"Lepo dođe Gospod jedan dan i uzme vam decu, pa ste mirni": Poznati sveštenik žestoko o svađama u braku

U vremenu u kojem se odnosi lako prekidaju, a porodične vrednosti sve češće stavljaju na probu, mnogi zaboravljaju koliko ponašanje roditelja ostavlja dubok trag na decu. Svakodnevne svađe, sitničarenja i međusobna netrpeljivost ne ostaju zatvoreni između četiri zida, već se prenose, uče i ponavljaju.

Upravo o toj temi govori otac Predrag Popović u svom najnovijem videu objavljenom na Instagramu, u kom bez ulepšavanja govori o brakovima koji godinama opstaju u sukobu i posledicama koje takvi odnosi ostavljaju na porodicu. Povezao je temu sa iskustvima koje je imao kada su bračni parovi dolazili da razgovaraju sa njim.

Preporučujemo

"Dokle više te svađe i prepirke?"

Otac Predrag u svom obraćanju otvoreno kritikuje parove koji godinama žive u konstantnom konfliktu, podsećajući da takav život nije znak istrajnosti, već duboke unutrašnje iscrpljenosti.

"Dokle ćete više da se svađate? Kako vam nije dosadilo? Te svađe, te prepirke, pa sitničarenja... dokle, bre, više? Mislim, svaka vama čast što ste 15 godina izdržali toliko. Sada ovako kako je moderno - vidimo to i na televiziji, to bude par meseci i onda se razvedemo. Jednom kad ti muž nešto kaže ili žena - 'ma šta ja to imam da trpim', spakujemo se i odemo. Tako se to radi. Vi se mučite, vi ste baš mazohisti teški. Petnaest godina muke, međusobnog rata, drvenja k'o tuđini. Kanda ljubav? Koja ljubav?", započinje otac Popović u videu.

Dalje navodi kako je sve češće da supružnici osmišljaju kako i šta zameriti. Takvi pojedini brakovi traju, ali su ispunjeni neprekidnim ratom, uvredama i sitničarenjem, gde supružnici više ne traže rešenje, već priliku da jedno drugo povrede. Ljubav, kako ističe, u takvim odnosima odavno ne postoji - zamenjena je potrebom da se bude u pravu i da se drugome "napakosti".

"Teško vašoj deci sa vama"

Posebno snažan deo obraćanja odnosi se na decu koja odrastaju u takvoj atmosferi. Otac Predrag bez zadrške upozorava da deca ne uče iz onoga što im roditelji govore, već iz onoga što svakodnevno gledaju.

Postavlja direktno pitanje: Da li biste vi voleli da ste imali roditelje kakvi ste vi svojoj deci?

"Ej, ljudi. Teško vašoj deci sa vama. Bože sačuvaj! I Ti, Bože, svakom daješ decu.

Rekoh im: 'Možda je bolje i da nemate decu. Lepo dođe Gospod jedan dan i pouzima vam decu i onda ste mirni'.

A onda oni: 'Ju, oče, pomeri se s mesta!',

Zašto? 'Ajde da se zapitamo da li biste vi voleli da ste imali ovakve roditelje kakvi ste vi? Kako će tvoj sin da nauči da voli svoju ženu, kad je gledao ceo život kako ti voliš svoju; ili, kako će tvoja ćerka da nauči da poštuje svog muža, kad vidi šta ti sve pričaš svom mužu i kako ga poštuješ?

Kako možete uopšte da se nadate da će oni biti srećno udati i oženjeni i imati lep brak, kad to nigde nisu imali da vide?", istakao je.

On objašnjava da sin ne može naučiti kako da voli i poštuje svoju buduću suprugu ako je ceo život gledao omalovažavanje i sukobe u sopstvenoj kući. Isto važi i za ćerku, koja teško može izgraditi zdrav odnos ako nikada nije videla uzor poštovanja i smirenosti između roditelja.

Obrazac koji se prenosi iz generacije u generaciju

Prema rečima oca Predraga, roditelji često imaju velika očekivanja od budućih brakova svoje dece, a da pritom ne shvataju da im nisu dali nijedan pozitivan primer. Deca, kako ističe, ne mogu "izmisliti" srećan brak ako ga nikada nisu videla.

Zato su stalne svađe, vraćanje na stare uvrede i prebrojavanje grešaka mnogo opasniji nego što se na prvi pogled čini – jer oblikuju način na koji će nova generacija voleti, komunicirati i rešavati probleme.

"Vama fali Liturgija"

Na kraju, otac Predrag naglašava da on lično ne može da pomiri ljude, niti da reši njihove dugogodišnje sukobe. Rešenje, kako kaže, ne leži u savetima, raspravama ili pokušajima da se "pobedi" u svađi.

"Vama fali Liturgija. Liturgija će vas pomiriti, ne ja. Nemam ja te moći, ni strpljenja, ni sve vreme ovog sveta... već samo Liturgija", navodi za kraj.

Po njegovim rečima, Liturgija je ta koja miri, jer menja čoveka iznutra, vraća ga smirenju, odgovornosti i svesti o drugome. Bez tog unutrašnjeg preobražaja, svaki pokušaj da se brak popravi ostaje površan i kratkotrajan.

(Ona.rs)