Ovo je noćna mora strogih roditelja: Poznata naučnica otkrila kako se zapravo gaje deca koja postanu genijalna

Irina Dagdeviren je naučnica svetskog glasa, profesorka na MIT-u i jedna od najuticajnijih istraživačica u oblasti novih materijala i nosivih tehnologija u medicini. Njena karijera obeležena je radom na granici nauke, kreativnosti i humanosti, a često u javnim istupima govori ne samo o inovacijama, već i o tome kako se razmišlja, uči i odgaja slobodan um.

U jednoj od svojih objava, koja je izazvala veliku pažnju roditelja širom sveta, Dagdeviren se osvrnula na dugogodišnja istraživanja porodica iz kojih su potekli izuzetni ljudi -  od Alberta Ajnštajna do Stiva Džobsa i iznela zaključak koji se mnogim „strogim“ roditeljima nimalo neće dopasti.

Preporučujemo

Kako se zapravo rađa genijalnost: 7 navika porodica iz kojih dolaze izuzetni ljudi

Petnaest godina proučavanja porodica iz kojih su potekli veliki umovi pokazalo je jednu suštinsku stvar: genijalnost ne nastaje iz bubanja činjenica i savršnih ocena. Ona se razvija u prostoru slobode, radoznalosti i emocionalne sigurnosti.

1. Roditelji ne daju uvek gotove odgovore

„Mama, zašto je nebo plavo?“

„A šta ti misliš?“

Umesto da deci serviraju gotove činjenice, ovakvi roditelji podstiču razmišljanje. Dete uči da traži odgovore, a ne da ih samo ponavlja. Genijalni ljudi ne pamte formule, oni ih stvaraju.

2. U kući vlada kreativni nered

Boje stoje danima na stolu, LEGO kockice su razbacane po podu, a niko ne paniči zbog haosa. Taj „nered“ razvija fleksibilno razmišljanje. Savršena urednost često guši kreativnost.

3. Roditelji otvoreno govore o sopstvenim neuspesima

„Bila sam loša iz matematike.“

„Dobio sam otkaz tri puta pre nego što sam pronašao svoj put.“

Dete uči da neuspeh nije sramota, već neophodan korak napred.

4. U porodici se raspravlja, ali s poštovanjem

Za večerom se razmenjuju mišljenja. Tata brani jednu ideju, mama drugu. Dete vidi da istina ima više slojeva i da ne mora uvek postojati samo jedna „ispravna“ strana. Tako se rađa kritičko mišljenje.

5. Deci su dozvoljeni „besmisleni“ hobiji

Sakupljanje kamenčića, rastavljanje starih telefona, posmatranje mrava satima. Niko ne govori: „Radi nešto korisno.“ Strast je gorivo genijalnosti.

6. Ne postoji krut raspored

Večera može biti u šest, ali i u devet. Vikendi su spontani. Vreme služi porodici, ne obrnuto. Fleksibilan život stvara fleksibilan um.

7. Emocije su dozvoljene

Tata zaplače uz muziku, mama se rasplače zbog zalaska sunca. Radost, tuga, bes, oduševljenje, sve emocije imaju pravo da postoje. Emocionalna inteligencija je temelj svakog istinskog otkrića.

Zaključak koji se ne uči u školi

Na kraju, genijalnost nema veze s tim koliko je knjiga dete pročitalo. Ona zavisi od toga da li je naučilo da misli slobodno, oseća duboko i ne boji se da bude drugačije.

Škole često proizvode uniformisanost.

Roditelji koji se usuđuju da budu „drugačiji“, odgajaju mislioce.

(Ona.rs)