Pomogao sam drugarici da postane mama, a sada me njen sin pritiska da ga uključim u nasleđe: Jesam li grešan?

Nekad donesemo odluke misleći da potpuno razumemo posledice. Verujemo da je sve jasno, da su granice postavljene i da se ništa neće promeniti.

Ali godine prolaze, ljudi odrastaju, emocije se menjaju, a ono što je nekada delovalo kao jednostavan dogovor može postati nešto mnogo komplikovanije.

Preporučujemo

Jedan čitalac Bright Side-a, Nejtan (42), podelio je svoju priču, koja je izazvala ogromne reakcije.

Iskreno, ovo je situacija u kojoj ni prosečan čovek u Srbiji verovatno ne bi znao kako da postupi - jer ovde se granice između porodice, obaveze i “krvi” često doživljavaju drugačije, a ovakve priče lako postanu i pravno i emotivno minsko polje.

Ovo je Nejtanova priča, njegovim rečima.

“Prijateljica mi je rekla da želi dete, sa partnerom ili bez”

Pre nekoliko godina, jedna devojka iz mog društva poverila mi se da želi bebu, čak i ako ne bude imala partnera. Bila je nezavisna, praktična i potpuno sigurna u ono što želi.

Kada me je pitala da li bih razmislio da joj pomognem tako što bih bio donor, ostao sam zatečen.

Dugo smo razgovarali. Ne emotivno, već ozbiljno i promišljeno.

Bila je jasna: ovo nije zahtev za vezu, niti za zajedničko roditeljstvo. Nije želela starateljstvo, komplikacije, niti moju uključenost. Želela je dete koje će sama odgajati.

U tom trenutku, činilo se kao razuman dogovor.

“Kada se njen sin rodio, bio sam tu kao prijatelj, ne kao otac”

Pristao sam.

Kada je njen sin, Ryan, rođen, bio sam tu - ne kao otac, već kao prijatelj. Posećivao sam ih, držao bebu, gledao kako se ona snalazi u majčinstvu.

A onda sam nastavio dalje sa svojim životom.

Oženio sam se, dobio svoju decu i retko sam razmišljao o Ryanu. Viđao sam ga povremeno na okupljanjima ili rođendanima, ali on je uvek bio samo sin moje prijateljice.

Kasnije smo se preselili i s vremenom smo se udaljili.

Neočekivana poruka posle 22 godine

Godinama nisam mnogo razmišljao o njemu.

Ali kada je napunio 22 godine, javio mi se direktno prvi put.

Njegova poruka bila je pažljiva, kao da je dugo vežbao šta želi da kaže.

Napisao je da je godinama razmišljao o tome “odakle dolazi”, i da mu je majka konačno rekla istinu. Rekao je da želi da me upozna i da se “povežemo”.

Morao sam da postavim granice

Odgovorio sam što sam ljubaznije mogao.

Rekao sam mu da mi je stalo do njega u ograničenom smislu u kojem ova situacija to dopušta, ali da nisam njegov roditelj i da ne želim da narušim život koji su on i njegova majka izgradili.

Rekao sam da, ako mu treba medicinska istorija ili činjenice, rado ću mu pomoći, ali da ne želim porodični odnos.

Odgovorio je kulturno i rekao da razume.

Neko vreme je bilo tiho, i mislio sam da je to zatvorilo priču.

Ali njemu to nije bilo dovoljno

Nekoliko meseci kasnije, zajednički poznanik mi je rekao da Ryan pita ljude za moju adresu.

Nije mi rekao da želi da dođe. Nije pitao da li mi je prijatno. Samo je pokušavao da me pronađe.

To me je uznemirilo.

Ne zato što je opasan, već zato što je dogovor koji je postojao godinama počeo da se briše. Ja nisam njegov otac, ali on je počeo da se ponaša kao da jesam.

“Ostaviću te na miru ako me staviš u testament”

Odlučio sam da ga pozovem i stavim tačku na sve.

Ali njegov ton je bio drugačiji.

Rekao je da će me ostaviti na miru ako ga uključim u svoj testament.

Iskreno, mislio sam da sam pogrešno čuo.

A onda je rekao: “Ja sam tvoj sin, sviđalo ti se ili ne.”

U tom trenutku shvatio sam da više ne pričamo o radoznalosti ili identitetu.

Ovo je postao zahtev.

“Uradio sam ono što sam morao da zaštitim svoju porodicu”

Spustio sam slušalicu i ignorisao njegove pozive i poruke.

Zatim sam angažovao advokata i dobio zabranu prilaska.

Takođe sam kontaktirao njegovu majku i dobio zvaničnu izjavu da sam bio samo donor.

Čuo sam da Rajan i njegova majka više nisu u dobrim odnosima zbog ovoga.

Neki prijatelji misle da sam bio previše grub. Kažu da je samo želeo očinsku figuru.

I ja ga razumem, ali ja nisam njegov otac. Nikada nisam pristao da budem.

Ne mislim da moja deca treba da trpe zbog greške koju sam napravio u dvadesetim.

Da li sam pogrešio?

Šta vi mislite?

Ovo je jedna od onih priča u kojima nema lakog odgovora, i u kojoj bi se verovatno i kod nas ljudi podelili.

Da li je otac imao pravo da postavi granice?

Da li je sin prešao granicu?

Da li biste vi uradili isto, ili biste pokušali drugačije?

(Ona.rs)