

Podrazumeva se, često, da majke budu na strana sinova u određenim situacijama, a nekad njihov potez može da proizvede i određenu količinu bola na nekim drugima stranama.

Upravo ova priča između majke i sina naterala je mnoge da se zamisle šta je to ispravno što jedan roditelj može da uradi detetu.

"Moj sin Pavel, jabuka mog oka, oženio se Magdom pre 10 godina. Bila sam tada ponosna. Prelep par, mlad, zaljubljeni do ušiju, a onda su se rodila i deca. Osećala sam kao da je to nagrada za sav moj trud. Ali već neko vreme nešto nije bilo u redu. Pavel je dolazio kući kasno i otresao se na Magdu bez razloga.

Ceo svoj život verovala sam da je porodica najvažnija stvar. Da, čak i ako se ljudi ponekad povrede, majka i svekrva imaju zadatak da učine sve kako se porodične veze ne bi prekinule. Možda zvuči staromodno, ali otkad znam za sebe, trudila sam se da nas držim na okupu - organizovala praznike, večere, rođendane unuka. Želela sam da svi osećaju da imaju dom u koji uvek mogu da se vrate.

Ali već neko vreme nešto je počelo da me kopka. Pavel je dolazio kući s posla kasno, a kada bi ga Magda pitala šta se dešava, otresao bi je nekim trapavim objašnjenjem. Telefon je stalno držao uz sebe, kao da se plaši da neko ne zaviri unutra.

"Draga, možeš li sutra doći na večeru?", pitala me nedavno Magda, seckajući šargarepu u svojoj kuhinji.

"Naravno, dušo", odgovorila sam sa osmehom, iako me je bolelo srce pri pomisli da ona toliko veruje mom sinu, dok sam ja već znala da nešto nije u redu.

"Pavel je poslednjih dana tako umoran. Brinem se za njega", dodala je, nesvesna da ćutim ne samo iz saosećanja, već i iz straha.

Jer samo sam ja znala istinu. Moj sin je imao ženu sa strane. Iako mi je zdrav razum govorio da odmah treba da kažem Magdi, i dalje sam verovala da je to samo prolazno. Da će doći sebi i vratiti se porodici", kaže ona.

I dalje pamti TAJ dan

"Taj dan i dalje jasno pamtim. Bila je subota, otišla sam u tržni centar da kupim poklone za unuke. Već sam imala nekoliko stvari u korpi kada sam, odjednom, u prolazu između kafića ugledala Pavela. Sedeo je za stolom sa ženom koju nisam poznavala. Smejao se onako kako ga u kući odavno nisam videla. Gledao ju je onako kako je nekada gledao Magdu. Ukopala sam se. Naočare su mi skliznule s nosa i morala sam brzo da ih namestim da ne bih probudila njegove sumnje. Ali ipak me je primetio.

"Mama?!", Pavel je skočio od stola kao da je uhvaćen na delu.

"Pavel, ko je to", glas mi je zadrhtao.

"Koleginica iz posla. Seli smo na kafu, ništa posebno", rekao je nervozno.

Žena, mlada brineta vragolastog pogleda, ustala je i pružila mi ruku.

"Laura. Drago mi je".

Klimnula sam, iako je u meni ključalo. Kada se Laura na trenutak udaljila, nagnula sam se prema sinu.

"Pavel, nemoj da me lažeš u oči. Ovo ne izgleda kao kafa s prijateljicom".

"Mama, molim te…", šapnuo je, gledajući me molećivo. "Nije ono što misliš".

Ćutala sam. Osećala sam kako mi srce lupa i knedla raste u grlu. Nisam želela svađu usred tržnog centra, nisam želela poglede ljudi. Te večeri dugo sam sedela sama u kuhinji. Misli su mi se vrtele u krug. "Reci Magdi", govorila mi je savest. Ali onda se javio i drugi glas: "Ne možeš da joj srušiš život, možda je samo zaljubljenost, možda će brzo proći". Zato sam odlučila da ćutim. Ćutanje je tada delovalo kao najlakši put, a možda je bilo i jednostavno… kukavičluk", kaže ona.

Noge su mi se oduzimale

"Nekoliko nedelja posle onog susreta u tržnom centru, moje brige su se samo produbljivale. Pavel je dolazio kući sve kasnije, a kada bi konačno došao, često je mirisao na nepoznat parfem.

Magda ga je i dalje branila, govorila je da je zauzet, da firma verovatno prolazi kroz krizu. Slušala sam je, a srce mi je sve dublje tonulo.

Jednog popodneva došla sam kod njih s tortom. Magda me je zamolila da ostanem s decom jer je morala da ode u apoteku. Tada sam čula. Pavel je razgovarao telefonom u svojoj kancelariji, vrata su bila malo odškrinuta.

"Dušo, samo trenutak… da, znam, obećao sam da ću joj reći sledeće nedelje", rekao je on preko telefona.

Njegov glas bio je nežan, mek, onakav kakav u ovoj kući Magda odavno nije čula.

"Ne brini, pobrinuću se za sve. Iznajmiću stan i preseliću se".

Osetila sam kako mi se noge podvijaju. Iznajmiće stan? Preseliće se? Znači, nije bila reč o prolaznoj zaljubljenosti - bila je to odluka", rekla je ova žena.

Snaja je počela da se otvara

"Sledećeg dana, Magda mi se otvorila. Sedeli smo u kuhinji i pile čaj.

"Mama, ne znam šta se dešava s Pavelom",, rekla je tiho, kao da je sramota sopstvene sumnje. "Izbegava me. Ali nije moguće da… da ima nekog drugog, zar ne?".

Te reči su me pogodile kao šamar.

Pogledala sam u njene pune poverenja oči i shvatila da moje ćutanje više nikoga ne štiti.

"Ako sada ne reagujem, izgubiću ih sve", pomislila sam.

Te noći sam se prevrtala u krevetu, nesposobna da zaspim. Na kraju sam odlučila da prvo razgovaram s Pavelom. Morala sam da ga nateram da dođe sebi, pre nego što bude kasno", rekla je ona.

Morala sam da reaguje

"Čekala sam pravi trenutak dok konačno nisam skupila hrabrost. Pavel je došao kod mene u nedelju, navodno na ručak. Sedeli smo za stolom, ali nisam mogla da mislim o hrani. Gledala sam ga kako se igra viljuškom, izbegavajući moj pogled. Znala sam da moram da progovorim.

"Pavel", započela sam čvrsto. "Znam za Lauru".

Ukočio se. Kuckao je viljuškom o tanjir, zatim podigao pogled ka meni, oči mu sevale od besa.

"Mama, ne sada…"

"Upravo sada!", prekinula sam ga oštro. "Čula sam tvoj razgovor. Hoćeš da ostaviš Magdu i decu? Razmisli šta radiš!".

"Ovo je moj život! Ceo život sam živeo onako kako su drugi hteli. Sada hoću da budem srećan!", izdrao se.

"A Magda? A tvoja deca?", osetila sam kako mi se oči pune suzama. "Mislis samo na sebe!".

„Mama, ti ne razumeš. Sa Laurom se osećam drugačije. Mlađe, slobodnije…“ Spustio je glas, kao da ga je sramota sopstvenih reči.

„Sa Magdom je već… gotovo.“

Naglo sam ustala od stola.

„Gotovo?! Šta je porodica? Igračka koju odložiš kad ti dosadi?!“

I on je skočio, gledajući me sada hladno.

"Ti uvek moraš da se mešaš. Ovo se tebe ne tiče.“

„Tiče me se!“ viknula sam. „Jer ako ti ne kažeš Magdi istinu, reći ću joj ja.“

Nastala je tišina. Pavel je prebledeo, vilica mu se stegla.

„Uvek sam znao da će ovako da se završi,“ promrmljao je kroz zube. „Nikad nisi umela da se povučeš.“

Okrenuo se i otišao, ostavivši me sa lupanjem srca i osećajem da sam upravo prešla granicu posle koje nema povratka", kaže ona.

Istina uopšte ne oslobađa

"Nisam dugo čekala. Dva dana kasnije, Magda me je pozvala. Glas joj je drhtao, kao da joj je neko upravo istrgao srce.

„Helena…“ šapnula je. „Pavel mi je rekao da ima drugu.“

Ćutala sam, stežući slušalicu toliko jako da su mi zglobovi pobeleli.

„A znaš šta još?“, Magdin glas se iznenada stvrdnuo.

„Rekao je da je sve tvoja krivica. Da si me lagala, da si sve vreme znala, a da si umesto da mi kažeš - napravila haos.“

„Magda, ja… želela sam da te zaštitim…“ počela sam haotično.

„Zaštitiš?!” prekinula me naglo. „Kako me štitiš tako što me lažeš u lice? Nedeljama si sedela u mojoj kuhinji, pila čaj sa mnom, a znala si da se moj brak raspada!“

Oči su mi se napunile suzama.

„Mislila sam da će Pavel doći sebi. Nisam htela da vam uništim život.“

„A sada?“ njen glas se slomio u plač.

„Sada je život uništen i zbog njega i zbog tebe!“

Čula sam kako spušta slušalicu. Onda sam dugo sedela u stolici, zureći u prazno.

Te večeri me je nazvao i Pavel. Ton mu je bio hladan, optužujući.

„Jesi li srećna? Sve si uništila. Mogao sam sam to da sredim, ali ti si morala da se umešaš. Sada Magda misli da si izdajica.“

„Pavel…“ šapnula sam. „Ti si taj koji je varao, ne ja.“

Ali već je prekinuo.

Tog dana shvatila sam da istina ne oslobađa. Nekad je kao nož - preseče ne samo laž, već i sve veze koje su postojale", rekla je.

Žalim što nisam ćutala do kraja

"Ubrzo zatim, Pavel se iselio iz kuće. Spakovao je nekoliko kofera i otišao bez pozdrava, kao da želi da jednim potezom izbriše svoj život iz sećanja. Magda ga nije pokušala zaustaviti - oči su joj bile suve, prazne, kao da više nije imala snage da plače.

Zvala sam sina, moleći ga da dođe da razgovaramo. Sreli smo se u mom stanu.

„Ja sam te podizala i učila da je porodica najvažnija…“ počela sam drhtavim glasom.

„Kako si mogao da ostaviš svoju decu?“

„Mama, nemoj da počinješ,“ odgovorio je hladno.

„Ti vidiš samo svoju stranu priče. Hteo sam da budem srećan, a ti si me naterala da priznam sve. Sada nemam ni porodicu ni mir.“

„Ali imaš Lauru,“ rekla sam gorko.

Stisnuo je usne i nije odgovorio.

Nekoliko dana kasnije otišla sam kod Magde. Stajala je na pragu, lice joj natečeno od plača.

„Moraš da znaš da nikada nisam želela da te povredim,“ šapnula sam.

„Mislila sam da ću spasti vašu porodicu.“

„Spasiš mene?“, njen glas je pucao od besa. „Ti si samo ubrzala katastrofu. Zbog tvog ćutanja i zbog toga što si se kasnije umešala, osećam se dvostruko izdano - i od muža i od tebe.“

„Volim te kao ćerku…“ rekla sam drhtavim glasom.

„Ali ti nisi moja majka,“ odgovorila je odlučno i zatvorila mi vrata pred nosom.

Vratila sam se kući i sela u fotelju u praznom dnevnom boravku. Da sam ćutala do kraja, da li bi njihov brak imao šanse? Ili bi se ionako raspao? Ta pitanja su me progonila", rekla je.

Ostala sam potpuno sama

"Vreme je prolazilo, a ja sam se sve više osećala usamljeno. Pavel je već živeo drugačijim životom - čula sam od prijatelja da je iznajmio stan s Laurom. Skoro da me nije zvao, a kada bi, to je uvek bilo sa zamerkom. Magda je odbijala kontakt sa mnom. Unuke sam uglavnom viđala samo na fotografijama na internetu, kada bi ih neko iz šire porodice podelio.

Uveče sam sedela za stolom za kojim sam nekada spremala pileću supu za celu porodicu. Sada je tu bio samo hladan čaj i tišina koja je bolela više od bilo kakvih reči.

Pokušavala sam da shvatim gde sam pogrešila.

Da li je to bilo kada sam ćutala, nadajući se da će moj sin doći sebi? Ili kada sam se usudila da ga suočim? Ili je greška oduvek bila u meni - u veri da mogu da držim tuđe živote na okupu, kao da mogu da oblikujem njihovu sudbinu po svojoj slici.

Htela sam da spasim svoju porodicu, a uništila sam ono što mi je bilo najdragocenije. Više nemam mesto za Magdinim stolom, niti u Pavelovom srcu.

Danas znam samo jedno: ponekad je najveći greh jedne majke uverenje da ona bolje od svoje dece zna šta je za njih najbolje. Moja „mudrost“ ostavila me je samu - bez unuka, bez snahe, sa sinom koji me gleda hladnim, tuđim pogledom.

„Tajna koja je trebalo da spase porodicu“ pokazala se kao poslednji ekser u njen kovčeg. A ja sam ostala sama s njom - teretom koji nikada neću moći da ponesem", rekla je ova žena.

(Ona.rs/Kobieta)